Pet godina je prošlo od ubistva predsednika Vlade Srbije Zorana Đinđića, nezapamćenog zločina u novijoj istoriji Srbije.
Pet godina je prošlo od ubistva predsednika Vlade Srbije Zorana Đinđića, nezapamćenog zločina u novijoj istoriji Srbije.
Prema oceni mnogih domaćih analitičara, ali i međunarodnih diplomata, Đinđić je bio političar koji nikog nije ostavljao ravnodušnim, išao je u susret problemima (a nasledio ih je mnogo), bio je vizionar, koji je hteo da Srbija trči, ali ona nije bila spremna za to.
Srbiju je u vreme svog mandata doveo u centru pažnje evropske, pa i svetske javnosti, i činilo se da će ona, sa njim na čelu, nadoknaditi ono što je dotle propustila, ali je u tome zaustavljena 12. marta 2003. godine, kada je Đinđić ubijen u atentatu na ulazu u Vladu Srbije.
Krajem 2000. godine izabran za prvog demokratskog premijera, Đinđić je ubrzo pokrenuo proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih promena. Kako je nastupao - činilo se da bi da pomeri Srbiju iz temelja.
Đinđićeva Vlada oborila je godišnju inflaciju sa 41 na 15 odsto, uvođenjem čvrste monetarne politike dinar je ponovo stekao vrednost, a na kraju 2001. godine zabeležen je privredni rast od 5,5 odsto, a naredne od još četiri odsto.
Prema oceni zapadnih diplomata, Đinđić je značajno doprineo izgradnji dobrih odnosa sa zapadnim zemljama nakon perioda višegodišnje izolacije Srbije.
Đinđićeva Vlada otpočela je saradnju sa Haškim tribunalom i za vreme njenog mandata uhapšeno je nekoliko haških optuženika, među kojima je i bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević.
Vlada je odmah posle ubistva premijera proglasila vanredno stanje i pokrenula akciju "Sablja", u okviru koje su uhapšeni, a posle troipogodišnjeg procesa, i osuđeni pripadnici "zemunskog klana" kao organizatori i izvršioci ubistva.
Epilog suđenja bila je zbirna kazna zatvora od 378 godina za dvanaestoricu osuđenih za to krivično delo.
Za organizovanje i izvršenje ubistva osuđeni su nekadašnji komandant JSO Milorad Ulemek Legija i njegov pomoćnik Zvezdan Jovanović na po 40 godina zatvora, dok su preostala desetorica dobila između 30 i 35 godina zatvora.
Rođen 1952. godine, Đinđić se još kao student Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji je završio 1974. godine, sukobio sa komunističkom ideologijom i bio jedan od prvih, mlađih disidenata u tadašnjoj Jugoslaviji.
Doktorirao je 1979. na Univerzitetu u Konstanci.
Sa još 12 intelektualaca je 1989. godine inicirao obnavljanje Demokratske stranke (DS), čime je i aktivno počeo da se bavi politikom, usmerenom u to doba pre svega protiv vlasti Slobodana Miloševića.
Januara 1994. godine izabran je za predsednika DS-a, a bio je poslanik te stranke u sva tri višestranačka saziva Skupštine Srbije i u Veću republika Skupštine SRJ.
Predvodio je nekoliko opozicionih saveza u borbi protiv Miloševićevog režima, a ispred koalicije "Zajedno" je 21. januara 1997. godine izabran i za gradonačelnika Beograda, prvog demokratski izabranog od Drugog svetskog rata.
Đinđić je bio jedna od ključnih figura demokratskih promena 2000.
Tada je bio šef centralnog izbornog štaba i koordinator promotivne kampanje Demokratske opozicije Srbije (DOS) za savezne izbore 24. septembra 2000, koji su označili kraj Miloševićeve vladavine.
Američki nedeljnik "Tajm" je u septembru 1999. godine uvrstio Đinđića među 14 vodećih evropskih političara trećeg milenijuma.
Đinđić je dobitnik ugledne nemačke nagrade "Bambi" za 2000. godinu u oblasti politike, a 2002. godine u Pragu je primio nagradu Fondacije "Polak" za doprinos razvoju demokratije u Srbiji.
Napisao je više naučnih radova, preveo je mnoga filozofska dela i autor je velikog broja autorskih tekstova u brojnim dnevnim listovima i magazinima.
