Interno raseljeni prištinski Srbi koji već 16 godina žive u Gračanici, Čaglavici, Lapljem Selu, Dobrotinu i drugim selima u okolini Prištine, obišli su danas, na Zadušnice, pravoslavno gradsko groblje u Prištini.
Srbi su se, kao i svake prethodne godine, požalili na to da je groblje zapušteno.
Prištinci koji žive u Beogradu, Nišu i drugim gradovima nisu došli, jer, kako su kazali za agenciju Beta, nisu imali organizovan prevoz.
Radmila Vulićević koja je preko Skupštine Prištine, izmeštene u Gračanicu, organizovala prevoz, rekla je agenciji Beta da raseljeni Srbi iz centralne Srbije imaju prevoz organizovan - za letnjeg Svetog Nikolu - slavu pravoslavnog hrama u Prištini i za Mitrovdanske zadušnice, 8. novembra.
"To jeste za zahvalnost, ali nije dovoljno. Mogli bismo da dođemo i u većem broju svaki put kada su Zadušnice, ako bismo imali tu podršku", rekla je Vulićević.
Srbi koji su došli na Zadšnice, rekli su da je groblje ponovo zapušteno, zaraslo u korov, travu i trnje i da je na grobovima opet izraslo drveće, kao i da je veoma teško prići grobovima.
Zagorka Simić, koja od 1999. godine živi u Čaglavici, rekla je da izgleda kao da ove godine groblje nije ni čišćeno. Ona redovno dolazi sa suprugom, sa kojim sama čisti groblje.
Ona se požalila i na život interno raseljenih Srba i kazala da su prošle godine nju i muža tri osobe napale pištoljem.
"Zvala sam u pomoć komšije Albance. Napadači su počeli da beže, a jedan je pucao u beton. Bila je policija i više nas niko nije obilazio. Tako živimo kao interno raseljeni", rekla je Simić.
Prištinac koji živi u Gračanici, Bratomir Mrdaković rekao je da je nedopustivo što od rastinja, žbunja i korova već godinama ne može da priđe grobovima svojih predaka.
Vladimir Ristić koji živi u Lapljem Selu kazao je da je zgranut izgledom groblja i da traži nekoga da bagerom iščupa orah koji, i pored toga što ga on seče, već godinama ponovo izrasta na grobu njegovih najbližih.
Staniša Blagić objasnio je da je bomba tokom NATO bombardovanja 1999. godine izbacila nadgrobne ploče i betonski okvir humke pored groba koji on posećuje, i da je od tada tu samo krater, koji se puni vodom od kiše.
Paroh prištinski Darko Marinković koji je održao pomen, rekao je da je jedino što se menja broj Srba koji obilaze groblje, kojih je svake godine sve manje.
"Što se tiče održavanja groblja, ni deo ispred nove kapele nije pokošen. Najviše je zarastao deo kod stare kapele. Verujem da nije očišćen zato što tu ima mnogo porušenih spomenika. Ovo što danas vidim na ovom zapuštenom groblju, u meni iznova ostavlja gorak osećaj", naveo je Marinković.
On je rekao da su po jednom projektu lepljeni polomljeni i srušeni nadgrobni spomenici, ali da taj projekat, koji je trajao godinu dana i koji je obuhvatao celo Kosovo i Metohiju, nije nastavljen.
Marinković je ocenio da je stanje na groblju odgovornost svih i da je crkva nemoćna da bilo šta preduzme, osim da poziva i piše i traži pomoć, ali da bi Srbi, političari u kosovskim institucijama mogli da učine nešto da bi groblje bilo u boljem stanju.
"Ne kažem da ne rade ništa. Po rečima odbornika iz srpske zajednice u Skupštini grada Prištine, kada bi gradonačelnik znao za pravo stanje na groblju, on bi nešto preduzeo, ali on je navodno obavešten da se ovo groblje čisti", rekao je Marinković.
