Šefovi diplomatija EU smatraju da bi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom mogao biti potpisan pre srpskih parlamentarnih izbora: osim Holandije i Belgije koje insistiraju na "Ratku Mladiću u avionu za Hag", članice EU su oko toga saglasne. Holandski ministar je, međutim, najavio da bi Holandija mogla da bude "kreativna" u traženju podrške reformistima u Srbiji.
Šef španske diplomatije Migel Anhel Moratinos izjavio je na Brdu kod Kranja da je na ministarskom zasedanju Evropske unije zaključeno da bi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom trebalo potpisati pre srpskih parlamentarnih izbora.
Ministri inostranih poslova EU su od vlade u Hagu i, posebno, holandskog parlamenta zatražili da se pronađe formula kako bi se prevazišlo insistiranje Holandije na izručenju optuženog Ratka Mladića Haškom sudu pre potpisivanja sporazuma EU-Srbija.
Holandski ministar inostranih poslova Maksim Verhagen obećao je da će njegova zemlja biti "kreativna" u traženju načina da podrži reformiste u Srbiji, ali da Holandija insistira da Beograd mora u potpunosti sarađivati sa Haškim tribunalom pre nego što sa Evropskom unijom potpiše sporazum o bližim odnosima.
Verhagen ističe da će tužilac Tribunala Serž Bramerc i EU odlučiti šta predstavlja punu saradnju. "U tom smislu, najbolji dokaz saradnje bila bi, na primer, situacija u kojoj se Ratko Mladić nalazi u avionu za Hag... osim, naravno, ako on nije u Srbiji pa tako onda srpska vlada čini sve ali ne može da ga pošalje tamo", rekao je prvi holandski diplomata.
Verhagen je prošlog decembra rekao da će blokirati potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, ukoliko general Ratko Mladić ne bude izručen Hagu. Sada je, međutim, prema oceni Rojtersa, Varhagen promenio formulaciju i posle sastanka na Brdu kod Kranja rekao novinarima da bi izručenje Mladića bilo najbolji dokaz za saradnju Beograda, ali i priznao da Srbija to ne može učiniti ukoliko bivši zapovednik Vojske Republike Srpske nije na njenoj teritoriji.
Šef slovenačke diplomatije Dimitrij Rupel izjavio je da su članice EU praktično saglasne, osim nekih izuzetaka, da je trenutak da se učini korak napred na putu Srbije u EU. On je, na konferenciji za novinare po završetku sastanka, rekao da će o tom koraku na putu Srbije u EU biti razgovarano narednih dana.
Evropski komesar za proširenje Oli Ren je rekao da je, nakon zaključivanja tehničkih pregovora sa Srbijom u septembru i parafiranja SSP u novembru prošle godine, sada na člnicama EU da procene da li je Srbija ispunila uslove za potpisivanje tog sporazuma. "Mi smo u stalnom dijalogu sa holandskom vladom i ostalih 26 vlada. Mislim da je vrlo važno da Srbija ispuni obaveze prema Hagu, što je uslov za SSP, ali i moralna obaveza za demokratsku Srbiju", rekao je on.
Ren je izrazio nadu da će na parlamentarnim izborima u maju Srbija izabrati evropski put. On je rekao da je u okviru plana za liberalizaciju viznog režima planirano da se sa Srbijom o tome postigne dogovor u aprilu, a sa drugim zemljama regiona što je pre moguće. Prema njegovim rečima, nacrt plan za liberalizaciju viznog režima odnosi se na uslove koje zemlje regiona treba da ispune, a uključuju biometrijske pasoše, kontrolu granica i druge bezbednosne kriterijume.
Francuski ministar inostranih poslova Bernar Kušner je izjavio da bi gest podrške demokratskim, proevropskim snagama u Srbiji trebalo učiniti, ali je napomenuo da se ne zna sasvim i kakav je stav Belgije, čiji ministar nije bio na zasedanju, a koja, slično Holandiji, traži najpre da preostali optuženi budu u Hagu, da bi se potpisao sporazum s Beogradom.
U zvaničnom saopštenju sa sastanka navedeno je da Srbija može da ubrza napredovanje ka EU, što uključuje i dobijanje statusa kandidata u bliskoj budućnosti, ali njeni sadašnji i budući politički lideri moraju da potvrde posvećenost evropskoj perspektivi i ispune preostale uslove za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, saopštilo je slovenačko predsedništvo EU.
U saopštenju predsedavajućeg EU izdatom povodom neformalnog sastanka ministara spoljnih poslova Unije na Brdu kod Kranja, navodi se da je od ključnog značaja da Srbija poštuje ranije obaveze, da se uzdrži od "zapaljive retorike ili aktivnosti koje bi mogle da ugroze bezbednosnu situaciju u regionu".
U saopštenju se dodaje da je EU odlučila u februaru da prepusti članicama Unije da odluče o odnosima sa Kosovom, "u skladu sa svojom nacionalnom praksom i međunarodnim pravom", kao i da će sarađivati sa međunarodnim činiocima na očuvanju stabilnosti u regionu, koji, kako se ističe, ima jasnu evropsku perspektivu. Uključivanje Kosova u regionalnu saradnju, takođe, mora biti razmotreno i rešeno, saopštila je Slovenija u svojstvu predsedavajućeg EU.
