Milošević je u jedinom razgovoru sa haškom tužiteljicom nastojao da ostavi utisak da dominira razgovorom, kao da je i dalje šef države, "bos svih bosova", piše del Ponte u svojoj knjizi "Lov". "Predaću Miloševića Hagu, pa makar morao da ga otmem", tvrdi del Ponte da joj je rekao Đinđić. Upozorenje o atentatu. Persona non grata na sahrani Đinđića.
Prvi i jedini put kada se Karla del Ponte nasamo srela sa Slobodanom Miloševićem u Haškom tribunalu, bivši jugoslovenski i srpski predsednik nastojao je da ostavi utisak da dominira razgovorom, kao da je i dalje šef države, "bos svih bosova", opisuje taj neuspeli razgovor bivša haška tužiteljka u svojoj knjizi "Lov".
U knjizi, koja treba da bude objavljena krajem marta u Italiji, a u čije je izdanje dostupno za novinare pre zvaničnog objavljivanja imala uvid agencija Beta, ona opisuje i događaje na početku suđenja Miloševiću u Hagu, navodeći da je pred prvo saslušanje bivšeg predsednika Jugoslavije tražila da se s njim sastane nasamo.
Iz bezbednosnih razloga, razgovor s Miloševićem je upriličen u sudnici, pošto su sudije i ostali članovi suda otišli.
"Sela sam za jedan kraj stola i čekala da dvoje, troje službenika obezbeđenja dovedu Miloševića. Nekoliko trenutaka gledao je oko sebe, izbegavajući moj pogled. Predstavila sam se i počela da mu objašnjavam pravila procedure i moje pravo da tražim ispitivanje", navodi Karla del Ponte.
"Spremna sam da vas odmah saslušam, jer imate mnogo da kažete", rekla je optuženom.
"Miloševih me je tada pogledao u oči. Pokušavao je da ostavi utisak da je snažan, da dominira razgovorom, kao da je i dalje predsednik, šef države, i dalje glavni komandant oružanih snaga, bos svih bosova", piše bivša haška tužiteljka.
Pošto joj je odgovorio da dobro poznaje proceduru, Milošević je kazao da može da odbije da odgovara na njena pitanja, a zatim je okrenuo glavu i počeo da govori na srpskom jeziku, 'ponavljajući već pripremljene napade na Tribunal i Tužilaštvo'".
"Uzbudio se. Glas mu podrhtava od besa. Čini se snažan, bistar, nimalo slab. Ali, to više nije čovek na čiji su šarm i samouverenost naseli toliki političari i diplomate. Liči na razmaženo dete koje svojim hirovima posle izvesnog vremena počinje da ide na nerve", piše Karla del Ponte.
Ona navodi da joj, pošto je ispunila svoje pravo da ga pozove da sarađuje u istrazi i pošto je on iskoristio svoje pravo da to odbije, razgovor s Miloševićem više nije bio ni od kakve koristi.
"Vodite ga", rekla je čuvarima.
"Nismo se rukovali. Nikada se više nismo sreli nasamo, licem u lice", piše Del Ponteova.
Opisujući događaje koji su prethodili hapšenju Miloševića, Del Ponte piše o razgovorima s tadašnjim premijerom Srbije Zoranom Đinđićem.U knjizi, koja treba da bude objavljena krajem marta u Italiji, a u čije je izdanje dostupno za novinare pre zvaničnog objavljivanja imala uvid agencija Beta, ona opisuje i događaje na početku suđenja Miloševiću u Hagu, navodeći da je pred prvo saslušanje bivšeg predsednika Jugoslavije tražila da se s njim sastane nasamo.
Iz bezbednosnih razloga, razgovor s Miloševićem je upriličen u sudnici, pošto su sudije i ostali članovi suda otišli.
"Sela sam za jedan kraj stola i čekala da dvoje, troje službenika obezbeđenja dovedu Miloševića. Nekoliko trenutaka gledao je oko sebe, izbegavajući moj pogled. Predstavila sam se i počela da mu objašnjavam pravila procedure i moje pravo da tražim ispitivanje", navodi Karla del Ponte.
"Spremna sam da vas odmah saslušam, jer imate mnogo da kažete", rekla je optuženom.
"Miloševih me je tada pogledao u oči. Pokušavao je da ostavi utisak da je snažan, da dominira razgovorom, kao da je i dalje predsednik, šef države, i dalje glavni komandant oružanih snaga, bos svih bosova", piše bivša haška tužiteljka.
Pošto joj je odgovorio da dobro poznaje proceduru, Milošević je kazao da može da odbije da odgovara na njena pitanja, a zatim je okrenuo glavu i počeo da govori na srpskom jeziku, 'ponavljajući već pripremljene napade na Tribunal i Tužilaštvo'".
"Uzbudio se. Glas mu podrhtava od besa. Čini se snažan, bistar, nimalo slab. Ali, to više nije čovek na čiji su šarm i samouverenost naseli toliki političari i diplomate. Liči na razmaženo dete koje svojim hirovima posle izvesnog vremena počinje da ide na nerve", piše Karla del Ponte.
Ona navodi da joj, pošto je ispunila svoje pravo da ga pozove da sarađuje u istrazi i pošto je on iskoristio svoje pravo da to odbije, razgovor s Miloševićem više nije bio ni od kakve koristi.
"Vodite ga", rekla je čuvarima.
"Nismo se rukovali. Nikada se više nismo sreli nasamo, licem u lice", piše Del Ponteova.
