• Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Oluja - Ovim se i dalje Hrvati diče (VIDEO)

Izvor mondo.rs

Danas se navršava 21 godina od početka hrvatske vojne akcije "Oluja" koja je dovela do egzodusa više od 220.000 Srba iz Hrvatske.

 Operacija Oluja - 21. godišnjica Izvor: mondo ilustracija
 Operacija Oluja - 21. godišnjica Izvor: mondo ilustracija


Centralna državna manifestacija tim povodom bice održana danas u naselju Busije. Dan secanja na stradale i prognane Srbe tokom vojnopolicijske hrvatske akcije "Oluja" bice obeležen i u petak, 5. avgusta u Crkvi svetog Marka u Beogradu.

Srbija se seca dana tokom kojih je, prema srpskim izvorima, proterano više od 220.000 Srba, a oko 2.000 njih je nastradalo - od cega cak 1.200 civila. Avgusta te nesrecne 1995. godine popaljeno je, opljackano i uništeno oko 40.000 objekata Srba.

Secanje na nepregledne kolone ljudi koje su se, na traktorima, sa zavežljajem u ruci ili bez icega od 4. avgusta, slivale ka Srbiji nikada nece izbledeti iz secanja svih gradana Srbije, svedoka pogroma.

 Operacija Oluja - 21. godišnjica Izvor: Mondo/Mario Milojević



Dok Srbija i Republika Srpska budu tugovale za žrtvama "Oluje", u Hrvatskoj ce biti organizovana velika proslava datuma koji obeležavaju kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti i Dan hrvatskih branitelja.


U Srbiji ce obeležavanje 21. godišnjica poceti veceras - centralnom manifestacijom u naselju Busije, na periferiji Beograda, u kojem žive krajiški Srbi izbegli pred hrvatskom vojskom.

Kod Crkve Svetih Kirila i Metodija u Busijama, opština Zemun, okupice se ceo državni i crkveni vrh Srbije, na celu sa premijerom Aleksandrom Vucicem i patrijarhom Irinejom, kao i Republike Srpske, na celu sa predsednikom Miloradom Dodikom.

Predvideno je da program pocne u 20.00 casova, kao i obracanje patrijarha Irineja, Dodika i Vucica, dok ce narednog dana, 5. avgusta, biti održana liturgija u Crkvi Svetog Marka u Beogradu, a u 12.00 casova oglasice se i sirene i crkvena zvona u Beogradu.

Polaganje venaca i parastos ce biti održan u petak od 11 do 12, a potom je predvidena i šetnja ucesnika posvecena stradalim Srbima od Crkve svetog Marka do Narodne skupštine i Hotela Moskve, pa preko Brankovog mosta do Centra Sava.

Od 14 do 15.30 sati bice održana memorijalna akademija u velikoj dvorani Sava centra pod nazivom “I Srbi su žrtve”.

DA SE NE ZABORAVI

Odluka o pocetku akcije "Oluja" doneta je na Brionima 31. jula 1995. godine, a na predlog tadašnjeg komandanta sektora "Jug" hrvatskog generala Ante Gotovine.

Na tom sastanku u Titovoj vili na Brionima predsednik Hrvatske Franjo Tudman jasno je definisao cilj operacije, porucivši da treba naneti "takve udarce Srbima da prakticno nestanu sa ovih prostora".

oluja
Izvor: YouTube

Sama akcijapocela je 4. avgusta 1995. ofanzivom hrvatske vojske, policije i Hrvatskog vijeca obrane (vojska bosanskih Hrvata) na podrucja Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije, odnosno na samoproklamovanu Republiku Srpsku Krajinu. Dan kasnije, hrvatska vojska je ušla u gotovo napušten Knin i istakla hrvatsku zastavu.

U operaciji "Oluja" ucestvovalo je 138.500 pripadnika hrvatske vojske, MUP-a i Hrvatskog vijeca obrane. Tim snagama su se, prema hrvatskim izvorima, suprotstavile srpske snage od oko 31.000 vojnika.

