Nije lako biti "prorok" kad je reč o ishodu narednih parlamentarnih izbora u Srbiji, ali jedno je sasvim sigurno - biće veoma tesno i do poslednjeg trenutka neizvesno, ocenili su, u "blic" anketi Tanjuga, analitičari i novinari Tim Džuda, Hanes Hofbauer i Žerom Boni.
Nije lako biti "prorok" kad je reč o ishodu narednih parlamentarnih izbora u Srbiji, ali jedno je sasvim sigurno - biće veoma tesno i do poslednjeg trenutka neizvesno, ocenili su, u "blic" anketi Tanjuga, analitičari i novinari Tim Džuda, Hanes Hofbauer i Žerom Boni.
"Malo je verovatno da će, 12. maja - dan posle izbora, građani Srbije moći da kažu: e, sad znamo šta će se dešavati narednih četiri godine", izjavio je novinar londonskog "Ekonomista" i stručnjak za Balkan Tim Džuda.
Kako će politička scena Srbije izgledati posle izbora, odgovor na to pitanje u mnogome zavisi, po Džudinom mišljenju, i od (ne)uspeha "malih stranaka" da "preskoče" cenzus od pet posto.
"Mislim da izbori neće pružiti jasan odgovor, da neće biti jasne pobede radikala niti Demokratske stranke. Pregovori o vladinoj koaliciji će, kao i prošle godine, dugo trajati, a zatim će uslediti period neizvesnosti", ocenio je Džuda, novinar poznat i po tome što se zdušno zalaže za nezavisnost Kosova.
Nezavisan novinar i publicista iz Beča, Hanes Hofbauer, duhovito primećuje da ćemo 12. maja "znati više nego što sada znamo, ali jedno je sigurno: istorija se toga dana neće zaustaviti".
"Može se pretpostaviti da će ishod okršaja dvaju suprotstavljenih političkih polova, 'demokratskog' i 'radikalnog', biti tesan... No, bilo kako bilo, izvesno je da će za podelom zemlje (secesijom dela njene teritorije) uslediti podeljenost srpskog društva - na one koje bi Brisel i Vašington želeli da vide u glavnoj ulozi i na one koji, uzdajući se u pomoć Moskve, više drže do samostalnosti svoje zemlje", izjavio je Hofbauer, u Austriji i Nemačkoj često optuživan za "prosprske stavove".
Hofbauer, autor više knjiga o Balkanu, među kojima se, po minucioznoj, ali i nemilosrdnoj i objektivnoj analizi posebno ističu "Balkankrieg - Zehn Jahre Zerstörung Jugoslawiens" (Balkanski rat - Deset godina uništavanja Jugoslavije), objavljena 2001. godine, "Mitten in Europa" (U sred Evrope) iz 2006. i "EU Osterweiterung" (2007), smatra da će ishod izbora zavisiti i od "konkretnih stvari koje će se, verovatno, dogoditi do 11. maja".
"Logično poprište tih događaja bi mogao biti severni deo Kosovske Mitrovice... Pri tom ne treba isključiti mogućnost provokacija kosovskih Albanaca niti napada Kfora, a ni mogućnost pobune Srba", ocenio je Hofbauer.
"Seme nemira u Kosovskoj Mitrovici, u delovima Kosova ili u Republici Srpskoj, posejano je proglašenjem nezavisnosti od strane Prištine, ali iznad svega i priznanjem te nezavisnosti od strane SAD i većine članica EU", ocenio je austrijski analitičar, uveren da se "nemiri neće zaustaviti na Balkanu".
"Možda će", dodao je, "nekom 'mejnstrim' novinaru pasti na pamet da Tibet poveže sa Kosovom".
Hofbauer se bavi i pitanjem kako će se suprotstavljeni tabori ponašati posle izbora -jedni u ulozi pobednika, a drugi u ulozi gubitnika.
"Iz istorijskog iskustva gledano, nije mnogo verovatno da će biti nasilnog obračuna 'zapadnjaka' i 'istočnjaka'... No, pritisak spolja na Srbiju je već 15 godina ogroman. Cilj Zapada je pri tom sasvim jasan: stvoriti u Srbiji jeftinu elitu po uzoru na Kosovo i/ili uspostaviti kolonijalnu upravu prema kosovskoj ili bosanskoj mustri", smatra Hofbauer.
Žerom Boni, dopisnik televizije "Frans 2" (javnog medijskog servisa Francuske) u Berlinu, dobar poznavalac Balkana, ocenjuje da će parlamentarni izbori u Srbiji biti održani u specifičnoj atmosferi, drugačijoj od one u kojoj su održani izbori za predsednika republike.
