Rojtersov urednik Pol Tejlor predviđa "balkanski horor scenario" u tri tačke: Makedonija odbija da promeni ime i Grčka blokira njen ulazak u NATO; Kosovo je de fakto podeljeno između Albanaca i Srba i postaje još jedan zamrznuti konflikt; Srbija okreće leđa Evropskoj uniji i bira nacionalističku vladu.
Rojtersov urednik Pol Tejlor u analizi aktuelnih balkanskih prilika i kako se u njima (ne) snalaze evropski zvaničnici predviđa "balkanski horor scenarij" u tri tačke: Makedonija odbija da promeni ime i Grčka blokira njen ulazak u NATO; Kosovo je de fakto podeljeno između Albanaca i Srba i postaje još jedan zamrznuti konflikt; Srbija okreće leđa Evropskoj uniji i bira nacionalističku vladu.
"Ovaj najgori scenario može da bude realnost već na leto", složio se sa Tejlorovim procenama Gerald Knaus, predsednik Evropske inicijative za stabilnost, čiji istraživački institut od 1999. godine objavljuje analize pitanja koja se tiču stabilnosti i napretka u Evropi, prenela je beogradska "Politika".
Da bi izbegli ovakav razvoj događaja, zvaničnici EU i UN koriste sve što im je na raspolaganju, od diplomatije i novca za regionalne projekte saradnje do plana o ukidanju viza.
Komesar za proširenje EU Oli Ren rekao je da se nada da će ove godine svaka država zapadnog Balkana napredovati na putu ka evropskim integracijama. Slovenija, kao jedina bivša republika SFRJ koja je postala deo EU, pozvala je ministre spoljnih poslova svih država zapadnog Balkana da krajem meseca na neformalnom sastanku sa dvadeset sedmoricom razgovaraju o bližim vezama.
Brisel, naime, smatra da rasplet može biti mnogo pozitivniji. Prema takvom, optimističnom planu, Hrvatska bi trebalo da ubrza uklanjanje odluke o Zaštitnom ekološkom ribolovnom pojasu (ZERP), koji predstavlja ključnu prepreku ka njenom članstvu u EU jer se njegovom postojanju protive Slovenija i Italija.
Makedonija, koja kao i Hrvatska ima status kandidata za članstvo u EU, čeka datum početka pregovora o pridruživanju dok, prema diplomatskim izvorima, evropski zvaničnici pomažu medijatoru UN da reši pitanje imena ove bivše jugoslovenske republike. U evropskoj administraciji smatraju da je dogovor Skoplja i Atine moguće postići do Samita NATO, koji će se održati od 2. do 4. aprila.
Bosna i Hercegovina bi mogla sledećeg meseca da potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ukoliko parlament usvoji zakon o reformi policije, što bi mogla i Srbija, ako proevropske snage pobede na parlamentarnim izborima u maju."Ovaj najgori scenario može da bude realnost već na leto", složio se sa Tejlorovim procenama Gerald Knaus, predsednik Evropske inicijative za stabilnost, čiji istraživački institut od 1999. godine objavljuje analize pitanja koja se tiču stabilnosti i napretka u Evropi, prenela je beogradska "Politika".
Da bi izbegli ovakav razvoj događaja, zvaničnici EU i UN koriste sve što im je na raspolaganju, od diplomatije i novca za regionalne projekte saradnje do plana o ukidanju viza.
Komesar za proširenje EU Oli Ren rekao je da se nada da će ove godine svaka država zapadnog Balkana napredovati na putu ka evropskim integracijama. Slovenija, kao jedina bivša republika SFRJ koja je postala deo EU, pozvala je ministre spoljnih poslova svih država zapadnog Balkana da krajem meseca na neformalnom sastanku sa dvadeset sedmoricom razgovaraju o bližim vezama.
Brisel, naime, smatra da rasplet može biti mnogo pozitivniji. Prema takvom, optimističnom planu, Hrvatska bi trebalo da ubrza uklanjanje odluke o Zaštitnom ekološkom ribolovnom pojasu (ZERP), koji predstavlja ključnu prepreku ka njenom članstvu u EU jer se njegovom postojanju protive Slovenija i Italija.
