Srpske vlasti su pre sedam godina tužilaštvu Haškog tribunala dostavile spisak lokacija potencijalnih masovnih grobnica i tajnih zatvora na Kosovu i severu Albanije, kaže Nebojša Čović. Od Karle Del Ponte nikada nije stigao odgovor na te podatke.
Bivši predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojša Čović izjavio je da su srpske vlasti pre sedam godina tužilaštvu Haškog tribunala dostavile spisak lokacija potencijalnih masovnih grobnica i tajnih zatvora na Kosovu i severu Albanije.
Čović je gostujući na Radioteleviziji Srbije rekao da od glavne tužiteljke tribunala Karle Del Ponte nikada nisu dobili odgovor na materijal koji su spremile službe bezbednosti.
"Odgovor je bio da Kfor nije hteo da sarađuje, da su mnogi podaci otišli sa prvom postavom Kfora i da UNMIK nije hteo da sarađuje za šta sam i ja dobio uveravanja", kazao je on.
Prema Čovićevim rečima, Karla Del Ponte nikada nije pokretala tu priču.
On je ocenio da to što je to napisala u svojoj knjizi "Lov" predstavlja "pokušaj pranja biografije" i da time pokušava da "reši probleme vezane za grižu savesti" kao i da je verovatno u pitanju marketing radi bolje prodaje knjige.
Bivša portparolka Haškog suda Florens Artman ranije je u intervjuu Franfurtskim vestima kazala da Nebojša Čović može da potvrdi navode del Ponteove jer je, kako je istakla, bio prisutan kad je ona tražila podatke.
"Neki ljudi iz UNMIK-a nisu hteli da sarađuju sa Del Ponteovom i zato je nepravedno nju optuživati da nije bila dovoljno aktivna u slučaju navodne trgovine organima od otetih osoba sa Kosova i da zbog nedostatka dokaza nije podigla optužnicu. Ona je pokušala da od UNMIK-a iščupa informacije koje on nije hteo da da", kazala je Artmanova u intervjuu frankfurtskim "Vestima".
Na sprovođenju istrage trebalo je da insistiraju ili UNMIK ili međunarodne vojne snage na Kosovu, umesto da to skrivaju. Del Ponteova je u više navrata pred Savetom bezbednosti protestovala zbog nedovoljne saradnje UNMIK-a, objasnila je ona.
"Del Ponteova je pokušala da progura istragu nad kojom nije imala sva ovlašćenja, jer UNMIK nije sarađivao. UNMIK-ovo odeljenje za pravosuđe počelo je istragu o nestalim Srbima, otetim na Kosovu, ali to odeljenje nije imalo ovlašćenje da vodi istragu na tlu Albanije", istakla je bivša portparolka Haškog tribunala.
"Glavna tužiteljka je prethodno dobila podatke od udruženja nestalih koji su tvrdili da su njihovi rođaci mogli da budu odvedeni na sever Albanije. Jedan od tragova vodio je ka kući u kojoj su navodno organi vađeni, ali ništa nije nađeno, nikakav materijalni dokaz, nijedno telo", dodala je ona.
"Možda su dokazi na drugom mestu, a možda nisu ni postajali. Del Ponteova nikad ništa o tome nije skrivala. Smešno je tvrditi nešto drugo", rekla je Artmanova.
"Ona je otišla, koliko se sećam, 2003. godine u Tiranu da bi od tamošnjih vlasti tražila saradnju sa Haškim sudom i mogućnost da istraga bude vođena na severu Albanije gde su, prema nekim svedočenjima, bili smešteni zatvorenici.
Informacije su ih dovele do jednog mesta nedaleko od aerodroma u Tirani. Bilo je istražitelja koji su išli na to mesto, ali to nisu bili istražitelji Haškog suda već drugi međunarodni istražitelji koji tamo nisu našli nikakve tragove", navela je Artmanova.
Upitana zašto Del Ponteova tek sad govori o ovom slučaju, ona je odgovorila da nije mogla da govori o istrazi koja je u toku.
Portparol UNMIK-a Aleksandar Ivanko odbacio je navode Florans Artman da UNMIK i dodao da su uvek sarađivali sa Haškim tribunalom.
On je u izjavi Tanjugu naglasio da je Artmanova iznela mišljenje bivšeg tužioca, a ne samog Tribunala, i podsetio je da su "sudije u više navrata rekle da UNMIK u potpunosti sarađuje sa Haškim tribunalom."
Istražnom sudiji Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu dostavljen je zahtev za sprovođenje istražnih radnji radi provere navoda o mogućim ratnim zločina i trgovini ljudskim organima tokom 1999. godine, saopšteno je iz tog suda u sredu.
Kako se navodi, istažni sudija će, postupajući po zahtevu Tužilaštva za ratne zločine, saslušati određeni broj osoba i pribaviti eventualno dostupnu dokumentaciju.
Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević potvrdio je prošle nedelje da je u tužilaštvu formiran predmet koji se odnosi na prodaju organa kosovskih Srba nestalih tokom i posle bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine.
On je istakao da je reč o neformalnim saznanjima dobijenim od istražitelja Haškog tribunala.
(agencije/MONDO)
Čović je gostujući na Radioteleviziji Srbije rekao da od glavne tužiteljke tribunala Karle Del Ponte nikada nisu dobili odgovor na materijal koji su spremile službe bezbednosti.
"Odgovor je bio da Kfor nije hteo da sarađuje, da su mnogi podaci otišli sa prvom postavom Kfora i da UNMIK nije hteo da sarađuje za šta sam i ja dobio uveravanja", kazao je on.
Prema Čovićevim rečima, Karla Del Ponte nikada nije pokretala tu priču.
On je ocenio da to što je to napisala u svojoj knjizi "Lov" predstavlja "pokušaj pranja biografije" i da time pokušava da "reši probleme vezane za grižu savesti" kao i da je verovatno u pitanju marketing radi bolje prodaje knjige.
Bivša portparolka Haškog suda Florens Artman ranije je u intervjuu Franfurtskim vestima kazala da Nebojša Čović može da potvrdi navode del Ponteove jer je, kako je istakla, bio prisutan kad je ona tražila podatke.
"Neki ljudi iz UNMIK-a nisu hteli da sarađuju sa Del Ponteovom i zato je nepravedno nju optuživati da nije bila dovoljno aktivna u slučaju navodne trgovine organima od otetih osoba sa Kosova i da zbog nedostatka dokaza nije podigla optužnicu. Ona je pokušala da od UNMIK-a iščupa informacije koje on nije hteo da da", kazala je Artmanova u intervjuu frankfurtskim "Vestima".
Na sprovođenju istrage trebalo je da insistiraju ili UNMIK ili međunarodne vojne snage na Kosovu, umesto da to skrivaju. Del Ponteova je u više navrata pred Savetom bezbednosti protestovala zbog nedovoljne saradnje UNMIK-a, objasnila je ona.
"Del Ponteova je pokušala da progura istragu nad kojom nije imala sva ovlašćenja, jer UNMIK nije sarađivao. UNMIK-ovo odeljenje za pravosuđe počelo je istragu o nestalim Srbima, otetim na Kosovu, ali to odeljenje nije imalo ovlašćenje da vodi istragu na tlu Albanije", istakla je bivša portparolka Haškog tribunala.
"Glavna tužiteljka je prethodno dobila podatke od udruženja nestalih koji su tvrdili da su njihovi rođaci mogli da budu odvedeni na sever Albanije. Jedan od tragova vodio je ka kući u kojoj su navodno organi vađeni, ali ništa nije nađeno, nikakav materijalni dokaz, nijedno telo", dodala je ona.
"Možda su dokazi na drugom mestu, a možda nisu ni postajali. Del Ponteova nikad ništa o tome nije skrivala. Smešno je tvrditi nešto drugo", rekla je Artmanova.
"Ona je otišla, koliko se sećam, 2003. godine u Tiranu da bi od tamošnjih vlasti tražila saradnju sa Haškim sudom i mogućnost da istraga bude vođena na severu Albanije gde su, prema nekim svedočenjima, bili smešteni zatvorenici.
Informacije su ih dovele do jednog mesta nedaleko od aerodroma u Tirani. Bilo je istražitelja koji su išli na to mesto, ali to nisu bili istražitelji Haškog suda već drugi međunarodni istražitelji koji tamo nisu našli nikakve tragove", navela je Artmanova.
Upitana zašto Del Ponteova tek sad govori o ovom slučaju, ona je odgovorila da nije mogla da govori o istrazi koja je u toku.
Portparol UNMIK-a Aleksandar Ivanko odbacio je navode Florans Artman da UNMIK i dodao da su uvek sarađivali sa Haškim tribunalom.
On je u izjavi Tanjugu naglasio da je Artmanova iznela mišljenje bivšeg tužioca, a ne samog Tribunala, i podsetio je da su "sudije u više navrata rekle da UNMIK u potpunosti sarađuje sa Haškim tribunalom."
Istražnom sudiji Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu dostavljen je zahtev za sprovođenje istražnih radnji radi provere navoda o mogućim ratnim zločina i trgovini ljudskim organima tokom 1999. godine, saopšteno je iz tog suda u sredu.
Kako se navodi, istažni sudija će, postupajući po zahtevu Tužilaštva za ratne zločine, saslušati određeni broj osoba i pribaviti eventualno dostupnu dokumentaciju.
Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević potvrdio je prošle nedelje da je u tužilaštvu formiran predmet koji se odnosi na prodaju organa kosovskih Srba nestalih tokom i posle bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine.
On je istakao da je reč o neformalnim saznanjima dobijenim od istražitelja Haškog tribunala.
(agencije/MONDO)