Sam sebe je, možda, najvernije opisao kada je, jednom prilikom, govorio o tome kakav mora da bude čovek koji želi da bude političar: "Čovek, da bi se bavio politikom, mora da ima jak i čvrst karakter, autoritet, da ume da preseče, da se zameri, kaže 'ne' i da ga mrze, jer je to priroda politike".
Đinđić je probleme Kosova i juga Srbije video i prihvatao kao "nasleđene", one koje je napravila prethodna vlast koja kako je ocenio, "nije umela da probleme rešava političkim sredstvima".
"Prepustite nama našu šansu da probamo na naš način. Mi hoćemo novu politiku, da drugim sredstvima rešimo probleme koje vi niste rešili. Od ekonomije do Kosova problemi su katastrofalni, ali ste ih vi napravili. Od ekonomije do Kosova, sve sami porazi", rekao je Đinđić, obraćajući se poslanicima Socijalističke partije Srbije i Srpske radikalne stranke koji su kritikovali program nove vlade.
"Želimo da pokušamo da uspostavimo vezu između Srbije i Kosova, odnosno Albanaca i Srbije, i da Srbija ima neki uticaj na Kosovu i da pokušamo da pojačamo taj uticaj", poručio je Đinđić.
Na primedbe da nije patriota, Đinđić je odgovarao oštro: "Za mene je patriotizam da moja deca ostanu da žive u mojoj zemlji, da govore maternji jezik, a da ne moraju da idu po belom svetu trbuhom za kruhom. Patriotizam je to da cene moju zemlju, da ja sa svojim pasošem mogu da idem ponosno preko bilo koje granice. Za taj patriotizam će se ova vlada zalagati i mi smo u ovom smislu velike patriote".
Podsećamo na neke od njegovih izjava:Prema oceni mnogih domaćih analitičara, ali i međunarodnih diplomata, Đinđić je bio političar koji nikog nije ostavljao ravnodušnim, išao je u susret problemima (a nasledio ih je mnogo), bio je vizionar, koji je hteo da Srbija trči, ali ona nije bila spremna za to.
Srbiju je u vreme svog mandata doveo u centru pažnje evropske, pa i svetske javnosti, i činilo se da će ona, sa njim na čelu, nadoknaditi ono što je dotle propustila, ali je u tome zaustavljena 12. marta 2003. godine, kada je Đinđić ubijen u atentatu na ulazu u Vladu Srbije.
Krajem 2000. godine izabran za prvog demokratskog premijera, Đinđić je ubrzo pokrenuo proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih promena. Kako je nastupao - činilo se da bi da pomeri Srbiju iz temelja.
Đinđićeva Vlada oborila je godišnju inflaciju sa 41 na 15 odsto, uvođenjem čvrste monetarne politike dinar je ponovo stekao vrednost, a na kraju 2001. godine zabeležen je privredni rast od 5,5 odsto, a naredne od još četiri odsto.
Prema oceni zapadnih diplomata, Đinđić je značajno doprineo izgradnji dobrih odnosa sa zapadnim zemljama nakon perioda višegodišnje izolacije Srbije.
Đinđićeva Vlada otpočela je saradnju sa Haškim tribunalom i za vreme njenog mandata uhapšeno je nekoliko haških optuženika, među kojima je i bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević.
Vlada je odmah posle ubistva premijera proglasila vanredno stanje i pokrenula akciju "Sablja", u okviru koje su uhapšeni, a posle troipogodišnjeg procesa, i osuđeni pripadnici "zemunskog klana" kao organizatori i izvršioci ubistva.
Epilog suđenja bila je zbirna kazna zatvora od 378 godina za dvanaestoricu osuđenih za to krivično delo.
Za organizovanje i izvršenje ubistva osuđeni su nekadašnji komandant JSO Milorad Ulemek Legija i njegov pomoćnik Zvezdan Jovanović na po 40 godina zatvora, dok su preostala desetorica dobila između 30 i 35 godina zatvora.
Rođen 1952. godine, Đinđić se još kao student Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji je završio 1974. godine, sukobio sa komunističkom ideologijom i bio jedan od prvih, mlađih disidenata u tadašnjoj Jugoslaviji.
Doktorirao je 1979. na Univerzitetu u Konstanci.
Sa još 12 intelektualaca je 1989. godine inicirao obnavljanje Demokratske stranke (DS), čime je i aktivno počeo da se bavi politikom, usmerenom u to doba pre svega protiv vlasti Slobodana Miloševića.