Podrucje zahvaceno hrvatskom ofanzivom napustilo je gotovo celokupno srpsko stanovništvo. Kolone izbeglica na traktorima i drugim poljoprivrednim vozilima su preko podrucja pod kontrolom bosanskih Srba u zapadnoj i severnoj Bosni krenule ka Srbiji.

Vlasti u Srbiji su izbeglicke kolone upucivale u centre u unutrašnjosti zemlje, ukljucujuci i pokrajinu Kosovo.

Vojna akcija "Oluja" ubraja se u jedno od najsurovijih etnickih cišcenja na podrucju bivše SFRJ.

oluja
Izvor: YouTube



Nema preciznih podataka o žrtvama. Po nekim izvorima, u akciji hrvatske vojske "Oluja" nestalo je 1.805 osoba, a Hrvatski helsinški odbor za ljudska prava tvrdi da je tokom te operacije poginulo ukupno 677 civila.

Dokumentaciono-informativni centar "Veritas" u svojoj evidenciji ima imena 1.960 poginulih i nestalih Srba od kojih 1.205 civila, medu njima 522 žene i 12 dece.

Komandant Glavnog štaba Hrvatske vojske Janko Bobetko izjavio je u avgustu 2001. zagrebackom Jutarnjem listu da je on autor plana akcije "Oluja" i da je vojni vrh s tadašnjim predsednikom Hrvatske Franjom Tudmanom tu operaciju pripremao dve godine.

Optužnicu protiv Bobetka Haški tribunal otpecatio je 2002, ali ga hrvatske vlasti nisu izrucile tom sudu i on je do smrti 29. aprila 2003. sve vreme bio u zagrebackoj bolnici.

Portparol Stejt departmenta Ricard Baucer izjavio je 2002. da su SAD imale odredena saznanja da su pripreme za akciju "Oluja" u toku, ali da nisu bile "umešane u planiranje ili izvodenje te operacije". To je ponovio i bivši americki ambasador u Zagrebu Piter Galbrajt na sudenju Slobodanu Miloševicu u Hagu.

oluja
Izvor: YouTube



U maju 2007. Galbrajt je u intervjuu hrvatskoj televiziji rekao da veruje da su hrvatske vlasti bile umešane u zlocine.

"Niko ne može poreci da su se zlocini nakon 'Oluje' dogodili, ukljucujuci i korake ciji je cilj bio sprecavanje povratka Srba", rekao je Galbrajt.

Cetiri godine kasnije Galbrajt je toj televiziji, pored ostalog, rekao da je on 1. avgusta 2005. preneo poruku svoje vlade tadašnjem predsedniku Tudmanu da se ne protivi vojnoj operaciji Hrvatske.

"No jasno sam pritom upozorio Tudmana da se moraju zaštititi srpski civili, ali se on na ta upozorenja oglušio", rekao je Galbrajt u izjavi toj televiziji i istakao da SAD nisu odobrile operaciju ciji je cilj bio proterivanje srpskog stanovništva".

I prošle godine Galbrajt je dao slican intervju:

galbrajt
Izvor: YouTube


Za vreme Tudmanovog režima hrvatske vlasti su negirale optužbe o etnickom cišcenju i odbijale saradnju s Medunarodnim sudom za ratne zlocine u Hagu, tvrdeci da je rec o legitimnoj vojnoj operaciji protiv pobunjenika. Zvanicni stav Hrvatske bio je da nije bilo razloga da Srbi koji nisu bili umešani u ratna dejstva napuste to podrucje.

U meduvremenu su hrvatske vlasti prihvatile saradnju i Haškom sudu su dostavile na desetine obradenih slucajeva najtežih zlocina pocinjenih tokom i nakon vojno-policijskih akcija "Bljesak" i "Oluja".

