Bivši šef SDB Srbije Jovica Stanišić nije se u ponedeljak pojavio u sudnici Haškog tribunala uoči početka suđenja njemu i njegovom pomoćniku Frenkiju Simatoviću, optuženim za zločine u Hrvatskoj i BiH 1991-95.
Bivši šef Službe državne bezbednosti Srbije Jovica Stanišić nije se u ponedeljak jutro pojavio u sudnici Haškog tribunala na raspravi uoči početka suđenja njemu i njegovom pomoćniku Franku Simatoviću zvanom Frenki, optuženim za zločine u Hrvatskoj i BiH 1991-95.
Početak suđenja zakazan je za kasnije tokom dana, odmah pošto na pretprocesnoj raspravi budu utvrđeni poslednji proceduralni detalji.Uvodnu reč trebalo je da održi tužilac Dermot Grum.
Stanišić, koji ima hronično oboljenje organa za varenje, nije se, međutim, pojavio u sudnici, a sudsko veće predsedavajućeg Patrika Robinsona je zatim na sednici nedostupnoj javnosti razmotrilo novonastalu situaciju sa braniocima i tužiocima.
Posle dvadesetak minuta, sudsko veće je dalo pauzu od 45 minuta i povuklo se.
Početkom godine, Stanišićeva odbrana tražila je da postupak bude obustavljen zato što on, usled bolesti, nije sposoban za suđenje, ali se Tužilaštvo tome usprotivilo tvrdnjom da je, iako bolestan, Stanišić sposoban da mu se sudi.
Po nalogu sudija, Stanišića su, kada se sredinom februara vratio sa privremene slobode u pritvor suda, pregledali i nezavisni lekari-specijalisti koji su svoj izveštaj podneli krajem prošlog meseca. Argumente medicinskih eksperata odbrane i optužbe je, početkom marta, iza zatvorenih vrata saslušalo sudsko veće.
Stanišić i Simatović optuženi su za zločine nad Hrvatima i Muslimanima tokom ratova u Hrvatskoj i BiH 1991-95. Četiri tačke optužnice na teret im stavljaju zločine protiv čovečnosti (progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje), a jedna kršenje zakona i običaja ratovanja (ubistvo).
Prema optužnici, Stanišić i Simatović su bili učesnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu na čijem je čelu bio tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, a čiji je cilj bilo trajno uklanjanje nesrpskog stanovništva sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH koje bi bile uključene u novu proširenu srpsku državu.
Stanišić i Simatović su, navodi se u optužnici, od aprila do kraja 1991. "rukovodili" "srpskim snagama u Hrvatskoj uključujući Teritorijalnu odbranu i Martićevu policiju" u čijem su "organizovanju, obučavanju, snabdevanju, naoružavanju i finansiranju delimično posredovali". Te snage su u navedeno vreme "napale i preuzele kontrolu nad gradovima i selima u SAO Krajini i SAO Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu", progoneći nesrpsko stanovništvo i čineći druge zločine.
Od marta 1992. do 1995, prema optužnici, "specijalne jedinice DB Srbije" pod kontrolom Stanišića i Simatovića napale su i zauzele, zajedno sa snagama bosanskih Srba, naselja u opštinama Bijeljina, Bosanski Šamac, Doboj, Sanski Most i Zvornik, zlodelima uklanjajući Muslimane i Hrvatske sa tih područja.
Između ostalih zločina, na teret im se stavlja i streljanje šest muslimanskih civila u okolini Trnova u junu 1995. koje su počinili pripadnici paravojne formacije Škorpioni. Snimak tog streljanja prikazan je na suđenju Slobodanu Miloševiću pred Tribunalom.
Stanišića i Simatovića uhapsile su vlasti Srbije tokom operacije Sablja posle ubistva premijera Zorana Đinđića, 12. marta 2003. Stanišić je prebačen u Hag 11. juna, a Simatović 30. maja te godine.
