Nema zatvaranja pregovaračkih poglavlja bez sudskog epiloga napada na nemačku ambasadu u Beogradu, februara 2008, poručuje predsedavajući Odbora za evropske poslove nemačkog Bundestaga Ginter Krihbaum.
"Necemo tolerisati nikakve lažne kompromise. Ovo je pitanje vladavine prava", naglasio je Krihbaum u intervjuu za portal Juropijen Vestern Balkans (EWB).
Nemacki parlamentarac je objasnio da je "7 uslova Budestaga", koji su pre nekoliko godina postavljeni Srbiji na inicijativu njegove parlamentarne grupe, uglavnom ispunjeno, zbog cega je Bundestag prosle godine dao "zeleno svetlo" za otvaranje prvih poglavlja u pregovorima Srbije i Evropske unije.
"Medutim, u rezoluciji od 27. juna 2013. godine, Bundestag je utvrdio da pristupni pregovori nece moci biti zakljuceni pre nego što je napad na nemacku ambasadu iz februara 2008. u potpunosti istražen, a pocinioci privedeni pravdi", rekao je Krihbaum za EWB portal.
Na opasku da ima ocena da Nemacka ne prepoznaje dovoljno važnost pitanja poput smanjenja vladavine prava i medijskih i politickih sloboda u Srbiji, Krihbaum odgovara da je rec o nesporazumu.
Jasno je, kaže, da "Srbija tek treba da sprovede mnoge reforme u politickoj sferi, administraciji, pravosudu i ekonomiji, pre nego što zemlja bude mogla da se prikljuci Evropskoj uniji".
"Ipak, napori i ucinjeni napredak, uveliko postignuti od strane premijera Vucica, moraju biti priznati", ocenio je Krihbaum i primetio da je Srbija "uveliko na putu ka EU", iako ce pregovori sigurno trajati još nekoliko godina.
Nemacka, istakao je, podržava ovaj put Srbije veoma aktivno, što se može videti i u Berlinskom procesu, iniciranom od strane nemacke vlade.
Krihbaum je kao apsurdne odbacio optužbe o umešanosti EU i SAD u pokušaj rušenja vlade Aleksandra Vucica, u vezi sa protestima u Beogradu.
Prema njegovim recima, "protesti protiv slobodno izabrane vlade predstavljaju izraz slobode izražavanja i potpuno su prirodni u jednoj demokratskoj državi", ali, istakao je, "niko u Nemackoj nema interesa da ruši nedavno reizabranog premijera Srbije ili destabilizuje njegovu vladu".
"Naši odnosi su veoma bliski i konstruktivni i postaju sve više prijateljski i srdacni tokom procesa pregovora. Tvrditi da neko hoce da sruši slobodno izabranog premijera je besmislica", rekao je Krihbaum.
Povodom ponašanja Hrvatske u pogledu otvaranja poglavlja 23, Krihbaum je ponovio da je za njega "neprihvatljivo da clanica Evropske unije blokira pristupne pregovore sa državom kandidatom zbog bilateralnih sporova izmedu njih dve".
Kada je Slovenija blokirala proces pristupanja Hrvatske zbog spora oko demarkacije granice u Piranskom zalivu, on je, kako je podsetio, izneo mišljenje u korist Hrvatske.
"Bilateralni sporovi treba da se rešavaju bilateralno. Za ove stvari postoje tela za medunarodnu arbitražu, ali su i EU i Nemacka spremni da budu medijatori u odredenim slucajevima. Ovi sporovi ne smeju postati problem za EU. Iskreno se nadam da ce ova neprijatnost postati stvar prošlosti nakon izbora u Hrvatskoj. Na kraju krajeva, vlada je vec artikulisala promenu politike po ovom pitanju".
Na pitanje da li "sveobuhvatna normalizacija odnosa" izmedu Beograda i Prištine koja se zahteva od Srbije kroz pregovaracko poglavlje 35 nužno podrazumeva priznavanje nezavisnosti Kosova ili postoje alternativna rešenja, Krihbaum kaže da je poslednjih godina došlo do velikog napretka za šta je u velikoj meri zaslužan premijer Aleksandar Vucic.
"Medutim, dve zemlje su daleko od dobrosusedskih odnosa poput onih koje, na primer, Nemacka ima sa svojim susedima. Prema tome, pregovori o poglavlju 35 ce svakako biti medu najtežim i najmucnijim. Pretpostavlja se da ce ovo poglavlje biti zatvoreno na samom kraju procesa pregovora", rekao je on.
On je rekao i da nema ništa loše u tome što Srbija održava bliske ekonomske odnose sa Rusijom cak i nakon što postane clan EU, ali je naglasio da EU nije samo ekonomska zajednica, vec pre svega politicka unija koja deli odredene vrednosti.
"Prema tome, bilo je prirodno za EU da oštro osudi nelegalnu aneksiju Krima i uvede sankcije Rusiji. Da li ce Srbija jednog dana želeti da poput svojih suseda postane clan NATO ili ne u potpunosti zavisi od Srbije", zakljucio je Krihbaum.