Makedonija, koja kao i Hrvatska ima status kandidata za članstvo u EU, čeka datum početka pregovora o pridruživanju dok, prema diplomatskim izvorima, evropski zvaničnici pomažu medijatoru UN da reši pitanje imena ove bivše jugoslovenske republike. U evropskoj administraciji smatraju da je dogovor Skoplja i Atine moguće postići do Samita NATO, koji će se održati od 2. do 4. aprila.
Budući da je Crna Gora već potpisala ovaj sporazum, prema pisanju Rojtersa, pojedini zvaničnici EU kažu da bi BiH, Albanija i Crna Gora mogle da predaju svoje zahteve za članstvo narednih meseci, verovatno u simboličnom zajedničkom postupku.
Međutim, scenarija koji kipti od optimizma nema u razmišljanjima posmatrača balkanskih prilika. Oni pre dele zabrinutost da se zvanični Brisel prepustio razmišljanju o onome što bi želeo, a ne onome što je moguće. Za razliku od političara, analitičari pažnju usmeravaju na rizik širenja kosovskog konflikta.
"Moramo da se suočimo sa mogućnošću da moć privlačnosti EU ne može da utiče na sve. Možda postoje političke elite kojima se ne žuri da ubrzaju proces evropskih integracija", kaže Žak Rupnik, ekspert za Balkan, iz Instituta političkih nauka u Francuskoj.
Dok su zvaničnici EU i UN zadovoljni što je proglašenje nezavisnosti Kosova proteklo uz malo nasilja, kao i zbog toga što se nisu ostvarile pretnje o ekonomskim sankcijama i prekidu snabdevanja energijom, s druge strane poprilično ih zabrinjavaju signali o takozvanoj "mekoj podeli" Kosova.
Zbog toga su prošlog ponedeljka ministri spoljnih poslova EU pozvali UNMIK da bude prisutan i u oblastima na Kosovu u kojima većinski žive Srbi.
Evropski zvaničnici, pod uslovom da budu neimenovani, priznali su Rojtersu da postoji rizik od odvajanja na srpski deo "UNMIK-ove zemlje", i nezavisno albansko Kosovo nadgledano od EU, bez izgleda za predaju nadležnosti sa Unmika na EU, zbog toga što će Rusija to blokirati u UN.
Iako je više od polovine država članica EU priznalo Kosovo, šire međunarodno prihvatanje je još sporo, tako da neki evropski zvaničnici strahuju da bi zemlje Latinske Amerike mogle da slede Španiju koja odbija priznanje bez rezolucije Saveta bezbednosti UN.
EU najveću brigu, na koju inače najmanje mogu da utiču, predstavlja mogućnost da bi ogorčeni Srbi mogli da glasaju u maju za ekstremne nacionaliste.
Prema oceni Rojtersa, snažna evropska podrška proevropskom predsedniku Srbije Borisu Tadiću pomogla mu je da ostvari tesnu pobedu nad "radikalnim nacionalističkim rivalom" na predsedničkim izborima, ali su se zbog Kosova od tada odnosi pogoršali.
Visokim zvaničnicima EU i ministrima spoljnih poslova rečeno je da zasad neće biti dobrodošli u Beogradu, rekao je ovih dana Bernar Kušner, francuski šef diplomatije. To Briselu nije ostavilo mnogo poluga kojim mogu da utiču na izbore u Srbiji, posebno zbog toga što su Holanđani i Belgijanci nastavili da blokiraju potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju dok Srbija ne ostvari napredak u hvatanju optuženih za ratne zločine.
Sve češće pojedini visoki zvaničnici EU nezvanično upozoravaju svoje kolege da bi se još jedan pokušaj tananog uplitanja u srpsku politiku mogao vratiti Briselu kao bumerang, podseća "Politika".
(MONDO)
