Bivša glavna haška tužiteljka Karla del Ponte tvrdi da je Zorana Đinđića upozorila da Tribunal ima pouzdane informacije da se na njega priprema atentat.
Bivša glavna haška tužiteljka Karla del Ponte tvrdi da je Zorana Đinđića upozorila da Tribunal ima pouzdane informacije da se na njega priprema atentat.
"Rekla sam mu da to treba ozbiljno da shvati", navela je Del Ponteova u knjizi "Lov", prenose "Večernje novosti".
Opisujući jedan od poslednjih razgovora sa Đinđićem, sredinom februara 2003. godine u Beogradu, samo mesec dana pre nego što je tadašnji srpski premijer ubijen, ona navodi da ga je upozorila da bude veoma oprezan i pokazala mu interni izveštaj Tribunala - dve stranice sa podacima o zaveri da bude ubijen, a da joj je Đinđić kroz osmeh odgovorio da to zna.
"Ne žele da sprovedem reforme. Ali nemoj da se plašiš, paziću se", odgovorio je Đinđić i najavio da priprema obračun sa organizovanim kriminalom koji je u sprezi sa pripadnicima snaga srpske bezbednosti.
Del Ponteova mu je tada poručila da ne potcenjuje "tu stvar" i da bi trebalo ozbiljnije da shvati pretnje, jer je naučila iz sopstvenog iskustva da se "nikad ne zna".
Četiri dana posle tog razgovora, koji se, kao i svaki prethodni, "vrteo" oko haških begunaca, a najviše oko Ratka Mladića, na Đinđića je pokušan atentat kod hale "Limes" na Novom Beogradu. Đinđić joj je tada preneo da se, prema poslednjim informacijama, Mladić krije u blizini granice Srbije sa Rumunijom i da su vlasti i dalje pokušavale da ga ubede da se preda.
"Jedan prijatelj me je obavestio da je Mladić okružen ljudima koji ga naizgled čuvaju, ali ga, u stvari, verovatno drže kao zatvorenika i ubili bi ga kako bi sprečili njegovo hapšenje", prenosi Del Ponteova Đinđićeve reči. Đinđić je te osobe opisao kao "veoma bolesne", koje su u kontaktu sa kriminalcima i bliski pojedinim funkcionerima policije i vojske, a predložio je da se pitanje "Mladić" neko vreme ostavi po strani.
Plan je bio da Mladić počne da se predstavlja kao "nebitan delikvent i kukavica", i da se ne pokazuje interesovanje za njega da bi što manje bio na oprezu i "uhapšen kada to bude najmanje očekivao".
Bivša haška tužiteljka je obavestila Đinđića da će uskoro objaviti optužnice protiv četiri generala za umešanost u zločine i etničko čišćenje na Kosovu, a on je odreagovao oštro i zatražio od nje da odloži to objavljivanje, jer će, kako je rekao, doneti ozbiljne političke probleme.
Del Ponteova kaže da, kada je Đinđić ubijen, nije ostala ravnodušna i da je želela da prisustvuje sahrani, ali da su joj vlasti u Beogradu poručile da ne dolazi i da je tadašnji šef jugoslovenske diplomatije Goran Svilanović bio prvi koji joj je savetovao da ne dolazi.
Svilanović je, kako tvrdi ona, rekao da bi njeno prisustvo izgledalo kao provokacija i zakomplikovalo nastavak saradnje sa Tribunalom. On je tada Žan-Danijelu Rušu, otpravniku poslova u švajcarskoj ambasadi u Beogradu, preneo da je njena želja ciničan pokušaj da privuče pažnju medija. "To me je uvredilo", kaže Del Ponteova.
Ona je navela da će "biti teško" uhvatiti Radovana Karadžića, koji se, kako naglasila, do 2004. godine nalazio u Beogradu, kada je mesec dana proveo sa suprugom. Posle smrti Slobodana Miloševića u Hagu Del Ponteova je bila besna, navodeći da su bili "prikupljeni dokazi koji bi doveli do prave presude", rekla je ona, navodeći da je presuda "mogla da bude samo doživotna kazna zatvora".
