Ako predsednik Srbije raspusti skupštinu i raspiše vanredne parlamentarne izbore, koji će biti održani po važećim zakonima.
Ustavom Srbije predviđeno je da predsednik Republike Srbije može, na obrazloženi predlog vlade, raspustiti Narodnu skupštinu.
Istovremeno sa raspuštanjem Skupštine, predsednik Republike raspisuje izbore za narodne poslanike, tako da se izbori okončaju najkasnije za 60 dana od dana raspisivanja.
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica zatražio je raspisivanje prevremenih parlamentarnih izbora za 11. maj, zbog toga što, kako je rekao, Vlada Srbije više nema jedistvenu politiku po pitanju Kosova i Metohije.
"Vlada koja nema jedinstvenu politiku više ne može da funkcioniše - to je kraj vlade", rekao je Koštunica na vanrednoj konferenciji za novinare.Koštunica je za ponedeljak, 10. mart, najavio vanrednu sendicu Vlade, na kojoj će zatražiti raspuštnaje Skupštine i raspisivanje izbora.
Skupština, koja je raspuštena, vrši samo tekuće ili neodložne poslove, određene zakonom. Skupština ne može biti raspuštena za vreme ratnog ili vanrednog stanja.
Ustav predviđa i da se u slučaju proglašenja ratnog ili vanrednog stanja ponovo uspostavlja njena puna nadležnost, koja traje do okončanja ratnog, odnosno vanrednog stanja.
Predsednik vlade može podneti ostavku Narodnoj skupštini, koja na prvoj narednoj sednici konstatuje ostavku premijera. Predsednik vlade ostavku podnosi predsedniku Narodne skupštine i istovremeno o njoj obaveštava predsednika Republike i javnost.
Danom konstatacije ostavke premijera vladi prestaje mandat, a predsednik Republike je dužan da pokrene postupak za izbor nove vlade.
Ako Narodna skupština ne izabere novu vladu u roku od 30 dana od dana konstatacije ostavke predsednika vlade, predsednik Republike je dužan da raspusti Narodnu skupštinu i raspiše izbore.
Mandat vlade prestaje pre isteka vremena na koje je izabrana, izglasavanjem nepoverenja, raspuštanjem Narodne skupštine, ostavkom predsednika vlade i u drugim slučajevima utvrdjenim Ustavom.
Vlada kojoj je prestao mandat može da vrši samo poslove odredene zakonom, do izbora nove vlade.
Vlada ne može predložiti raspuštanje Narodne skupštine ako je podnet predlog da joj se izglasa nepoverenje ili ako je postavila pitanje svoga poverenja.
Vlada kojoj je prestao mandat ne može da predloži raspuštanje Narodne skupštine. Ako Narodna skupština izglasa nepoverenje vladi, predsednik Republike je dužan da pokrene postupak za izbor nove vlade.
Ako Narodna skupština ne izabere novu vladu u roku od 30 dana od izglasavanja nepoverenja, predsednik Republike je dužan da raspusti skupštinu i raspiše izbore.
Ukoliko predsednik Republike Srbije raspiše vanredne parlamentarne izbore oni će se održati po postojećem izbornom zakonu, jer parlament posle donošenja Ustava nije usvojio novi propis iz te oblasti.
Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika, odlukom o raspisivanju izbora određuju se dan održavanja izbora i dan od koga pocinju teći rokovi za vršenje izbornih radnji.
Zakonom je utvrđeno da od dana raspisivanja do dana održavanja izbora ne može proteći manje od 45 ni više od 90 dana.
Međutim, u ovom slučaju primenjivao bi se Ustav, kao viši akt, koji predviđa da istovremeno sa raspuštanjem Skupštine, predsednik Republike raspisuje izbore za narodne poslanike, tako da se izbori okončaju najkasnije za 60 dana od dana raspisivanja.
Poslanici bi se, u skladu sa zakonom, birali na isti način kao i na prethodnim parlamentarnim izborima održanim 21. januara prošle godine, po proporcionalnom izbornom sistemu, a mandate bi osvojile one stranke i koalicije koje uspeju da pređu cenzus od pet odsto.
Prema tom zakonu, koji je usvojen 2000. godine, a izmenjen 2004. godine, poslanici se biraju u Republici kao jednoj izbornoj jedinici, na osnovu lista političkih stranka, strančkih koalicija i lista koje predlože grupe gradjana.
Poslanički mandati raspodeljuju se srazmerno broju dobijenih glasova, a sadašnjim poslanicima mandat će prestati verifikacijom mandata poslanika koji budu izabrani na prevremenim izborima.
Političke stranke nacionalnih manjina i njihove koalicije učestvuju u raspodeli mandata i kad dobiju manje od pet odsto glasova od ukupnog broja birača koji su glasali.
Izborna lista može se proglasiti kada je svojim potpisima podrži najmanje deset hiljada građana.
Na izbornim listama mora da bude najmanje 30 odsto kandidata manje zastupljenog pola (žena), a liste se Republičkoj izbornoj komisji dostavljaju najkasnije 15 dana od dana određenog za održavanje izbora.
Pravo glasa imaju svi punoletni državljani Srbije, a birač može da bude upisan samo na jednom biračkom mestu. Birački spisak RIK zaključuje najkasnije 15 dana pre dana održavanja izbora.
Rezultate izbora RIK objavljuje u roku od 96 sati od časa završetka glasanja.
