Ističe da on i Vučić nisu klasični političari, već ljudi kojema je cilj da "protresu" i modernizuju svoje zemlje

Rekao sam Aleksandru Vučiću: 'Slušaj, jako je dobro ovo što danas radimo, ali moramo da obezbedimo da ono što je danas napisano na papiru, u ugovoru, da bude sprovedeno'. Jer, naposletku, suština nije u sporazumima, zakonima ili formulacijama, već u tome da se stvari urade", rekao je Edi Rama u razgovoru za Tanjug.

Rama jeTanjugupreneo svoje utiske iz razgovora sa srpskim premijerom Aleksandrom Vučićem, u petak u Nišu, posle Srpsko-albanskog poslovnog foruma i razgovora dve vladine delegacije.

Na pitanje šta je po njemu ključno u kontekstu svih zajedničkih projekata o kojima je ovde bilo reči, Rama je rekao da je to "bitka sa administracijom".

"Najveći neprijatelj razvoja naših zemalja nismo jedni drugima, već su to administracije u svakoj od naših zemalja", rekao je Rama.

Potvrdno je odgovorio na pitanje da li je zaista iskreno posvećen saradnji sa Srbijom, a sa premijerom Vučićem mu je, kaže, zajedničko to što nisu klasični političari, već ljudi kojima je cilj da modernizuju svoje zemlje, da ih "protresu, oslobode inercije i naprave diskontinuitet".

"Duboko verujem da bi trebalo apsolutno da tražimo svaki mogući prostor za dobrobit naših građana. Jedan od tih prostora je i odnos Srbije i Albanije", rekao je Rama.

Zadatak vlada je da poboljšaju život naroda, a unapređenje odnosa dve zemlje jedan od načina na koji se to može učiniti.

"Vidite šta se dogodilo, imali smo toliko ljudi koji su došli, zbog svojih interesa. Oni vide interes u ovim odnosima, vidimo istinsko interesovanje za ulaganja i razvoj naših ekonomija. Na kraju dana, možemo da pričamo šta hoćemo, ali moramo da ispunimo očekivanja ljudi za boljim životom, više posla", rekao je Rama.

To se može uraditi samo ako se shvati i prihvati ideja zajedničkog tržišta, dodao je albanski premijer, napominjući da su tržišta dve zemlje veoma mala i da je zato potrebno raditi zajedno.

Činjenicu da se posle sedam decenija odsustva dijaloga i kontakata dve zemlje stvari sada pomeraju s "mrtve tačke", Rama tumači političkom voljom.

"Političari mogu da nanesu mnogo štete, ali i da učine dobro. Pitanje je šta biramo da uradimo", kaže objašnjavajući ulogu koju su izabrali on i njegov srpski kolega.

Istovremeno, želi da naglasi, Srbija ima nešto potpuno novo.

 "Srbija po prvi put ima liderstvo koje se trudi da pomeri fokus sa prošlosti ka budućnosti, i veoma je posvećen kandidat za ulazak u EU", primetio je Rama.

I Albanija se nada da će početi pregovore. A, dve zemlje ne treba da čekaju da postanu članice EU da bi počele da se ponašaju jedna prema drugoj kao članice EU, dodao je albanski premijer.

O ZAPALJIVOJ KONFERENCIJI I SADAŠNJIM ODNOSIMA

Na pitanje na kojoj tački je uspostavljeno razumevanja između njega i Vučića, Rama je podsetio na prvu "zapaljivu" pres-konferenciju u Beogradu, nakon koje je, po njegovoj oceni, pređen dugačak put.

"Priznaću vam nešto. Kada sam bio prvi put u Beogradu i kad smo imali onu zaista 'zapaljivu' pres konferenciju, Vučić je bio veoma iznerviran i ja sam mu rekao 'slušaj, ako zaista misliš da gradimo prijateljstvo, treba da budeš svestan da je ono što se danas dogodilo dobro. Jer, potrebno nam je prijateljstvo koje neće biti zasnovano na licemerju i uslovljavanju. Ja moram da mogu da ti kažem šta mislim, i obratno, svidelo se to nama ili ne", naveo je Rama.

A šta je na to rekao srpski premijer? Nasmejao se, kaže Rama.

Ističe da je on ponovo pokrenuo isto pitanje, statusa Kosova, i na Beogradskom bezbednosnom forumu, što se Vučiću, kako kaže "naravno, nije dopalo", ali je način na koji su u Nišu o tome razgovarali bio, tvrdi, drugačiji.

"Pre dve godine izgledalo je da bi zbog fudbalske utakmice i glupe šale mogli zaratiti. Ali, danas smo ovde, stvari su odmakle" doda je Rama.

Političari, ukazuje, često zaboravljaju da moraju da razmišljaju o ljudima, a ne samo o istoriji, mitovima ili o "bučnim bezveznjacima, bučnoj manjini", koja ponekad "diktira javnu agendu".

