Taj model zakona predviđa i uspostavljanje jedinstvenog obaveštajno-bezbednosnog sistema u Srbiji.
Naime rešenjima iz Modela zakona, u koji je Tanjug imao uvid, predlaže se da pored postojeće Bezbednosno informativne agencije (BIA) koja bi se i dalje bavila obaveštajno-bezbednosnim poslovima, osnuje Vojno obaveštajno-bezbednosna agencija (VOBA) kao organ uprave u sastavu Ministarstva odbrane koja bi bila nadležna za obaveštajne i bezbednosne poslove značajne za odbranu zemlje i zaštitu ministarstva odbrane i Vojske Srbije.
Ukoliko ovo rešenje bude ozakonjeno, sadašnja Vojnobezbednosna agencija (VBA) i Vojno obaveštajna agencija (VOA) bi bile spojene u jednu službu - VOBA.
Jedan od autora ovog modela zakona profesor Miroslav Hadžić kaže da je trenutni broj službi deo nasleđa iz ranijeg perioda, te da je ovaj predlog samo jedna od ideja.
"U konsultacijama koje smo imali bilo je predloga ove vrste, jer se u delu stručne javnosti smatra da je to racionalnije i efikasnije rešenje, a istovremeno pojednostavljuje upravljanje. Ovim predlogom BCBP želi da podstakne raspravu o tome koliko i kakvih Službi je potrebno Srbiji. Bilo je i drugih ideja, kao na primer da se osnuje jedna obaveštajna služba, koja bi imala i vojnu komponentu, dok bi se kontraobaveštajnim poslovima onda bavile BIA i VBA", ukazao je Hadžić u izjavi za Tanjug.
Ako se BIA kao jedinstvena civilna služba Srbije bavi kontraobaveštajnim i obaveštajnim poslovima, nije lako dokazati da je opravdano to što Ministarstvo odbrane i vojska imaju dve službe od kojih se jedna bavi kontraobaveštajnim, a druga obaveštajnim radom, smatra Hadžić.
Na pitanje zašto baš sada BCBP izlazi sa predlogom novih rešenja, Hadžić kaže da su istraživanja Centra pokazala da ima prostora za unapređenje zakonske regulative rada obaveštajno-bezbednosnih službi u Srbiji.
Pored toga, kako je naveo, ako bi se usvojio jedinstven zakon o bezbednosnim službama dobili bismo na jednom mestu sve standarde, norme, uzuse i regule u vezi sa tim službama umesto sadašnja tri zakona i obimne podzakonske regulative koja najvećim delom nije dostupna javnosti.
On je podsetio da BIA radi po zakonu iz 2002, kao i da prema nezvaničnim saznanjima, trenutno radi na izradi novog zakona. Zakon o osnovama uređenja rada službi bezbednosti usvojen je 2009. godine a nakon toga i zakoni o VOA i VBA, podsetio je Hadžić.
Ovaj model zakona potvrđuje da su Službe deo jedinstvenog obaveštajno-bezbednosnog sistema i sistema nacionalne bezbednosti Republike Srbije, kao i to da se poslovima od značaja za usmeravanje i usklađivanje njihovog rada, kao i kontrolu nad njihovim radom, pored ostalih, obavlja Savet za nacionalnu bezbednost.