On preti vetom u slučaju ako Srbija ne bude u potpunosti poštovala bilateralni sporazum o zaštiti prava rumunske manjine u Srbiji, preneo je portal “Vojvodina danas”.

Upravo Basesku je bio taj koji je u februaru 2012. odbio da potpiše sporazum o kandidaturi Srbije za članstvo u EU zahtevajući garancije da će prava rumunske manjine u Srbiji biti bolje zaštićene.

Tako je tada odluka o kandidaturi Srbije ostala da visi u međuprostoru dva sastanka, zasedanja Saveta EU (šefova diplomatije), i samita Evropskog saveta, koji je održan 1. i 2. marta te godine.

Ono što je tada izgledalo kao gotova stvar koja će biti razrešena u prvim minutama sastanka, pretvorilo se u šestočasovno ubeđivanje Rumunije da se prikloni stavovima ostalih članica Unije. 

Rumunska delegacija je iznenada odbila da potpiše sporazum, tražeći garancije da će prava njene male grupe etničkih Rumuna u Srbiji biti bolje zaštićena.

Na veliko iznenađenje svih, Bukurešt je insistirao na tome da se konačna odluka prebaci za samit koji je održan narednih dana, za kada je prvobitno očekivano da če biti formalno potvrđen novi status Srbije.

Stoga je pripremljeni nacrt zaključaka, na kojem je stajalo da Savet EU odlučuje da se Srbiji dodeli kandidatura, prerađen na samom sastanku u to da Savet “preporučuje davanje kandidatskog statusa i da očekuje da to Evropski savet potvrdi".

Tadašnji predsednik Boris Tadić izjavio je da je Savet EU “samo preporučio" da se Srbiji dodeli status kandidata za članstvo u EU i da “još postoji mogućnost da se poništi i ovakva preporuka".

Deo od oko 40.000 pripadnika etničke vlaške zajednice sebe smatra Rumunima, dok ostali Vlasi sebe smatraju Srbima. Na popisu 2002. godine u Timočkoj krajini kao Vlasi se izjasnilo više od 40.000 ljudi, dok se kao Rumuni deklarisalo njih 4.500.

Četiri godine kasnije sada bivši rumunski predsednik Basesku tvrdi da Rumunija ima "kartu u rukavu" jer može da ne ratifikuje priključenje Srbije EU i nakon završetka pretpristpnih pregovora, javile su agencije Ađerpres i MTI.