"Situacija je drugačija zato što se u međuvremenu dogodilo nešto veoma ozbiljno: Srbiji je amputirana njena pokrajina Kosovo jednostranim proglašenjem nezavisnosti", izjavio je francuski novinar.
Boni, autor "Velikog reportera" (2007), knjige u kojoj je on na vrlo objektivan način pisao o NATO bombardovanju Srbije 1999. godine, postavlja pitanje da li će ono što se dogodilo s Kosovom odvratiti veliki deo srpskih birača od Evrope.
"Posledica osećanja da je zemlji učinjena velika nepravda mogla bi da bude da se u parlamentu nađe vrećina nacionalističkije orijentacije, na primer koalicija SRS/DSS, a moguća je i radikalizacija srpskog stava o tom delikatnom pitanju. Istovremeno, neki birači se nadaju da će važnost tog pitanja biti potopljlena integracijom u EU, ali ta integracija nikako da se malo bliže primakne", kaže Boni.
"U svakom slučaju, posle više nedelja političke paralize, život će morati da se nastavi, ali ovoga puta u svetlu jedne nove političke situacije: rukovodioci će se naći pritisnuti uza zid, pa se postavlja pitanje kako će glasiti njihov konačan odgovor na jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova", pita se Boni i zaključuje:
"To je nemoguća misija u vreme kada se moraju slušati naređenja svetskog žandarma iz Amerike, uprkos jasnom osećaju da, namećući promenu granica čiju mogućnost isključuje Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, taj žandarm ne poštuje međunarodno pravo".
Ukazujući na "pasivnost kojom mnoge zemlje Evrope slede stopama SAD" i koja se "sigurno nije dopala srpskim biračima", Boni postavlja pitanje da li će se nova vlada u Beogtradu odlučiti na rušenje mostova sa Zapadom.
"Prvi zadatak buduće vlade biće da izbegne situaciju u kojoj bi očaj mogao da neke natera na krajnjosti koje bi mogle da naškode zemlji. Približavanje Evropskoj uniji jeste ono što obeležava današnje vreme, ali ne treba zaboraviti ni činjenicu da u mnogim zemljama Evrope, a naročito u Francuskoj, ima dosta građana koji žele povratak istorijskim vezama koje ih povezuju sa Srbijom", kaže Boni, dodajući da se valja nadati da se izbori od 11. maja "neće preobraziti u glasanje iz protesta".
(Tanjug/Na slici: Tim Džuda i Hanes Hofbauer)
"Malo je verovatno da će, 12. maja - dan posle izbora, građani Srbije moći da kažu: e, sad znamo šta će se dešavati narednih četiri godine", izjavio je novinar londonskog "Ekonomista" i stručnjak za Balkan Tim Džuda.
Kako će politička scena Srbije izgledati posle izbora, odgovor na to pitanje u mnogome zavisi, po Džudinom mišljenju, i od (ne)uspeha "malih stranaka" da "preskoče" cenzus od pet posto.
"Mislim da izbori neće pružiti jasan odgovor, da neće biti jasne pobede radikala niti Demokratske stranke. Pregovori o vladinoj koaliciji će, kao i prošle godine, dugo trajati, a zatim će uslediti period neizvesnosti", ocenio je Džuda, novinar poznat i po tome što se zdušno zalaže za nezavisnost Kosova.
Nezavisan novinar i publicista iz Beča, Hanes Hofbauer, duhovito primećuje da ćemo 12. maja "znati više nego što sada znamo, ali jedno je sigurno: istorija se toga dana neće zaustaviti".
"Može se pretpostaviti da će ishod okršaja dvaju suprotstavljenih političkih polova, 'demokratskog' i 'radikalnog', biti tesan... No, bilo kako bilo, izvesno je da će za podelom zemlje (secesijom dela njene teritorije) uslediti podeljenost srpskog društva - na one koje bi Brisel i Vašington želeli da vide u glavnoj ulozi i na one koji, uzdajući se u pomoć Moskve, više drže do samostalnosti svoje zemlje", izjavio je Hofbauer, u Austriji i Nemačkoj često optuživan za "prosprske stavove".