Tužilaštvo haškog Tribunala odustalo je od podizanja optužnica protiv generala Petra Stipetica koji je komandovao vojnim akcijama u sklopu operacije "Oluja" i Mirka Norca koji su saslušani u statusu osumnjicenih.

oluja
Izvor: YouTube



Norac je u Hrvatskoj ranije osuden na 12 godina zatvora, što je kasnije smanjeno za godinu dana, zbog likvidacije najmanje 50 srpskih civila na podrucju Gospica i Karlobaga 1991, a u maju 2009. osuden je na sedam godina zatvora za ratne zlocine nad civilima u vojnoj akciji Medacki džep 1993. godine.

Vrhovni sud Hrvatske potvrdio je oslobadajucu presudu za isti zlocin bivšem generalu Rahimu Ademiju.

Hrvatska vlada je pocetkom jula 2003. saopštila da je primila izveštaj državnog tužioca o krivicnim prijavama i postupcima protiv izvršilaca zlocina nakon vojne akcije "Oluja". Optužene su 3.792 osobe, a protiv vecine su donete presude.

Aprila 2011. Hrvatska radio-televizija (HRT) objavila je podatke Državnog tužilaštvg Hrvatske (DORH) da su tokom i neposredno posle "Oluje" pocinjena 24 ratna zlocina u kojima je ubijeno 156 osoba, kao i da je za te zlocine procesuirano samo deset bivših pripadnika hrvatske vojske i policije.

Više nevladinih organizacija iz Hrvatske je, takode, u aprilu 2011. podsetilo na nekažnjene zlocine tokom i posle akcije "Oluja" kada je, kako navode, ubijeno više od 600 civila.

Haški Tribunal je jula 2001. otpecatio optužnicu protiv penzionisanog hrvatskog generala Ante Gotovine koji je bio komandant te operacije.

Gotovina je od tada bio u bekstvu sve do hapšenja u Španiji 7. decembra 2005, kada je izrucen Tribunalu.

Godinu dana ranije tom sudu su se predala druga dvojica generala, Ivan Cermak i Mladen Makrac, koji su optuženi za progon, deportacije i prisilno premeštanje, pljacku, bezobzirno razaranje naselja, ubistva, nehumana dela i okrutan tretman tokom i nakon operacije "Oluja".

Aprila 2011. Gotovina je osuden na 24, a Mladen Markac na 18 godina zatvora, dok je general Ivan Cermak osloboden krivice.

U presudi Anti Gotovini haški Tribunal utvrdio je da je operacija "Oluja" u leto 1995. bila udruženi zlocinacki poduhvat na celu s predsednikom Franjom Tudmanom, smišljen da protera srpsko stanovništvo iz Kninske krajine, što je bio navod optužnice.

U novembru 2012. Apelaciono vece Haškog tribunala oslobodilo je Gotovinu i Markaca krivice za progon srpskog stanovništva iz Kninske krajine 1995. poništivši prvostepenu presudu, nakon cega su oni pušteni iz pritvora.

Prema konacnoj presudi operacija Oluja nije bila udruženi zlocinacki poduhvat u cilju proterivanja Srba iz Kninske krajine.

Oslobadajuca presuda izazvala je euforiju u Hrvatskoj, a hrvatski gradovi su se utrkivali u dodeljivanju titule pocasnog gradanina Anti Gotovini.

U Srbiji je ta presuda izazvala šok i razocaranje, a predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajic je izjavio da je rec o selektivnoj pravdi i da je taj sud izgubio svaki kredibilitet. Vlada Srbije je odlucila da saradnju sa haškim Tribunalom svede na tehnicki nivo.

Glavni tužilac haškog Tribunala Serž Bramerc, takode, je izrazio razocarenje tom presudom, a bivša glavna tužiteljka tog suda Karla Del Ponte je izjavila da je "šokirana oslobadajucom presudom Gotovini i Markacu i istakla da oseca punu solidarnost sa srpskim žrtvama nad kojima je pocinjen zlocin".