Januara 1994. godine izabran je za predsednika DS-a, a bio je poslanik te stranke u sva tri višestranačka saziva Skupštine Srbije i u Veću republika Skupštine SRJ.
Predvodio je nekoliko opozicionih saveza u borbi protiv Miloševićevog režima, a ispred koalicije "Zajedno" je 21. januara 1997. godine izabran i za gradonačelnika Beograda, prvog demokratski izabranog od Drugog svetskog rata.
Đinđić je bio jedna od ključnih figura demokratskih promena 2000.
Tada je bio šef centralnog izbornog štaba i koordinator promotivne kampanje Demokratske opozicije Srbije (DOS) za savezne izbore 24. septembra 2000, koji su označili kraj Miloševićeve vladavine.
Američki nedeljnik "Tajm" je u septembru 1999. godine uvrstio Đinđića među 14 vodećih evropskih političara trećeg milenijuma.
Đinđić je dobitnik ugledne nemačke nagrade "Bambi" za 2000. godinu u oblasti politike, a 2002. godine u Pragu je primio nagradu Fondacije "Polak" za doprinos razvoju demokratije u Srbiji.
Napisao je više naučnih radova, preveo je mnoga filozofska dela i autor je velikog broja autorskih tekstova u brojnim dnevnim listovima i magazinima.
Sam sebe je, možda, najvernije opisao kada je, jednom prilikom, govorio o tome kakav mora da bude čovek koji želi da bude političar: "Čovek, da bi se bavio politikom, mora da ima jak i čvrst karakter, autoritet, da ume da preseče, da se zameri, kaže 'ne' i da ga mrze, jer je to priroda politike".
Đinđić je probleme Kosova i juga Srbije video i prihvatao kao "nasleđene", one koje je napravila prethodna vlast koja kako je ocenio, "nije umela da probleme rešava političkim sredstvima".
"Prepustite nama našu šansu da probamo na naš način. Mi hoćemo novu politiku, da drugim sredstvima rešimo probleme koje vi niste rešili. Od ekonomije do Kosova problemi su katastrofalni, ali ste ih vi napravili. Od ekonomije do Kosova, sve sami porazi", rekao je Đinđić, obraćajući se poslanicima Socijalističke partije Srbije i Srpske radikalne stranke koji su kritikovali program nove vlade.
"Želimo da pokušamo da uspostavimo vezu između Srbije i Kosova, odnosno Albanaca i Srbije, i da Srbija ima neki uticaj na Kosovu i da pokušamo da pojačamo taj uticaj", poručio je Đinđić.
Na primedbe da nije patriota, Đinđić je odgovarao oštro: "Za mene je patriotizam da moja deca ostanu da žive u mojoj zemlji, da govore maternji jezik, a da ne moraju da idu po belom svetu trbuhom za kruhom. Patriotizam je to da cene moju zemlju, da ja sa svojim pasošem mogu da idem ponosno preko bilo koje granice. Za taj patriotizam će se ova vlada zalagati i mi smo u ovom smislu velike patriote".
Tako je govorio Đinđić
- Dakle da se pogledamo u oči i kažemo: ako hoćemo cilj, moramo da hoćemo i sredstva koja vode do tog cilja. Odrastimo jednom kao narod i kao ljudi prihvatimo cenu za ciljeve koje smo prihvatili. Ta cena nije strašna.
- Ako neko misli da će zaustaviti sprovodjenje zakona time što će mene ukloniti onda se grdno vara, jer ja nisam sistem.
-Spreman sam da izgubim svoju popularnost da bih obezbedio podršku i pomoć međunarodne zajednice. Ne možeš sve uraditi uz pomoć popularnosti, ali možeš sa kreditima.
- U svakoj zemlji ima korova, samo se u Srbiji korov zaliva.
- Reforme nikada nisu popularne ako treba da budu uspešne jer uvek mnogo koštaju. Da biste bili popularni, morate da preuzmete rizik nepopularnosti.
- Nalazimo se u brodu punom vode i svi je moramo izbacivati i ploviti u istom smeru.
- Za uspeh svakog posla mora da postoji plan, da se tačno zna šta se hoće, ne da se eksperimentiše, iako nam je to nacionalna osobina. Treba mnogo više vremena da se utroši na oštrenje testere, nego drva seći tupom.
- Želimo modernu Srbiju koja će se takmičiti sa drugima i imati glavnu ulogu na Balkanu, u kojoj će biti malo trutova, a mnogo radilica.
