Tadić raspustio Skupštinu i doneo odluku o raspisivanju izbora za 11. maj. Novi poslanici sedaju u klupe sredinom juna, a rok za formiranje nove vlade sredina septembra. Koštunica očekuje da građani odaberu odgovornu vladu. CeSID prognozira neizvesne izbore.
Predsednik Srbije Boris Tadić raspustio je u četvrtak skupštinu i raspisao parlamentarne izbore za 11. maj. Tadić je ukaz o raspuštanju Skupštine Srbije doneo na obrazloženi predlog vlade. Tim povodom se oglasio premijer Vojsilav Koštunica i ocenio da je "izuzetno važno" da građani izaberu "državotvornu i nacionalno odgovornu Vladu".
"Izbori su demokratski put na kome će građani reći kako Srbija treba da se razvija u godinama koje dolaze. Ovo je nova šansa da ojačamo naše kapacitete za odbranu suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje, da ojačamo našu ekonomsku perspektivu kroz proces evropskih integracija, da potvrdimo demokratski kapacitet društva i da menjamo stvari na bolje", izjavio je Tadić, a prenosi pres služba predsednika.
On je pozvao sve učesnike da "kampanja bude fer i korektna i da protekne u mirnoj i demokratskoj atmosferi, kako bi Srbija dobila stabilne institucije koje će u narednim godinama efikasno raditi na dobrobit svih građana Srbije".
Za 11. maj ranije su raspisani lokalni i pokrajinski izbori, a izborne radnje za te izbore počinju 20. marta.
kako zakon propisuje novi saziv Skupštine Srbije treba da se konstituiše najkasnije do sredine juna, a krajnji rok za izbor vlade ističe sredinom septembra. Izbori koji će se održati 11. maja biće osmi izbori od uvođenja višestranačkog sistema u Srbiji 1990. godine.
Koja su ovlašćenja raspuštene Skupštine i Vlade i šta sve predviđa zakon o izborima pročitajte OVDE.
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica ponovio je u četvrtak da je izgubio poverenje u dosadašnje koalicione partnere Demokratsku stranku i G17 plus da su spremni da se iskreno bore protiv nezavisnosti Kosova."Izbori su demokratski put na kome će građani reći kako Srbija treba da se razvija u godinama koje dolaze. Ovo je nova šansa da ojačamo naše kapacitete za odbranu suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje, da ojačamo našu ekonomsku perspektivu kroz proces evropskih integracija, da potvrdimo demokratski kapacitet društva i da menjamo stvari na bolje", izjavio je Tadić, a prenosi pres služba predsednika.
On je pozvao sve učesnike da "kampanja bude fer i korektna i da protekne u mirnoj i demokratskoj atmosferi, kako bi Srbija dobila stabilne institucije koje će u narednim godinama efikasno raditi na dobrobit svih građana Srbije".
Za 11. maj ranije su raspisani lokalni i pokrajinski izbori, a izborne radnje za te izbore počinju 20. marta.
kako zakon propisuje novi saziv Skupštine Srbije treba da se konstituiše najkasnije do sredine juna, a krajnji rok za izbor vlade ističe sredinom septembra. Izbori koji će se održati 11. maja biće osmi izbori od uvođenja višestranačkog sistema u Srbiji 1990. godine.
Koja su ovlašćenja raspuštene Skupštine i Vlade i šta sve predviđa zakon o izborima pročitajte OVDE.
Koštunica: Građani da izaberu odgovornu vladu
U saopštenju povodom raspuštanja Skupštine i raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora za 11. maj, Koštunica je ocenio da je "izuzetno važno" da građani izaberu "državotvornu i nacionalno odgovornu Vladu".
Ta vlada, prema njegovim rečima, treba da ima snagu da se bori za očuvanje Kosova, za stabilan i uspešan ekonomski razvoj zemlje, da ravnopravno pregovara sa EU o ulasku celovite zemlje u Evropu i da se najodlučnije bori protiv kriminala i korupcije.
"Građanima sam saopštio da sam izgubio poverenje u dosadašnje koalicione partnere DS i G17 plus da su spremni da, posle 17. februara, nastave da se iskreno bore protiv jednostrane nezavisnosti Pokrajine i da zajedno nastavimo da vodimo tešku, ali jedino ispravnu državotvornu i nacionalno odgovornu politiku", naveo je premijer i lider Demokratske stranke Srbije.
Koštunica je dodao da je zato vlada vratila mandat narodu, a da je na građanima "sada da svojom voljom odluče kome će poveriti da vodi državne i nacionalne poslove".
CeSID: Izrazito neizvesni izbori
Programski direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) Marko Blagojević ocenio je da će predstojeći vanrendi parlamentarni izbori u Srbiji biti "izrazito neizvesni" i da se po neizvesnosti mogu porediti sa nedavnim predsedničkim izborima.
Stranke će se na tim izborima grupisati u četiri kolone čiji će nosioci biti SRS, DSS, DS i LDP, rekao je Blagojević On je ukazao da je za svaku od tih stranaka stožera važno da okupe što je moguće više partija oko sebe, jer i jako mali broj glasova može da presudi.
Blagojević je ocenio da je udruživanje stranaka jedini način da se spreči rasipanje glasova koje bi moglo da se pokaže kritičnim u situaciji u kojoj je izuzetno neizvestan ishod izbora. On je istakao i da treba težiti pravljenju prirodnih koalicija stranaka koje imaju slične ili jednake političke orijentacije, makar po osnovu onoga što se smatra da će u tim izborima predstavljati ključna pitanja.
Blagojević je naveo da će DS voditi kampanju u kojoj će ključno pitanje biti EU i put Srbije ka EU i da onda potpuno ima smisla da ta partija pravi koaliciju sa onim partijama koje imaju sličnu ili istu političku orijentaciju, makar po pitanju EU. On, međutim, smatra da će teza DS u ovoj kampanji biti ne samo EU već i Kosovo, što će donekle vezati ruke toj stranci u pravljenju koalicije, jer takva koalicija onda ne bi bila "isplativa" za LDP.
Blagojević procenjuje da bi za tu stranu političkog spektra u Srbiji bilo bolje i logično da se nastupi u dve kolone - u jednoj koloni DS sa sebi srodnim strankama, a u drugoj bi bila LDP sa sebi srodnim partijama.
Prema njegovim rečima, DSS će se u ovoj kampanji baviti, pre svega, pitanjem Kosova i Metohije, kao i odnosom prema jednostranom proglašenju nezavisnosti i prema međunarodnoj zajednici.
Na čelu trećeg opredeljenja biće SRS koja će kao glavnu temu imati unapređenje životnog standarda, borbu protiv kriminala i korupcije, borbu protiv siromaštva, jer je to ono što je SRS do sada činilo najpopularnijom partijom u Srbiji.
Blagojević je ocenio da bi manje stranke kao što su SPO ili PSS mogle da budu jako korisne nekoj koaliciji. On je podsetio da je PSS na prethodnim predsedničkim izborima osvojila par desetina hiljada glasova, dok SPO u svakom trenutku može da okupi ne manje od 100.000 glasova.
(agencije/MONDO)
