Zvanična Moskva ocenila je da su posle presude Haradinaju sve uočljiviji dvostruki standardi u pristupu Haškog tribunala prema stranama u konfliktu na teritoriji bivše Jugoslavije.
Oslobađajuća presuda jednom od bivših komandanata "Oslobodilačke vojske Kosova" Ramušu Haradinaju, optuženom za mnogobrojne zločine protiv čovečnosti i ratne zločine protiv Srba, stavlja u sumnju proklamovanu nepristrasnost i objektivnost Haškog suda, saopštila je zvanična Moskva.
"Sve su uočljiviji dvostruki standardi u pristupu Suda prema stranama u konfliktu na teritoriji bivše Jugoslavije, naročito na fonu šokantnih delova memoara bivše tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte koji su se pojavili u medijima", istaklo je Ministarstvo inostranih poslova Rusije u reagovanju na presudu Tribunala.
Izricanju oslobađajuće presude Haradinaju doprinelo je značajno slabljenje dokazne baze zbog nemogućnosti da se optužbe potkrepe izjavama svedoka, pri čemu, deo materijala, kako izgleda, nije uzet u obzir na način na koji je to potrebno, navedeno je u saopštenju.
Rusija je više puta skretala pažnju na skandalozan tok procesa u predmetu Haradinaj, gde je postojao pritisak na svedoke bez presedana i zabeleženi slučajevi njihovog ubistva, navela je zvanična Moskva, dodajući da je, bez obzira na to, Tribunal ne jednom puštao optuženog na Kosovo zbog "ličnih" okolnosti.
Ministar pravde Srbije Dušan Petrović izjavio je da je veoma loše što tužilaštvo i sud u Hagu nisu uspeli da dokažu ono što je notorno, a to je da je Ramuš Haradinaj počinio mnoge zločine.
"Zaista je loše što je doneta ovakva odluka, a takođe mislim da je veoma poljuljan ugled suda u Hagu. Notorno je da je Ramuš Haradinaj čovek koji je počitio mnoge zločine i veoma loše je što tužilaštvo i sud u Hagu nisu uspeli to da dokažu", rekao je Petrović posle svečanosti povodom početka drugog ciklusa pružanja besplatne pravne pomoći u Srbiji.
Ministar pravde je podsetio da su haški sud i tužilaštvo konstituisani odlukom Ujedinjenih nacija i da su UN i Savet bezbednosti mesto i telo koje bi trebalo da oceni ukupan rad suda i tužilaštva u Hagu u odnosu na taj slučaj.
Petrović je rekao da će ta institucija, koja je konstituisala haški pravosudni korpus, morati da kaže šta o tome ima, a to će se, naglasio je on, desiti kada predsednik suda i tužilac budu podnosili izveštaj o svom radu i kada se o tom izveštaju bude raspravljalo u načelu i pojedinostima. Prema njegovim rečima, bilo bi dobro i da sve druge relevantne institucije u Evropi kažu šta imaju o tome, što je i interes Srbije.
Prvi čovek srpskog pravosuđa rekao je i da protiv velikog broja osoba uključujući i Haradinaja, Tužilašvo za ratne zločine vodi odgovarajuće procedure i dodao da ne sumnja u kapacitet domaćeg pravosuđa da te procedure sprovede do kraja. "Ovde se radi o faktičkim smetnjama, jer mnogi drugi i Haradinaj prosto nisu dosupni našem pravosuđu i videćemo kakve će odluke i tužilaštvo i sudovi, koji se time bave, doneti, da li će biti organizovanja suđenja u odsustvu, kako će se sve te procedure razvijati...", rekao je Petrović.
Ministar za Kosovo i potpredsednik Demokratske stranke Srbije Slobodan Samardžić izjavio je da je stav Evropske unije prema oslobađajućoj presudi za Haradinaja "važna tema za odnose Srbije i EU koji poslednjih nekoliko meseci ne teku na dobar način": "Jako je važno da se politički raščisti pitanje kredibiliteta Haškog tribunala posle presede Haradinaju. I zato će Srbija jako pažljivo pratiti šta se dešava sa Haškim tribunalom i da li je njegova uloga da kažnjava Srbe, a pušta albanske zločince ili da dostigne pravdu."