Srpska vlada je spremna odmah da potpiše SSP sa EU, izjavio je šef srpske diplomatije, ističući da je ovo "strateški trenutak" za Srbiju. Jeremić je na radnom doručku u okviru neformalnog skupa šefova diplomatija EU uputio apel prisutnima da je "vreme za Srbiju da potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju". Ministri inostranih poslova EU su od vlade u Hagu i, posebno, holandskog parlamenta zatražili da se pronađe formula kako bi se prevazišlo insistiranje Holandije na izručenju optuženog Ratka Mladića Haškom sudu pre potpisivanja sporazuma EU-Srbija.
Holandski ministar inostranih poslova Maksim Verhagen obećao je da će njegova zemlja biti "kreativna" u traženju načina da podrži reformiste u Srbiji, ali da Holandija insistira da Beograd mora u potpunosti sarađivati sa Haškim tribunalom pre nego što sa Evropskom unijom potpiše sporazum o bližim odnosima.
Verhagen ističe da će tužilac Tribunala Serž Bramerc i EU odlučiti šta predstavlja punu saradnju. "U tom smislu, najbolji dokaz saradnje bila bi, na primer, situacija u kojoj se Ratko Mladić nalazi u avionu za Hag... osim, naravno, ako on nije u Srbiji pa tako onda srpska vlada čini sve ali ne može da ga pošalje tamo", rekao je prvi holandski diplomata.
Verhagen je prošlog decembra rekao da će blokirati potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, ukoliko general Ratko Mladić ne bude izručen Hagu. Sada je, međutim, prema oceni Rojtersa, Varhagen promenio formulaciju i posle sastanka na Brdu kod Kranja rekao novinarima da bi izručenje Mladića bilo najbolji dokaz za saradnju Beograda, ali i priznao da Srbija to ne može učiniti ukoliko bivši zapovednik Vojske Republike Srpske nije na njenoj teritoriji.
Šef slovenačke diplomatije Dimitrij Rupel izjavio je da su članice EU praktično saglasne, osim nekih izuzetaka, da je trenutak da se učini korak napred na putu Srbije u EU. On je, na konferenciji za novinare po završetku sastanka, rekao da će o tom koraku na putu Srbije u EU biti razgovarano narednih dana.
Evropski komesar za proširenje Oli Ren je rekao da je, nakon zaključivanja tehničkih pregovora sa Srbijom u septembru i parafiranja SSP u novembru prošle godine, sada na člnicama EU da procene da li je Srbija ispunila uslove za potpisivanje tog sporazuma. "Mi smo u stalnom dijalogu sa holandskom vladom i ostalih 26 vlada. Mislim da je vrlo važno da Srbija ispuni obaveze prema Hagu, što je uslov za SSP, ali i moralna obaveza za demokratsku Srbiju", rekao je on.
Ren je izrazio nadu da će na parlamentarnim izborima u maju Srbija izabrati evropski put. On je rekao da je u okviru plana za liberalizaciju viznog režima planirano da se sa Srbijom o tome postigne dogovor u aprilu, a sa drugim zemljama regiona što je pre moguće. Prema njegovim rečima, nacrt plan za liberalizaciju viznog režima odnosi se na uslove koje zemlje regiona treba da ispune, a uključuju biometrijske pasoše, kontrolu granica i druge bezbednosne kriterijume.
Francuski ministar inostranih poslova Bernar Kušner je izjavio da bi gest podrške demokratskim, proevropskim snagama u Srbiji trebalo učiniti, ali je napomenuo da se ne zna sasvim i kakav je stav Belgije, čiji ministar nije bio na zasedanju, a koja, slično Holandiji, traži najpre da preostali optuženi budu u Hagu, da bi se potpisao sporazum s Beogradom.
U zvaničnom saopštenju sa sastanka navedeno je da Srbija može da ubrza napredovanje ka EU, što uključuje i dobijanje statusa kandidata u bliskoj budućnosti, ali njeni sadašnji i budući politički lideri moraju da potvrde posvećenost evropskoj perspektivi i ispune preostale uslove za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, saopštilo je slovenačko predsedništvo EU.
U saopštenju predsedavajućeg EU izdatom povodom neformalnog sastanka ministara spoljnih poslova Unije na Brdu kod Kranja, navodi se da je od ključnog značaja da Srbija poštuje ranije obaveze, da se uzdrži od "zapaljive retorike ili aktivnosti koje bi mogle da ugroze bezbednosnu situaciju u regionu".
U saopštenju se dodaje da je EU odlučila u februaru da prepusti članicama Unije da odluče o odnosima sa Kosovom, "u skladu sa svojom nacionalnom praksom i međunarodnim pravom", kao i da će sarađivati sa međunarodnim činiocima na očuvanju stabilnosti u regionu, koji, kako se ističe, ima jasnu evropsku perspektivu. Uključivanje Kosova u regionalnu saradnju, takođe, mora biti razmotreno i rešeno, saopštila je Slovenija u svojstvu predsedavajućeg EU.