- Ja ne želim da vučem kola iz blata, a da posle toga budem kriv što je neko seo na ta kola i koči.
- Moj prioritet je da uklonim sve prepreke koje vode ka ubrzanom vraćanju zemlje u Evropu, ne razmišljajući da li su te prepreke na opravdan ili neopravdan način postavljene.
- Reforme su uvek plivanje uz vodu. Reforme su uvek sukobi sa mentalitetom, nasleđem, interesima, entropijom i inercijom.
- Nije uobičajeno da razvaljujete vrata pre nego što pokucate.
- Sistem će funkcionisati i dalje i niko neće dobiti amnestiju tako što će ukloniti jednog ili dva funkcionera države.
- Naš cilj je, i mi našu zemlju vidimo da 2004. godine bude zvanični kandidat za Evropsku uniju, da 2010. godine bude ravnopravni član Evropske unije. Sve prepreke na tom putu ćemo uklanjati, bilo da se zovu Milošević, da se zovu ustavi, bilo da se zovu zakoni. Ne postoji ni jedna prepreka koja može da nas zaustavi na tom putu. Kao čoveka koga drže pod vodom 50 godina, u njegovoj želji da dođe do vazduha, do kiseonika, tako i Srbiju ne može ništa da zaustavi na tom putu do kiseonika, a to je Evropa, to je porodica demokratskih, modernih, razvijenih zemalja.
- Nema više spavanja. Vreme je za akciju. Spavaćete kada odete u penziju.
- Nisam zadovoljan brzinom promena, jer kod nas u njih nije uključen dovoljan broj ljudi. Mnogi se ponašaju kao posmatrači u utakmici u kojoj i sami učestvuju.
- Međunarodna zajednica je kao klima- ne možete da je priznate ili ne, već da se adaptirate.
- Još uvek nismo srušili most koji nas povezuje sa katastrofalnom prošlošću, još uvek je moguć pad unazad. Balkan je još uvek pun razornih potencijala.
- Moto koji me vuče napred je: nikada se ne predaj. Ako kreneš u preticanje, dodaj gas. Radi ono što smatraš da je ispravno, ne ono što će većina da podrži.
- Živeti pod nebeskim pravilima možeš na nebu, ali na zemlji moraš da rešavaš konkretne stvari.
- Možda ćemo po pitanju Haga ponovo doći u situaciju da biramo - da li idemo svojim putem u pustinju ili u Evropu. Ja sam za Evropu.
- Cilj mi je da se vlast u Srbiji meri po tome šta je od postojećih realnih šansi svojim trudom i veštinom iskoristila za zemlju, a ne po tome kako lepo priča, udvara se narodu i kakve dobre namere ima.
- Ne možete da suzbijete požar, a da se ne opečete, na možete da suzbijete poplavu a da se ne pokvasite i ne možete da se borite sa organizovanim kriminalom a da vam ne prete.
- Nevažno je da li je neko malo na ovu ili onu stranu; ako je stručan, ako je pošten, ako je vredan i ako može da uradi konkretan posao - dragocen mi je.
- Ako danas ne uspemo, jedini razlog smo mi sami!
- Naša parola je: postati ravnopravni deo sveta, da naša deca i unuci imaju svoju budućnost, kako je ne bi tražili u drugim zemljama.
- Moramo da postanemo zemlja koja je privlačna za ulaganja. To podrazumeva korenito restrukturiranje nasleđene privrede i društva, ali i preispitivanje određenih nasleđenih prava.
- Nisam došao na ovo mesto da budem popularan. Došao sam da obavim istorijski posao- uvodjenja reda u Srbiji, a taj prvi koji uvodi red je uvek nepopularan.
- Ako već unapred sumnjate u svoj uspeh, neuspeh će vam lakše pasti jer ste ga mudro predvideli.
- Reforme izazivaju strah, bole i nema te šećerne vodice koja će da ublaži bol.
- Da naši ljudi ne bi odlazili u svet, potrebno je da svet dovedemo u zemlju.
- Potreban nam je novi socijalni konsenzus, odlaganje svih sporova i sukoba, zavrtanje rukava, uvođenje reda.
- Pre nego što baciš kamen na drugog, reci šta si uradio.
- Prevarenim se može smatrati samo onaj deo naroda koji je verovao da će sa dolaskom političke demokratije automatski doći ekonomsko blagostanje.
- Mi smo veseo narod, koji istovremeno ceni pesimizam jer ga smatra otmenim i oslobadja od odgovornosti.
(MONDO)
