Predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj podseća da je u 19. veku Velika narodna skupština u Srbiji imala 600 "poslanika", te da navodi kako bi se na taj način napravile uštede u budžetu predstavljaju demagogiju.

Takođe se osvrnuo i na zastupljenost nacionalnih manjina u parlamentu.

"Ako imamo prirodan cenzus za nacionalne manjine, a prepolovimo broj poslanika onda će im taj prirodni cenzus biti dvaput veći i ostaćemo bez manjina u Narodnoj skupštini", ukazao je predsednik Srpske radikalne stranke.

Prema njegovim rečima, Narodna skupština ne sme kao najviši organ zakonodavne vlasti da bude manja od svih organa upravne, odnosno izvršne vlasti zajedno.

"Što se tiče vladajućih stranaka, one imaju 131 glas u skupštini, ali zakonodavna vlast kroz parlament daje šansu opoziciji da dođe do izražaja kritikujući vlast", primetio je lider SRS.

Politički analitičar Branko Radun smatra da postoje razlozi i za i protiv smanjenja broja poslanika, ali upozorava da bi na taj način pojedini delovi zemlje ostali bez svojih predstavnika u parlamentu.

U razloge "za", on ubraja to što bi manji broj poslanika bio "jeftiniji" za poreske obveznike i skupstina bi možda efikasnije radila.

"Razlog protiv je što bi smanjivanjem broja na 100 ili 150 poslanika neke opštine, gradovi, regioni ostali bez predstavnika u parlamentu", rekao je Radun za Tanjug.

Prema njegovim rečima, stranke su mahom "beogradizovane" i vrlo je mali procenat ljudi iz manjih gradova, mesta, opština koji učestvuju u odlučivanju, pa bi se smanjenjem broja poslanika taj broj dodatno značajno smanjio.

"Vrlo je loše da delovi zemlje nemaju svoje predstavnike u parlamentu", ponovio je Radun.

I poslanica Demokratske stranke Nataša Vučković smatra da je eventualno smanjenje broja poslanika za DS ozbiljno pitanje, koje govori na koji će način građani biti predstavljeni, te da je važno da rasprava o tome nema nikakve populističke elemente, što je čest slučaj.

"Često se predstavlja da parlament mnogo košta i da zbog toga treba da se smanji broj poslanika. Argument koji leži u osnovi takve teze je da i demokratija jako mnogo košta. Ako kažete da mora da se smanji broj poslanika onda se postavlja pitanje za koliko, a to je pitanje koje zahteva ozbiljnu raspravu", navela je Vučković za Tanjug.

Ona smatra da treba videti kako stoje stvari u parlamentima u okruženju i u zemljama koje imaju sličan broj stanovnika i sličnu strukturu, te da ne treba donositi nikakve brze odluke.

"To pitanje treba da raspravimo stručno i politički i da vidimo kakve će biti posledice po nivo predstavljanja građana u parlamentu", napomenula je ona.