Penzionisani američki general Vesli Klark, svojevremeno glavnokomandujući američkih snaga koje su bombardovale Jugoslaviju 1999. godine, sada je pred dobijanjem unosnog posla istraživanja rudnog bogatstva tzv. nezavinsog Kosova.
Firma iz Kanade na čijem je čelu Klark, Envidity Energy Inc, samo je na korak od dobijanja dozvole za "istraživanja nalazišta uglja" na gotovo celom Kosovu, što neki inostrani stručnjaci smatraju praktično davanjem monopola ovoj kompaniji za to veliko blago, piše Balkaninsight.com.
Skupštinska komisija koja bi trebalo da formalno odobri tajni dil i uputi ga na zvanično usvajanje Vladi Kosova, morala je da ovih dana odgodi donošenje odluke zbog zahteva opozicionih poslanika da se ta stvar pobliže ispita.
"Vodu je zamutila" istraga Balkanske istraživačke mreže (BIRN), koja je u utorak otkrila je da je Vlada Kosova u avgustu odobrila energetskoj firmi pravo da traži ugalj na više od trećine teritorije Kosova.
Istraga pokazuje da je kosovska vlada ranije dodala amandman na Zakon o rudarstvu, da bi dodelili pravo na istraživanje uglja bez javnog tendera, mesec dana pre nego što je firma Envidity Energy Inc, podnela svoj zahtev.
BIRN je kontaktirao Envidity da prokomentarišu ove tvrdnje. Iako su potvrdili da su dobili pitanja, nisu odgovorili do objave teksta. BIRN je takođe kontaktirao i Ministarstvo finansija na čiji je predlog Vlada odobrila zahtev ove firme. Ali, ni ministarstvo nije odgovorilo na pitanja vezana za potencijalni monopol.
Procenjuje se da je Kosovo peto u svetu po količini lignita na kojoj leži. Najvažnije rezerve su baseni Kosovo, Dukađini i Drenica.
Prema Ebnergetskoj strategijai Kosova, koju je tammošnje Ministarstvo ekonomskog razvoja objavilo 2013. godine, ova tri basena sadrže oko 12 milijardi tona uglja.
Kosovska energetska korporacija (KEK), javno preduzeće, koristi 10 do 11 miliona tona uglja, godišnje, da pokrije sopstvene energetske potrebe, što znači da su rezerve zemlje potencijalno dovoljne da potraju oko 1.000 godina.
