Novi saziv Skupštine Srbije treba da se konstituiše najkasnije do sredine juna, a krajnji rok za izbor vlade ističe sredinom septembra. Predaja lista RIK-u do 27. aprila.
Novi saziv Skupštine Srbije treba da se konstituiše najkasnije do sredine juna, a krajnji rok za izbor vlade ističe sredinom septembra. Predizborne radnje počinju već sutra.
Izbori koji će se održati 11. maja će biti osmi izbori od uvođenja višestranačkog sistema u Srbiji 1990. godine. Biće održani po novom Ustavu, ali starom izbornom zakonu, jer parlament nije usvojio novi propis iz te oblasti.
Republička izborna komisija ima zakonsku obavezu da konačne rezultate izbora saopšti u roku od 96 sati od zatvaranja biračkih mesta, što ističe 15. maja. Od trenutka kada RIK saopšti konačne rezultate izbora počinje da teče i rok od 30 dana u kome mora biti održana konstitutivna sednica koju zakazuje predsednik iz prethodnog saziva, u ovom slučaju Oliver Dulić.
Novi saziv biće konstituisan potvrđivanjem mandata dve trećine poslanika, čime će prestati mandat sadašnjeg skupštinskog saziva. Ustav predviđa da od tog dana počinje da teče rok od 90 dana za izbor nove vlade, što znači da bi ona morala da se izabere do 14. septembra. Ukoliko vlada ne bi bila izabrana do tada, došlo bi do novog raspuštanja Skupštine i raspivanja izbora.
Poslanici sadašnjeg saziva, prema Ustavu, mogu da obavljaju samo tekuće ili neodložne poslove, a u slučaju vanrednog ili ratnog stanja ponovo bi se uspostavila puna nadležnost raspuštene skupšitne koja bi trajala do okončanja ratnog ili vanrednog stanja. Odlazeća vlada će do izbora obavljati, takođe, samo tehnicke poslove i neće moći da predlaže nove zakone, ni da postavlja državne službenike u organima državne uprave.
Novi poslanici će se birati na isti način kao i na prethodnim parlamentarnim izborima održanim 21. januara prošle godine po proporcionalnom izbornom sistemu, a mandate će osvojiti one stranke i koalicije koje uspeju da pređu cenzus od pet odsto. Političke stranke nacionalnih manjina i njihove koalicije učestvuju u raspodeli mandata i kad dobiju manje od pet odsto glasova od ukupnog broja birača koji su glasali.
Prema tom zakonu, koji je usvojen 2000. a izmenjen 2004. godine, poslanici se biraju u Republici kao jednoj izbornoj jedinici, na osnovu lista političkih stranka, stranačkih koalicija i lista koje predlože grupe građana. Poslanički mandati raspodeljuju se srazmerno broju dobijenih glasova, a sadašnjim poslanicima mandat će prestati verifikacijom mandata poslanika koji budu izabrani na prevremenim izborima.
Izborna lista može se proglasiti kada je svojim potpisima podrži najmanje deset hiljada građana, a prema ranijoj odluci RIK-a za stranke i koalicije nacionalnih manjina dovoljno je 3.000 potpisa.
Na izbornim listama mora da bude najmanje 30 odsto kandidata manje zastupljenog pola, a liste se Republičkoj izbornoj komisji dostavljaju najkasnije 15 dana od dana određenog za održavanje izbora.
Redosled izbornih lista sa imenima svih kandidata na zbirnoj listi utvrđuje se prema redosledu proglašenja. Pravo glasa imaju svi punoletni državljani Srbije, a birač može da bude upisan samo na jednom biračkom mestu. Parlamentarni izbori održavaju se istovremeno sa lokalnim i pokrajinskim koji su ranije zakazani.
Izborne liste Republičkoj izbornoj komisiji treba da dostave najkasnije do 27. aprila, odnosno 15 dana pre održavanja izbora koji su raspisani za 11. maj.
Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika, RIK je dužan da zbirnu izbornu listu proglasi najkasnije deset dana pre održavanja izbora, odnosno do 1. maja.
(agencije/MONDO)
Izbori koji će se održati 11. maja će biti osmi izbori od uvođenja višestranačkog sistema u Srbiji 1990. godine. Biće održani po novom Ustavu, ali starom izbornom zakonu, jer parlament nije usvojio novi propis iz te oblasti.
Republička izborna komisija ima zakonsku obavezu da konačne rezultate izbora saopšti u roku od 96 sati od zatvaranja biračkih mesta, što ističe 15. maja. Od trenutka kada RIK saopšti konačne rezultate izbora počinje da teče i rok od 30 dana u kome mora biti održana konstitutivna sednica koju zakazuje predsednik iz prethodnog saziva, u ovom slučaju Oliver Dulić.
Novi saziv biće konstituisan potvrđivanjem mandata dve trećine poslanika, čime će prestati mandat sadašnjeg skupštinskog saziva. Ustav predviđa da od tog dana počinje da teče rok od 90 dana za izbor nove vlade, što znači da bi ona morala da se izabere do 14. septembra. Ukoliko vlada ne bi bila izabrana do tada, došlo bi do novog raspuštanja Skupštine i raspivanja izbora.
Poslanici sadašnjeg saziva, prema Ustavu, mogu da obavljaju samo tekuće ili neodložne poslove, a u slučaju vanrednog ili ratnog stanja ponovo bi se uspostavila puna nadležnost raspuštene skupšitne koja bi trajala do okončanja ratnog ili vanrednog stanja. Odlazeća vlada će do izbora obavljati, takođe, samo tehnicke poslove i neće moći da predlaže nove zakone, ni da postavlja državne službenike u organima državne uprave.
Novi poslanici će se birati na isti način kao i na prethodnim parlamentarnim izborima održanim 21. januara prošle godine po proporcionalnom izbornom sistemu, a mandate će osvojiti one stranke i koalicije koje uspeju da pređu cenzus od pet odsto. Političke stranke nacionalnih manjina i njihove koalicije učestvuju u raspodeli mandata i kad dobiju manje od pet odsto glasova od ukupnog broja birača koji su glasali.
Prema tom zakonu, koji je usvojen 2000. a izmenjen 2004. godine, poslanici se biraju u Republici kao jednoj izbornoj jedinici, na osnovu lista političkih stranka, stranačkih koalicija i lista koje predlože grupe građana. Poslanički mandati raspodeljuju se srazmerno broju dobijenih glasova, a sadašnjim poslanicima mandat će prestati verifikacijom mandata poslanika koji budu izabrani na prevremenim izborima.
Izborna lista može se proglasiti kada je svojim potpisima podrži najmanje deset hiljada građana, a prema ranijoj odluci RIK-a za stranke i koalicije nacionalnih manjina dovoljno je 3.000 potpisa.
Na izbornim listama mora da bude najmanje 30 odsto kandidata manje zastupljenog pola, a liste se Republičkoj izbornoj komisji dostavljaju najkasnije 15 dana od dana određenog za održavanje izbora.
Redosled izbornih lista sa imenima svih kandidata na zbirnoj listi utvrđuje se prema redosledu proglašenja. Pravo glasa imaju svi punoletni državljani Srbije, a birač može da bude upisan samo na jednom biračkom mestu. Parlamentarni izbori održavaju se istovremeno sa lokalnim i pokrajinskim koji su ranije zakazani.
Izborne liste Republičkoj izbornoj komisiji treba da dostave najkasnije do 27. aprila, odnosno 15 dana pre održavanja izbora koji su raspisani za 11. maj.
Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika, RIK je dužan da zbirnu izbornu listu proglasi najkasnije deset dana pre održavanja izbora, odnosno do 1. maja.
(agencije/MONDO)