Potvrđivanje mandata poslanika vrši se na osnovu uverenja o izboru za narodnog poslanika i izveštaja Republicke izborne komisije o sprovedenim izborima, u roku od 30 dana od dana održavanja izbora.
Istovremeno sa raspuštanjem Skupštine, predsednik Republike raspisuje izbore za narodne poslanike, tako da se izbori okončaju najkasnije za 60 dana od dana raspisivanja.
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica zatražio je raspisivanje prevremenih parlamentarnih izbora za 11. maj, zbog toga što, kako je rekao, Vlada Srbije više nema jedistvenu politiku po pitanju Kosova i Metohije.
"Vlada koja nema jedinstvenu politiku više ne može da funkcioniše - to je kraj vlade", rekao je Koštunica na vanrednoj konferenciji za novinare.Koštunica je za ponedeljak, 10. mart, najavio vanrednu sendicu Vlade, na kojoj će zatražiti raspuštnaje Skupštine i raspisivanje izbora.
Skupština, koja je raspuštena, vrši samo tekuće ili neodložne poslove, određene zakonom. Skupština ne može biti raspuštena za vreme ratnog ili vanrednog stanja.
Ustav predviđa i da se u slučaju proglašenja ratnog ili vanrednog stanja ponovo uspostavlja njena puna nadležnost, koja traje do okončanja ratnog, odnosno vanrednog stanja.
Predsednik vlade može podneti ostavku Narodnoj skupštini, koja na prvoj narednoj sednici konstatuje ostavku premijera. Predsednik vlade ostavku podnosi predsedniku Narodne skupštine i istovremeno o njoj obaveštava predsednika Republike i javnost.
Danom konstatacije ostavke premijera vladi prestaje mandat, a predsednik Republike je dužan da pokrene postupak za izbor nove vlade.
Ako Narodna skupština ne izabere novu vladu u roku od 30 dana od dana konstatacije ostavke predsednika vlade, predsednik Republike je dužan da raspusti Narodnu skupštinu i raspiše izbore.
Mandat vlade prestaje pre isteka vremena na koje je izabrana, izglasavanjem nepoverenja, raspuštanjem Narodne skupštine, ostavkom predsednika vlade i u drugim slučajevima utvrdjenim Ustavom.
Vlada kojoj je prestao mandat može da vrši samo poslove odredene zakonom, do izbora nove vlade.
Vlada ne može predložiti raspuštanje Narodne skupštine ako je podnet predlog da joj se izglasa nepoverenje ili ako je postavila pitanje svoga poverenja.
Vlada kojoj je prestao mandat ne može da predloži raspuštanje Narodne skupštine. Ako Narodna skupština izglasa nepoverenje vladi, predsednik Republike je dužan da pokrene postupak za izbor nove vlade.
Ako Narodna skupština ne izabere novu vladu u roku od 30 dana od izglasavanja nepoverenja, predsednik Republike je dužan da raspusti skupštinu i raspiše izbore.
Ukoliko predsednik Republike Srbije raspiše vanredne parlamentarne izbore oni će se održati po postojećem izbornom zakonu, jer parlament posle donošenja Ustava nije usvojio novi propis iz te oblasti.
Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika, odlukom o raspisivanju izbora određuju se dan održavanja izbora i dan od koga pocinju teći rokovi za vršenje izbornih radnji.
Zakonom je utvrđeno da od dana raspisivanja do dana održavanja izbora ne može proteći manje od 45 ni više od 90 dana.
Međutim, u ovom slučaju primenjivao bi se Ustav, kao viši akt, koji predviđa da istovremeno sa raspuštanjem Skupštine, predsednik Republike raspisuje izbore za narodne poslanike, tako da se izbori okončaju najkasnije za 60 dana od dana raspisivanja.
Poslanici bi se, u skladu sa zakonom, birali na isti način kao i na prethodnim parlamentarnim izborima održanim 21. januara prošle godine, po proporcionalnom izbornom sistemu, a mandate bi osvojile one stranke i koalicije koje uspeju da pređu cenzus od pet odsto.
Prema tom zakonu, koji je usvojen 2000. godine, a izmenjen 2004. godine, poslanici se biraju u Republici kao jednoj izbornoj jedinici, na osnovu lista političkih stranka, strančkih koalicija i lista koje predlože grupe gradjana.
Poslanički mandati raspodeljuju se srazmerno broju dobijenih glasova, a sadašnjim poslanicima mandat će prestati verifikacijom mandata poslanika koji budu izabrani na prevremenim izborima.
Političke stranke nacionalnih manjina i njihove koalicije učestvuju u raspodeli mandata i kad dobiju manje od pet odsto glasova od ukupnog broja birača koji su glasali.
Izborna lista može se proglasiti kada je svojim potpisima podrži najmanje deset hiljada građana.
Na izbornim listama mora da bude najmanje 30 odsto kandidata manje zastupljenog pola (žena), a liste se Republičkoj izbornoj komisji dostavljaju najkasnije 15 dana od dana određenog za održavanje izbora.
Pravo glasa imaju svi punoletni državljani Srbije, a birač može da bude upisan samo na jednom biračkom mestu. Birački spisak RIK zaključuje najkasnije 15 dana pre dana održavanja izbora.
Rezultate izbora RIK objavljuje u roku od 96 sati od časa završetka glasanja.
Potvrđivanje mandata poslanika vrši se na osnovu uverenja o izboru za narodnog poslanika i izveštaja Republicke izborne komisije o sprovedenim izborima, u roku od 30 dana od dana održavanja izbora.
