Mali su izgledi da se međuvladina konferencija Evropske unije (EU) i Srbije održi 30. juna i na njoj otvore ključna poglavlja 23. i 24. (vladavina prava i osnovne slobode) u pregovorima o članstvu, jer Hrvatska još nije sasvim odustala.
Štaviše, dodala je nove, poput odštete za ratne žrtve, rekli su agenciji Beta zvaničnici Saveta ministara EU.
Oni su naveli da na današnjem zasedanju Radne grupe Saveta EU za Zapadni Balkan nije usaglašen pregovarački stav EU o otvaranju poglavlja s Beogradom, a o tome će se ponovo razgovarati na sastanku u ponedeljak.
Ukoliko bi uopšte došlo do nagodbe, morao bi da je potvrdi Komitet stalnih predstavnika ambasadora zemalja članica (COREPER), koji će se sastati 30. juna, te bi tehnički bilo krajnje teško organizovati međuvladinu konferenciju Srbije i EU, dodali su isti izvori.
Ukazano je i na činjenicu da će se institucije EU narednih dana najviše baviti samitom Unije, zakazanim za 28. i 29. jun, kao i posledicama referenduma o opstanku Velike Britanije u EU, koji se održava u četvrtak, te je realnije da se nagodba o otvaranju poglavlja sa Srbijom nađe na dnevnom redu u julu ili septembru.
Zvaničnici u Briselu rekli su da je za ostale partnere u EU problem i pad vlade u Hrvatskoj, pa ostaje pitanje kakav bi stav mogla imati buduća vlada te zemlje, dok se "otopljavanje" odnosa srpskog premijera Aleksandra Vučića i hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović zasad nije odrazilo na hrvatske zahteve i uslove za otvaranje poglavlja sa Srbijom.
Pored ranijih zahteva oko pitanja manjina i osporavanja regionalne nadležnosti srpskog suda za ratne zločine, hrvatski predstavnici u EU potegli su i pitanje odštete žrtvama ratnih sukoba iz 1990-ih godina, tvrdeći da je to odgovornost Srbije.
Na pitanje Bete o održavanju međuvladine konferencije EU i Turske 30. juna u Briselu, na kojoj će Ankara otvoriti nova poglavlja u pregovorima s Unijom, zvaničnici su odgovorili da je to već ranije usaglašeno i deo je sveukupnog sporazuma EU i Turske o rešavanju izbegličke krize.