U prvom pojavljivanju pred sudijom, obojica su izjavila da nisu krivi.
Stanišić i Simatović pušteni su na privremenu slobodu do početka suđenja 9. decembra 2004. Po nalogu Tribunala, u pritvor u Sheveningenu vratili su se 11. februara ove godine.
(Beta)
Početak suđenja zakazan je za kasnije tokom dana, odmah pošto na pretprocesnoj raspravi budu utvrđeni poslednji proceduralni detalji.Uvodnu reč trebalo je da održi tužilac Dermot Grum.
Stanišić, koji ima hronično oboljenje organa za varenje, nije se, međutim, pojavio u sudnici, a sudsko veće predsedavajućeg Patrika Robinsona je zatim na sednici nedostupnoj javnosti razmotrilo novonastalu situaciju sa braniocima i tužiocima.
Posle dvadesetak minuta, sudsko veće je dalo pauzu od 45 minuta i povuklo se.
Početkom godine, Stanišićeva odbrana tražila je da postupak bude obustavljen zato što on, usled bolesti, nije sposoban za suđenje, ali se Tužilaštvo tome usprotivilo tvrdnjom da je, iako bolestan, Stanišić sposoban da mu se sudi.
Po nalogu sudija, Stanišića su, kada se sredinom februara vratio sa privremene slobode u pritvor suda, pregledali i nezavisni lekari-specijalisti koji su svoj izveštaj podneli krajem prošlog meseca. Argumente medicinskih eksperata odbrane i optužbe je, početkom marta, iza zatvorenih vrata saslušalo sudsko veće.
Stanišić i Simatović optuženi su za zločine nad Hrvatima i Muslimanima tokom ratova u Hrvatskoj i BiH 1991-95. Četiri tačke optužnice na teret im stavljaju zločine protiv čovečnosti (progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje), a jedna kršenje zakona i običaja ratovanja (ubistvo).
Prema optužnici, Stanišić i Simatović su bili učesnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu na čijem je čelu bio tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, a čiji je cilj bilo trajno uklanjanje nesrpskog stanovništva sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH koje bi bile uključene u novu proširenu srpsku državu.
Stanišić i Simatović su, navodi se u optužnici, od aprila do kraja 1991. "rukovodili" "srpskim snagama u Hrvatskoj uključujući Teritorijalnu odbranu i Martićevu policiju" u čijem su "organizovanju, obučavanju, snabdevanju, naoružavanju i finansiranju delimično posredovali". Te snage su u navedeno vreme "napale i preuzele kontrolu nad gradovima i selima u SAO Krajini i SAO Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu", progoneći nesrpsko stanovništvo i čineći druge zločine.
Od marta 1992. do 1995, prema optužnici, "specijalne jedinice DB Srbije" pod kontrolom Stanišića i Simatovića napale su i zauzele, zajedno sa snagama bosanskih Srba, naselja u opštinama Bijeljina, Bosanski Šamac, Doboj, Sanski Most i Zvornik, zlodelima uklanjajući Muslimane i Hrvatske sa tih područja.
Između ostalih zločina, na teret im se stavlja i streljanje šest muslimanskih civila u okolini Trnova u junu 1995. koje su počinili pripadnici paravojne formacije Škorpioni. Snimak tog streljanja prikazan je na suđenju Slobodanu Miloševiću pred Tribunalom.
Stanišića i Simatovića uhapsile su vlasti Srbije tokom operacije Sablja posle ubistva premijera Zorana Đinđića, 12. marta 2003. Stanišić je prebačen u Hag 11. juna, a Simatović 30. maja te godine.
U prvom pojavljivanju pred sudijom, obojica su izjavila da nisu krivi.
Stanišić i Simatović pušteni su na privremenu slobodu do početka suđenja 9. decembra 2004. Po nalogu Tribunala, u pritvor u Sheveningenu vratili su se 11. februara ove godine.
(Beta)
