"Mislim da je opasnije šta radimo našim uspešnim, obrazovanim ljudima, nego sve što nam Hrvatska radi", kaže Vlade Divac.
Na vrhuncu popularnosti, Divac je mogao da bude šta je hteo. Spevane su i pesme o njemu "Vlade Divac" Deca Loših muzičara. Da je hteo da se kandiduje na izborima, dobio bi, verovatno nepodeljenu podršku naroda.
Mogao je da bude šta je hteo. Srbija ga je obožavala. Međutim, on kaže da nikada nije imao političke ambicije.
U intervjuu "Nedeljniku", Divac je rekao da su mu "svi nudili" da uđe u politiku, jer kada se vratio iz SAD, da obeleži kraj igračke karijere, nije shvatao "pravila koja su ovde na snazi, a ni njega nisu shvatali".
Ispričao je i, kako kaže, anegdotu iz vremena dok je na vlasti bila Demokratska stranka, a predsednik Srbije Boris Tadić. Divac je podsetio na podršku koju je svojevremeno dao demokratskim snagama u borbi protiv Miloševića, ali da im je postao sumnjiv kada su se dočepali para i moći.
"Pred moj oproštaj od košarke, Tadić mi je ponudio da budem gradonačelnik Beograda, kada sam kod njega na neformalnom sastanku, a ja sam mu rekao da to neću, nego hoću njegovo mesto. Oni koji me poznaju znaju da je to moj način humora, da znam gde je nekome slaba tačka i da je pritisnem i nisam ni mislio da je on shvatio drugačije, iako sam video da mu nije bilo svejedno. I onda od tog trenutka kreće ludilo, da nam sponzori otkazuju za manifestaciju, da pokušavaju da saznaju zasigurno da li je to tako. Jedna grupa oko demokrata se ulizivala, druga nije smela ni zdravo da nam kaže", priča Divac i nastavlja:
"Meni je sve to bilo čudno, nisam shvatao tačno šta se dešava dok mi jedan Tadićev blizak saradnik nije rekao u poverenju o čemu je reč. Taj period mi je bio zabavan, jer sam onda slao razne signale, a onda su i moji košarkaši počeli da prave šale na tu temu i da daju izjave tipa: 'Uvek je bio lider, najavaviće na manifestaciji pravi cilj svega ovoga' i slično... Ovi drugi su bili ubeđeni da je to najava moje predizborne kampanje".
Divac je sa suprugom Snežanom pokrenuo humanitarnu Fondaciju, a na prvoj donatorskoj večeri na Belom dvoru, dogodilo se nešto nepredviđeno.
"Pozvao sam sve političke partije, jer sam mislio da bar oko pomoći izbeglicama možemo da se složimo. Došli su mi gosti iz celog sveta da daju podršku meni i srpskim izbeglicama i da vide tu gostoprimljivu Srbiju o kojoj sam im godinama pričao sa toliko ljubavi. Stižemo na Beli dvor, a tamo mrak. Isključili nam struju, ne vide ljudi kuda hodaju, ne može hrana da se podgreje. Prijatelji iz sveta počeli da se šale sa mnom: 'Brate, pa ovo nema ni kod nas u getu'".
Kaže da nije bio ljut zbog toga, ali da je bio osramoćen.
"Naš organizator se snađe i donese privatni agregat da bismo mogli da održimo večeru i program. Bilo mi je smešno kad je Ivica Dačić rekao Ružici Đinđić (oni su jedini došli na večeru): 'Ni u naše vreme ovo nismo radili'. Svi stolovi za stranke su bili prazni, otišli su bili tetki lek da odnesu. Naravno da u 'slobodnim medijima' ništa od toga nije smelo da se napiše, osim da je u celom kraju nestalo struje, što nije bilo tačno, jer je ceo kraj svetleo kao za Novu godinu. I tako je nastala legenda o meni i ulasku u politiku".
Upitan šta danas misli o Tadiću, odgovorio je:
"Isto što i njegovi glasači koji nisu glasali za njih. Svestan sam da je to pozicija koja je mnogo teška, ko god da je na njoj. Svestan sam da mnoge stvari koje bi želeli da urade ne mogu, jer mi nismo svetska sila. Ono što najviše zameram demokratama jeste da su oni odgovorni za to što se pomešalo zlo sa dobrim i što su pre svega gledali svoje interese da se obogate".
Divac smatra da je česta tema u Srbiji zato što su napadi usmereni protiv vrednosti koje predstavlja.
"Danas su se pomešali laž i istina, dobro i loše, sve može. Ljudi su sluđeni. Moje vrednosti i ove koje propagiraju mediji i rijaliti emisije su u suprotnosti. Ja znam ko je moj svet i kakvoj Srbiji pripadam, mada mislim da se sve više osipamo. Ja mislim da je opasnije šta radimo našim uspešnim, obrazovanim ljudima, nego sve što nam Hrvatska radi".
Potvrdio je da više neće biti predsednik Olimpijskog komiteta Srbije. Kaže da država pomaže sportistima, ali i da je tačno ono što je rekao vaterpolista Andrija Prlainović, da je potrebno sistemsko ulaganje u sport.
"Neki savezi su bili izuzetni (rvanje, odbojka, košarka), neki nisu, nekim savezima treba više novca, jer je njihov sport skuplji. Sada treba da se krene da se stvari unaprede i poprave. Da se neki sportovi podignu na nivo koji zaslužuju, a za to je potrebno još mnogo godina... Voleo bih, kao kada sam ja bio dete, da deca i omladina ne moraju ništa da plaćaju za bavljenje sportom. To je za ovo društvo mnogo važno, jer se deca sklanjaju od računara i sa ulice i uče pravim vrednostima", kaže Divac i dodaje:
"Država ulaže koliko je u ovom trenutku moguće. OKS je ove godine dobio od države malo manje sredstava u odnosu na prošlu godinu. Nismo to voleli, morali smo da budemo kreativni da bismo izgurali pripreme za Olimpijske igre, a da sportisti to ne osete, ali to je realnost. Lako je pričati kako bi trebalo, čak ne moraš da budeš ni mnogo pametan da bi znao to, ali budžet je nešto što određuje pravila i siromašna zemlja, kao što je ova, daje najviše što može".