Hofbauer, autor više knjiga o Balkanu, među kojima se, po minucioznoj, ali i nemilosrdnoj i objektivnoj analizi posebno ističu "Balkankrieg - Zehn Jahre Zerstörung Jugoslawiens" (Balkanski rat - Deset godina uništavanja Jugoslavije), objavljena 2001. godine, "Mitten in Europa" (U sred Evrope) iz 2006. i "EU Osterweiterung" (2007), smatra da će ishod izbora zavisiti i od "konkretnih stvari koje će se, verovatno, dogoditi do 11. maja".
"Logično poprište tih događaja bi mogao biti severni deo Kosovske Mitrovice... Pri tom ne treba isključiti mogućnost provokacija kosovskih Albanaca niti napada Kfora, a ni mogućnost pobune Srba", ocenio je Hofbauer.
"Seme nemira u Kosovskoj Mitrovici, u delovima Kosova ili u Republici Srpskoj, posejano je proglašenjem nezavisnosti od strane Prištine, ali iznad svega i priznanjem te nezavisnosti od strane SAD i većine članica EU", ocenio je austrijski analitičar, uveren da se "nemiri neće zaustaviti na Balkanu".
"Možda će", dodao je, "nekom 'mejnstrim' novinaru pasti na pamet da Tibet poveže sa Kosovom".
Hofbauer se bavi i pitanjem kako će se suprotstavljeni tabori ponašati posle izbora -jedni u ulozi pobednika, a drugi u ulozi gubitnika.
"Iz istorijskog iskustva gledano, nije mnogo verovatno da će biti nasilnog obračuna 'zapadnjaka' i 'istočnjaka'... No, pritisak spolja na Srbiju je već 15 godina ogroman. Cilj Zapada je pri tom sasvim jasan: stvoriti u Srbiji jeftinu elitu po uzoru na Kosovo i/ili uspostaviti kolonijalnu upravu prema kosovskoj ili bosanskoj mustri", smatra Hofbauer.
Žerom Boni, dopisnik televizije "Frans 2" (javnog medijskog servisa Francuske) u Berlinu, dobar poznavalac Balkana, ocenjuje da će parlamentarni izbori u Srbiji biti održani u specifičnoj atmosferi, drugačijoj od one u kojoj su održani izbori za predsednika republike.
"Situacija je drugačija zato što se u međuvremenu dogodilo nešto veoma ozbiljno: Srbiji je amputirana njena pokrajina Kosovo jednostranim proglašenjem nezavisnosti", izjavio je francuski novinar.
Boni, autor "Velikog reportera" (2007), knjige u kojoj je on na vrlo objektivan način pisao o NATO bombardovanju Srbije 1999. godine, postavlja pitanje da li će ono što se dogodilo s Kosovom odvratiti veliki deo srpskih birača od Evrope.
"Posledica osećanja da je zemlji učinjena velika nepravda mogla bi da bude da se u parlamentu nađe vrećina nacionalističkije orijentacije, na primer koalicija SRS/DSS, a moguća je i radikalizacija srpskog stava o tom delikatnom pitanju. Istovremeno, neki birači se nadaju da će važnost tog pitanja biti potopljlena integracijom u EU, ali ta integracija nikako da se malo bliže primakne", kaže Boni.
"U svakom slučaju, posle više nedelja političke paralize, život će morati da se nastavi, ali ovoga puta u svetlu jedne nove političke situacije: rukovodioci će se naći pritisnuti uza zid, pa se postavlja pitanje kako će glasiti njihov konačan odgovor na jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova", pita se Boni i zaključuje:
"To je nemoguća misija u vreme kada se moraju slušati naređenja svetskog žandarma iz Amerike, uprkos jasnom osećaju da, namećući promenu granica čiju mogućnost isključuje Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, taj žandarm ne poštuje međunarodno pravo".
Ukazujući na "pasivnost kojom mnoge zemlje Evrope slede stopama SAD" i koja se "sigurno nije dopala srpskim biračima", Boni postavlja pitanje da li će se nova vlada u Beogtradu odlučiti na rušenje mostova sa Zapadom.
"Prvi zadatak buduće vlade biće da izbegne situaciju u kojoj bi očaj mogao da neke natera na krajnjosti koje bi mogle da naškode zemlji. Približavanje Evropskoj uniji jeste ono što obeležava današnje vreme, ali ne treba zaboraviti ni činjenicu da u mnogim zemljama Evrope, a naročito u Francuskoj, ima dosta građana koji žele povratak istorijskim vezama koje ih povezuju sa Srbijom", kaže Boni, dodajući da se valja nadati da se izbori od 11. maja "neće preobraziti u glasanje iz protesta".
(Tanjug/Na slici: Tim Džuda i Hanes Hofbauer)