(Tanjug)
"Rekla sam mu da to treba ozbiljno da shvati", navela je Del Ponteova u knjizi "Lov", prenose "Večernje novosti".
Opisujući jedan od poslednjih razgovora sa Đinđićem, sredinom februara 2003. godine u Beogradu, samo mesec dana pre nego što je tadašnji srpski premijer ubijen, ona navodi da ga je upozorila da bude veoma oprezan i pokazala mu interni izveštaj Tribunala - dve stranice sa podacima o zaveri da bude ubijen, a da joj je Đinđić kroz osmeh odgovorio da to zna.
"Ne žele da sprovedem reforme. Ali nemoj da se plašiš, paziću se", odgovorio je Đinđić i najavio da priprema obračun sa organizovanim kriminalom koji je u sprezi sa pripadnicima snaga srpske bezbednosti.
Del Ponteova mu je tada poručila da ne potcenjuje "tu stvar" i da bi trebalo ozbiljnije da shvati pretnje, jer je naučila iz sopstvenog iskustva da se "nikad ne zna".
Četiri dana posle tog razgovora, koji se, kao i svaki prethodni, "vrteo" oko haških begunaca, a najviše oko Ratka Mladića, na Đinđića je pokušan atentat kod hale "Limes" na Novom Beogradu. Đinđić joj je tada preneo da se, prema poslednjim informacijama, Mladić krije u blizini granice Srbije sa Rumunijom i da su vlasti i dalje pokušavale da ga ubede da se preda.
"Jedan prijatelj me je obavestio da je Mladić okružen ljudima koji ga naizgled čuvaju, ali ga, u stvari, verovatno drže kao zatvorenika i ubili bi ga kako bi sprečili njegovo hapšenje", prenosi Del Ponteova Đinđićeve reči. Đinđić je te osobe opisao kao "veoma bolesne", koje su u kontaktu sa kriminalcima i bliski pojedinim funkcionerima policije i vojske, a predložio je da se pitanje "Mladić" neko vreme ostavi po strani.
Plan je bio da Mladić počne da se predstavlja kao "nebitan delikvent i kukavica", i da se ne pokazuje interesovanje za njega da bi što manje bio na oprezu i "uhapšen kada to bude najmanje očekivao".
Bivša haška tužiteljka je obavestila Đinđića da će uskoro objaviti optužnice protiv četiri generala za umešanost u zločine i etničko čišćenje na Kosovu, a on je odreagovao oštro i zatražio od nje da odloži to objavljivanje, jer će, kako je rekao, doneti ozbiljne političke probleme.
Del Ponteova kaže da, kada je Đinđić ubijen, nije ostala ravnodušna i da je želela da prisustvuje sahrani, ali da su joj vlasti u Beogradu poručile da ne dolazi i da je tadašnji šef jugoslovenske diplomatije Goran Svilanović bio prvi koji joj je savetovao da ne dolazi.
Svilanović je, kako tvrdi ona, rekao da bi njeno prisustvo izgledalo kao provokacija i zakomplikovalo nastavak saradnje sa Tribunalom. On je tada Žan-Danijelu Rušu, otpravniku poslova u švajcarskoj ambasadi u Beogradu, preneo da je njena želja ciničan pokušaj da privuče pažnju medija. "To me je uvredilo", kaže Del Ponteova.
Ona je navela da će "biti teško" uhvatiti Radovana Karadžića, koji se, kako naglasila, do 2004. godine nalazio u Beogradu, kada je mesec dana proveo sa suprugom. Posle smrti Slobodana Miloševića u Hagu Del Ponteova je bila besna, navodeći da su bili "prikupljeni dokazi koji bi doveli do prave presude", rekla je ona, navodeći da je presuda "mogla da bude samo doživotna kazna zatvora".
(Tanjug)