Bivši predsednik Hrvatske Stjepan Mesic izjavio je, pri kraju svog mandata, da su Srbi iz Hrvatske najvece žrtve proteklog rata jer su se povlacili zajedno s vojskom i u Hrvatskoj ostavili sve što su imali.

I njegov naslednik Ivo Josipovic je uoci 15. godišnjice "Oluje" izjavio da žali zbog žrtava u toj vojno-policijskoj akciji ali da samu akciju niko ne sme da dovodi u pitanje.

Zagrebacki županijski sud prvostepeno je pre dve godine oslobodio bivše specijalce Franju Drlju i Božu Krajinu za ubistvo šestoro starijih srpskih civila u avgustu 1995. u Gruborima.

U maju 2014. godine u Zagrebu je saopšteno da su identifikovani posmrtni ostaci 19 osoba srpske nacionalnosti ekshumiranih iz zajednickih grobnica u nekoliko hrvatskih županija, pronadenih posle akcije "Oluja", a u junu ove godine identifikovano je 12 tela stradalih Srba tokom oružanih akcija na tlu Hrvatske.

Iz registrovanih grobnica na teritoriji Hrvatske, od 2001. do 2014. ekshumirani su posmrtni ostaci 1.053 žrtava srpske nacionalnosti stradalih u akcijama hrvatske vojske i policije "Bljesak" i "Oluja".

Ovo ne smete propustiti

Inicijalizacija u toku...

Komentari 49

Komentar je uspešno poslat.

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Milan

Hrvatska se nikada nije odrekla politike NDH i Ante Pavelića. Nastaviće uvek sa tom politikom i uvek će Srbiji praviti smetnje i probleme na svakom koraku, ali ostaje zapanjujuće zašto srpska politika stalno kleči i moli, te se više puta izvinula za zločine koje su počinili Hrvati. Jednom za sva vremena srpska diplomatija mora da shvati sa kim ima posla i preduzeti mere reciprocitete. Oni su počinili neviđene zločine nad srpskim stanovništvom u II.s.r, a Jasenovac je bio njihov osmišljeni projekat i kako niko ne postavi pitanje:zašto Jasenovac nije za četiri godine rata napadnut i oslobođen kada se zna da je u njemu bilo 760 ustaških koljača, a u neposrednoj blizini je dejstovalo oko 45.000 partizana na udaljenosti 5-50 km. Zašto,zašto,zašto nije sprečen taj zločin nad Srbima i strahote koje su doživeli. Znano je da se je Tito više puta sastajao tajno sa Antom Pavelićem i da nije nikada posetio Jasenovac i o tome se nije bilo poželjno govoriti. I sada se o tome premalo govori i izbegava. Nema nikakve razlike između one NDH i ove sadašnje, ali ostaje problem kada će to naši Srbi jednom shvatiti i postaviti to pitanje u svim institucijama EU, OUN i SB i tražiti konkretnu odgovornost za tu hrvatsku zločinačku politiku. Neumesno i nepristojno je bilo izvinjavati se Hrvatskoj i ići na inauguraciji Kolinidi Grabar koja sa užitkom i nadahnućem nastavlja i sprovodi politiku NDH i Ante Pavelića uz korigovanu metodologiju. U takvoj situaciji je veoma sporno i problematično ponašanje EU, a posebno zabrinjava njeni tolerantni stav do svoje članice Hrvatske.Srbije mora od EU, OUN i SB zahtevati da prisile Hrvatsku na povratak proterani Srba, povratak oduzete i otete imovine, plata i penzija. Postavlja se pitanje:zašto se godinama to čekalo i traljavo rešavalo i pasivnost srpske diplomatije.Očigledno da su u pitanju veoma jeftini i mizerni poeni nekih srpskih političara.Ponašanje Hrvatske prelazi sve normalne okvire i to je višak bezobrazluka!

DC

Hahaha Kakva prica Za malu decu od dokumentarca:)

Ilija

I treba da se dice kad smo sve prodali,izdali ,poslali u hag.Nek Vucic nastavi da salje notice...

 Operacija Oluja - 21. godišnjica