Vlasti u Prištini su bivšem predsedniku SAD Bilu Klintonu posvetili ulicu, ali i spomenik u prirodnoj veličini, koji je lično Klinton otkrio prilikom privatne posete tom gradu 2009. godine.

Nedaleko od tog spomenika, otvoren je butik ženske garderobe, koji se zove "Hilari", a kako su BBC-u rekli vlasnici, veoma cene Klintonove, jer je zahvaljujući njima "svet saznao za njihove probleme".

Bivši zvaničnik u Prištini Andrea Kapusela, kaže za BBC da je Klinton zaslužan ne samo za bombardovanje Srbije 1999. godine, kojom je želeo da spreči "nasilnu represiju Albanaca na Kosovu", već je to bila prilika da se uspostavi određeni princip.

"Zapadne vlade, a posebno Vašington, videli su Kosovo kao priliku da uspostave princip po kojem će, svaki put kad tvrde da postoji prava humanitarna kriza, moći vojno da intervenišu, bez obzira na autorizaciju Saveta bezbednosti", rekao je Kapusela.

Klinton: Kosovo - moje lično pitanje

On je dodao i da su brojni zvaničnici SAD, koji imaju veze sa bombardovanjem, želeli da svoju vezu sa kosovom prodube i na poslovnom nivou, kazao je Kapusela i kao primer naveo bivšu sekretaku SAD Madlen Olbrajt koja se umešala u privatizaciju državnih tele-kompanija.

"Bivši vrhovni zapovednik NATO Vesli Klark predsedava kanadskom energetskom firmom 'Envidity', koju je u avgustu kosovska vlada predložila za eksploataciju uglja, a ugovorom im je omoguceno da iskopavaju trećinu zemlje", rekao je Kapusela.

On kao primer navodi i bivšeg ambasadora SAD Kristofera Dela, koji je lobirao za potpisivanje ugovora da se sagradi "Patriotski autoput" do Albanije, koju bi sagradio američki "Bechtel".

"SAD imaju ogroman uticaj na Kosovo, ali nemaju interes da ga iskoriste za dugoročni razvoj. Tragedija je u tome što je Evropi u interesu razvoj Kosova, ali je vrlo teško pogurati taj interes", zaključuje Kapusela.