Razgovori sa Đinđićem
Početkom marta 2001. Đinđić je zatražio od bivše tužiteljke da se tajno sastanu. Tokom susreta 3. marta u Luganu, rekao joj je da Milošević pokušava da se preobrati u lidera opozicije i tako preživi politički i da mora biti "neutralizovan".
"Koštunica odugovlači sa sarađnjom s Tribunalom", rekao joj je, navodi Del Ponteova, objašnjavajući da on pokušava da se suprostavi Koštuničinoj taktici odugovlačenja i da "postigne nešto pre kraja marta da bi pokazao spremnost Srbije da sarađuje sa Tribunalom".
"Predaću Miloševića Hagu, pa makar morao da ga otmem", tvrdi bivša haška tužiteljka da joj je tada rekao Đinđić.
Kako je navela, bivši srpski premijer ispričao joj je i da je Koštunica postigao dogovor s Miloševićem, veče pre nego što je Milošević napustio vlast, ali da ne zna šta je sadržaj tog dogovora.
"Kada sam ga pitala zašto je prihvatio da podrži kandidaturu Koštunice za predsednika Jugoslavije, odgovorio je da nije mogao ništa drugo da učini, iako je znao da je to isto kao da je sklopio dogovor s đavolom", piše Del Ponteova.
Ona navodi i da je 29. marta 2001. godine, tokom njene posete Makedoniji, pozvao Đinđić i rekao joj da je poslao svog saradnika Vladimira Popovića Bebu da joj prenese važnu poruku.
"Milošević se nije odazvao na sudski poziv. Biće uhapšen. Sutra pokrećemo akciju", obavestio ju je tada Popović.
Slobodan Milošević uhapšen je u noći između 30. i 31. marta 2001. godine, a predat je Tribunalu 28.juna iste godine.
Upozorenje premijeru
Karla del Ponte tvrdi i da je upozorila Đinđića, tokom njihovog susreta u Beogradu sredinom februara 2003. godine, da Tribunal ima pouzdane informacije o pripremi atentata na njega i da te pretnje treba da shvati ozbiljno.Del Ponteova navodi da joj je Đinđić tada rekao da priprema "napad na spregu između članova organizovanog kriminala i pripadnika snaga bezbednosti" Srbije.
On je tada naveo i da je već smenio dve glavne ličnosti službe državne bezbednosti jer nisu obezbedili nikakve korisne informacije o haškom optuženiku Ratku Mladiću.
"Rekla sam mu da bude veoma oprezan. Pokazala sam mu interni izveštaj Tribunala, dve strane sa podacima o zaveri da bude ubijen", piše Del Ponteva, objašnjavajući da su dokument sastavili pouzdani izvori Haškog suda iz Beograda.
"Znam to. Ne žele da sprovedem reforme... ali nemoj da se plašiš, paziću se", rekao joj je, kako kaže, Đinđić, nasmejavši se.
"Pazi, nemoj da potcenjuješ tu stvar. Trebalo bi da ozbiljnije shvatiš tu pretnju. Iskustvo me je naučilo da se nikada ne zna. Možda su mnoge og ovih informacija netačne, ali možda u njima ima i dovoljno istinite", rekla mu je Del Ponteova, podsećajući da je četiri dana nakon tog razgovora pokušan atentat na Đinđića na autoputu.
Del Ponteova ga je tada obavestila i da će Tužilaštvo uskoro objaviti optužnice protiv četvorice generala umešanih u nasilje i etničko čišćenje na Kosovu, na šta je Đinđić oštro reagovao i, objasnivši da će te optužnice doneti ozbiljne političke probleme, zatražio da njihovo objavljivanje bude odloženo.
"Kosovo je veliki problem za zemlju. Polako ide ka nezavisnosti, dan za danom. Međunarodna zajednica pritiska Srbiju ne samo da to prihvati već i da se brine o Kosovu, da pokrajina više ne bi morala da zavisi od resursa i budžeta Srbije", rekao je Đinđić.
Persona non grata na sahrani
Opisujući događaje vezane za ubistvo Zorana Đinđića, Del Ponteova navodi da je želela da prisustvuje sahrani bivšeg premijera, ali da su joj vlasti u Beogradu poručile da ne dolazi.
"Svilanović (Goran, bivši šef diplomatije Srbije) je bio prvi koji mi je savetovao da ne dolazim na sahranu. Moje prisustvo bi, rekao je, izgledalo kao provokacija i zakomplikovalo bi buduću saradnju sa Tribunalom. Preneo je otpravniku poslova u švajcarskoj ambasadi u Beogradu Žan-Danijelu Rušu da je moja želja da prisustvujem sahrani ciničan pokušaj da privučem pažnju medija. To me je uvredilo", piše Karla del Ponte.
Povodom njene želje da prisustvuje sahrani Đinđića, bivša haška tužiteljka takođe navodi da joj je tadašnji ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović prvo rekao da može da dođe, da bi je zatim "Beograd obavestio da porodica Đinđić ne odobrava njeno prisustvo".
"Nisam mogla da verujem. Moj saradnik Anton Nikiforov kontaktirao je Ružicu Đinđić, koja mi je poručila da bi porodica cenila moj dolazak. Posle toga Mihajlović mi je saopštio da je 'cela vlada' odlučila da me isključi iz ceremonije. Svilanović me je upozorio da ću biti tretirana kao persona non grata, ako se pojavim na bilo kom graničnom prelazu Srbije", piše bivša tužiteljka.
(Beta)