Srbija spremna da potpiše SSP
Po završetku tog susreta, Vuk Jeremić je stavio do znanja da odmah putuje u Beograd da bi učestvovao na početku predizborne kampanje "Za evropsku Srbiju" i da zato neće učestvovati na sastanku ministara inostranih poslova evropske dvadesetsedmorice i zemalja Zapadnog Balkana.
Jeremić je, takođe, rekao da je Srbija "vrlo svesna svojih obaveza prema Haškom tribunalu" i da će "locirati, uhapsiti i predati (haškog optuženika) Ratka Mladića, kao i ostale optužene". Jeremić je podvukao da to nije "samo politički zahtev" na putu ka EU, već "moralna obaveza - prema žrtvama i njihovim porodicama, ali i prema nama i našoj demokratiji".
Jeremić je rekao da se Srbija nalazi u veoma teškim okolnostima kada je u pitanju njen evropski put: "Možda su to i najteže okolnosti od 5. oktobra 2000. i to je nešto što sam otvoreno rekao svojim kolegama ministrima spoljnih poslova."
On dodao da je "možda najteži element te situacije činjenica da je jedan broj zemalja, članova EU, odlučio da svojim jednostranim aktom ugrozi suverenitet i teritorijalni integritet naše zemlje, jer priznavanje nelegalno proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije zapravo predstavlja jednostrani akt narušavanja našeg suvereniteta i teritorijalnog integriteta".
Srbija će jedino biti sposobna da završi ono što je započela - bilo da je reč o Haškom tribunalu ili Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju - ako nastavi da gradi svoju put ka Evropi, naveo Jeremić i dodao da je to jedini način da se zatvori poglavlje dekade mračnih vremena na Balkanu.
"Nalazimo se u strateškom trenutku. Postavlja se pitanje da li ćemo biti posmatrači ili učesnici", podvukao je šef srpske diplomatije.
Jeremić je rekao da smatra da će predstojeći parlamentarni izbori biti najznačaniji izbori u Srbiji od oktobra 2000. godine i da će ishod, kakav god bude, izazvati "radikalne posledice na dalji razvoj Srbije i Zapadnog Balkana".
Jeremić je, takođe, rekao da je Srbija, na isti način na koji je posvećena očuvanju svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, zabrinuta za sudbinu Srba na Kosovu. "Odlučni smo da ne dozvolimo da ta ranjiva zajednica postane talac političkih nadmetanja i suparništva na međunarondnom planu", podvukao je Jeremić, koji je podsetio i da srpski manastiri i crkve na Kosovu nisu "arheološki ostaci, već deo žive tradicije".
"Prvi put od 5. oktobra 2000. godine, evropska ideja u Srbiji zauzima odbrambeni stav", delom i zbog podrške jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova nekih članica EU, rekao je ministar Jeremić.
Jeremić je izrazio zabrinutost da se Srbija danas nalazi dalje od Evropske unije nego ikada pre 2000. godine i da je evropska ideja u Srbiji sada prvi put u defanzivi od pada Slobodana Miloševića. "To je pre svega zbog podrške jednostranom proglašenju nezavisnosti od strane nekih od vas. Evropa je danas u očima mnogih u Srbiji povezana sa tim nelegalnim aktom i to je dovelo do velike neizvesnosti", rekao je on.
Vuk Jeremić rekao je i da je učešće kosovskog premijera Hašima Tačija na skupu šefova diplomatije Evropske unije na Brdu kod Kranja prihvatljiv jedino ukoliko delegaciju Prištine predvodi međunarodni predstavnik i ako nastupa pod zastavom UN.
Tači: Kosovo od danas de fakto kandidat za EU
Kosovski premijer Hašim Tači izjavio je kako je uveren da će Kosovo veoma brzo biti u NATO i EU.
"Kosovo je od danas de fakto kandidat za članstvo u EU", rekao je Tači na Brdu kod Kranja, posle sastanka sa ministrima spoljnih poslova Unije.
"Članstvo u EU je naš cilj i naša vizija", naglasio je Tači, dodavši da će se u pokrajini zdušno raditi da taj cilj bude ostvaren što pre.
Tači je, takođe, kazao da je Kosovo spremno da odmah počne primenu demokratskih kriterijuma i otvori proces uključivanja u evroatlantske integracije.
Po njemu, sada je najvažnije da što više članica Unije prizna nezavisnost Kosova.
Jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova od 17. februara je priznalo 35 država i svetu što je za sada daleko manje nego što su se nadale pokrajinske privremene institucije vlasti.
Po dolasku na Brdo kod Kranja, Tači je istakao da je cilj Kosova da razvija dobre odnose sa svim zemljama, uključujući i Srbiju.
(agencije/MONDO, na slici Tači sa ministrima inostranih poslova Francuske i Holandije)