"Ova zemlja je bila zatočenik prošlosti toliko godina, ja zaista veoma poštujem Vučićev napor da to prevaziđe", kaže albanski premijer.

Na pitanje šta je to što je zajedničko njemu i premijeru Vučiću, šta ih povezuje, on je odgovorio:

"Možda to da nismo previše dobri političari, to što imamo zajednički cilj i volju da modernizujemo, da 'protresemo' zemlju i oslobodimo se inercije. To što smo za 'diskontinuitet'".

Dodao je da diskontinuitet, ako se on pita, treba da postoji i po pitanju Kosova, ali da zna da je za Vučića "to teško".

Na pitanje koje je mesto Kosova u ovom novom odnosu između Srbije i Albanije kada je reč o unapređenju ekonomske saradnje, naveo je da podaci pokazuju da su "dve zemlje" koje imaju najveći obim trgovine među sobom upravo Srbija i Kosovo i da je tako bilo i mnogo težim vremenima nego sada.

Ne možete, kaže, da birate susede, iako bi možda to voleli, morate da živite jedni s drugima, a za to postoje samo dva načina - da gradite zidove ili da gradite mostove.

"Snažno verujem da je Kosovo poslednja velika prepreka za Srbiju da se konačno i zauvek oslobodi sopstvene prošlosti, jednom za svagda", tvrdi Rama.

Smatra da bi priznanje Kosova "bilo veoma racionalan i mudar potez i olakšanje za Srbiju." 

"Možda nisam u pravu, ali, verujem da za obične ljude to ne bi bio skandal, oni bi to prihvatili", kaže i dodaje da se to, "međutim, koristi kao mamac za raspirivanje nacionalizma, negativnih osećanja, koja nisu dobra za dve zemlje".

Na opasku da je Kosovo samo po sebi prepreka, imajući u vidu njegovu slabu ekonomiju, slabe institucije, visoku korupciju i visoku nezaposlenost, on odgovara da su to sve nedostaci "mlade zemlje".

"Istovremeno, razumemo da je veoma važan taj odnos Srbije i Albanije, ali, on nije nezavistan od onoga što se dešava na Kosovu. Tako da što je bolje na Kosovu, bolje će biti svima", ističe Rama i dodaje da bi, imajući to u vidu, građani u svim zemljama trebalo da prevaziđu prošlost, jer je "realnost da je narod to odlučio"...

Prema njegovim rečima, ponekad su i ljudi most - Srbi sa Kosova, Albanci iz Srbije.

"Ljudi moraju bolje da žive, sve ostalo je politika, odnosno prevaziđeni način shvatanja politike", kaže Rama.

Složio se sa konstatacijom Miše Glenija koji je, govoreći o njegovom panelu sa Vučićem na bezbednosnom forumu, rekao da su obojica "jaki ljudi", ali da "vole previše da pričaju": 

"Da, ljudi u ovom regionu vole da govore, ali i da slušaju. Mislim da imamo za sobom previše godina u kojima nismo mogli da govorimo, obe zemlje su prošle kroz diktaturu i teška vremena, tako da je to i neka vrsta osvete. Nadam se da će naredne generacije manje voleti da govore", rekao je albanski premijer.

O BREGOVIĆU, O SRPSKIM SPORTISTIMA

Na pitanje šta mu se još od srpske kulture sviđa, pored Ive Andrića, kojeg je citirao na poslovnom forumu, Rama kaže da njegovo znanje o književnosti, filmu i umetnosti u našoj zemlji uglavnom datira iz vremena bivše Jugoslavije, pa ne bi želeo da napravi grešku.

"Na primer šta je Emir Kusturica? Je l' on Bosanac ili Srbin? Svakako je jedan od najčudesnijih filmskih stvaralaca. Bio sam gotovo javno linčovan kada sam dao ključeve (grada Tirane) Goranu Bregoviću. Bjelo dugme je bilo nešto čudesno u vreme kada je u Albaniji nešto tako bilo zabranjeno", kaže Rama.

Dodaje da ga veoma zanima šta se sada dešava u srpskoj književnosti i umetnosti i sa radošću očekuje vreme kada će posetiti Beograd kao običan građanin, jer, od kako je političar nema dovoljno vremena da prati šta se dešava.

Uz podsećanje da je premijer Vučić rekao da Albanci važe za narod koji drži do reči, a na pitanje šta je to što on poštuje kod Srba, u srpskom mentalitetu, odgovara - izdržljivost.

"Poslednji primer je vaš ženski odbojkaški tim. Imate neverovatne timove u svim sportovima. Utakmica protiv SAD je bila epska, a u njoj je glavna bila izdržljivost. Tu osobinu veoma cenim", zaključio je Rama.