Haški tribunal je 3. aprila doneo oslobađajuću presudu za bivšeg kosovskog premijera, optuženog za zločine protiv Srba, Roma i Albanaca koji nisu podržavali "OVK", počinjene 1998. godine. Tužilaštvo je tražilo za Haradinaja kaznu od 25 godina zatvora.
(Tanjug/MONDO)
"Sve su uočljiviji dvostruki standardi u pristupu Suda prema stranama u konfliktu na teritoriji bivše Jugoslavije, naročito na fonu šokantnih delova memoara bivše tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte koji su se pojavili u medijima", istaklo je Ministarstvo inostranih poslova Rusije u reagovanju na presudu Tribunala.
Izricanju oslobađajuće presude Haradinaju doprinelo je značajno slabljenje dokazne baze zbog nemogućnosti da se optužbe potkrepe izjavama svedoka, pri čemu, deo materijala, kako izgleda, nije uzet u obzir na način na koji je to potrebno, navedeno je u saopštenju.
Rusija je više puta skretala pažnju na skandalozan tok procesa u predmetu Haradinaj, gde je postojao pritisak na svedoke bez presedana i zabeleženi slučajevi njihovog ubistva, navela je zvanična Moskva, dodajući da je, bez obzira na to, Tribunal ne jednom puštao optuženog na Kosovo zbog "ličnih" okolnosti.
Ministar pravde Srbije Dušan Petrović izjavio je da je veoma loše što tužilaštvo i sud u Hagu nisu uspeli da dokažu ono što je notorno, a to je da je Ramuš Haradinaj počinio mnoge zločine.
"Zaista je loše što je doneta ovakva odluka, a takođe mislim da je veoma poljuljan ugled suda u Hagu. Notorno je da je Ramuš Haradinaj čovek koji je počitio mnoge zločine i veoma loše je što tužilaštvo i sud u Hagu nisu uspeli to da dokažu", rekao je Petrović posle svečanosti povodom početka drugog ciklusa pružanja besplatne pravne pomoći u Srbiji.
Ministar pravde je podsetio da su haški sud i tužilaštvo konstituisani odlukom Ujedinjenih nacija i da su UN i Savet bezbednosti mesto i telo koje bi trebalo da oceni ukupan rad suda i tužilaštva u Hagu u odnosu na taj slučaj.
Petrović je rekao da će ta institucija, koja je konstituisala haški pravosudni korpus, morati da kaže šta o tome ima, a to će se, naglasio je on, desiti kada predsednik suda i tužilac budu podnosili izveštaj o svom radu i kada se o tom izveštaju bude raspravljalo u načelu i pojedinostima. Prema njegovim rečima, bilo bi dobro i da sve druge relevantne institucije u Evropi kažu šta imaju o tome, što je i interes Srbije.
Prvi čovek srpskog pravosuđa rekao je i da protiv velikog broja osoba uključujući i Haradinaja, Tužilašvo za ratne zločine vodi odgovarajuće procedure i dodao da ne sumnja u kapacitet domaćeg pravosuđa da te procedure sprovede do kraja. "Ovde se radi o faktičkim smetnjama, jer mnogi drugi i Haradinaj prosto nisu dosupni našem pravosuđu i videćemo kakve će odluke i tužilaštvo i sudovi, koji se time bave, doneti, da li će biti organizovanja suđenja u odsustvu, kako će se sve te procedure razvijati...", rekao je Petrović.
Ministar za Kosovo i potpredsednik Demokratske stranke Srbije Slobodan Samardžić izjavio je da je stav Evropske unije prema oslobađajućoj presudi za Haradinaja "važna tema za odnose Srbije i EU koji poslednjih nekoliko meseci ne teku na dobar način": "Jako je važno da se politički raščisti pitanje kredibiliteta Haškog tribunala posle presede Haradinaju. I zato će Srbija jako pažljivo pratiti šta se dešava sa Haškim tribunalom i da li je njegova uloga da kažnjava Srbe, a pušta albanske zločince ili da dostigne pravdu."
Haški tribunal je 3. aprila doneo oslobađajuću presudu za bivšeg kosovskog premijera, optuženog za zločine protiv Srba, Roma i Albanaca koji nisu podržavali "OVK", počinjene 1998. godine. Tužilaštvo je tražilo za Haradinaja kaznu od 25 godina zatvora.
(Tanjug/MONDO)
