Veliki rat trajao je od 28. jula 1914. do 11. novembra 1918. godine. Bio je to, do tada, najveci oružani sukob.

Srazmerno najvece žrtve podnela je Srbija, izgubivši 28 odsto stanovništva, a procentualni odnos muških žrtava je još neuporedivo nepovoljniji. Srbija je, naime, u tom sukobu izgubila oko 1,3 miliona ljudi što je cinilo trecinu ukupne populacije i više od polovine muškog stanovništva.

Rat se vodio na tri kontinenta: u Evropi, Aziji i Africi. Bilo je oko 70 miliona mobilisanih. U njemu je ucestvovala vecina velikih svetskih sila, grupisanih u dva sukobljena vojna saveza: Saveznika (okupljenih oko Torjne Antante) i Centralnih sila.

Posledice rata su bile da je ubijeno više od 15 miliona ljudi, 20 miliona ranjeno, a direktne ucesnice rata pretrpele su i ogromna razaranja.

Neposredni povod za rat je bio atentat na naslednika autstrougraskog prestola Franca Ferdinanda u Sarajevu 28. juna 1914, koga je ubio Gavrilo Princip.

Objava rata Austrougarske Srbiji aktivirala je niz savezništava koja su pokrenula lancanu reakciju objava rata. Do kraja avgusta 1914. veci deo Evrope se našao ratu.

Neradno u Srbiji: Slavimo Dan primirja

Sam rat okoncan je nizom mirovnih sporazuma, od kojih je najvažniji Versajski mir, potpisan 28. juna 1919. godine. Bugarska je prva potpisala primirje 29. septembra 1918. u Solunu, a Osmansko carstvo kapituliralo je 30. oktobra u Mudrosu. Primirje sa Austrougarskom potpisano je 3. novembra u vili Ðusti blizu Padove.

Austrija i Madarska sklopile su poseban sporazum o primirju nakon zbacivanja Habzburške monarhije. U Nemackoj je izbila revolucija i 9. novembra je proglašena republika, a nemacki car Vilhelm II je pobegao u Holandiju, gde je dobio azil.

Dva dana kasnije, 11. novembra, u železnickom vagonu u francuskom mestu Kompijenj blizu Pariza, potpisano je primirje sa Nemackom. Formalno stanje rata izmedu dve strane trajalo je još oko sedam meseci, sve do potpisivanja Versajskog mira sa Nemackom. Mirovni sporazumi sa Austrijom, Madarskom, Bugarskom i Osmanskim carstvom su potpisani kasnije.

Kanadski vojnik Džordž Lorens Prajs, koga je pogodio nemacki snajperista u mestu Vile Suren u Belgiji, tradicionalno se smatra poslednjom žrtvom Prvog svetskog rata. Preminuo je u 10:58 casova, dok je mir potpisan u 11:00 casova 11.11.1918. godine.

Stojte galije carske: Krf i Vido,neprežaljene rane

Inace, vagon u kojem je potpisano primirje Adolf Hitler odabrao je 1940. godine, kao mesto gde je Francuska potpisala svoju kapitulaciju. Istorijski vagon uništen je u saveznickom bombardovanju Berlina.

U znak secanja na potpisivanje sporazuma kojim su prestala ratna dejstva, brojne zemlje potpisnice obeležavaju danas Dan primirja u Prvom svetskom ratu, neke samo svecanostima, a neke, poput Srbije, i kao državni praznik.

To je i dan secanja na žrtve, vojne i civilne. Dvominutnom tišinom u jedanaest casova u mnogim zemljama odaje se pošta poginulima tokom Velikog rata.

Slava srpskim junacima Velikog rata!