Veliki rat trajao je od 28. jula 1914. do 11. novembra 1918. godine. Bio je to, do tada, najveći oružani sukob.

Srazmerno najveće žrtve podnela je Srbija, izgubivši 28 odsto stanovništva, a procentualni odnos muških žrtava je još neuporedivo nepovoljniji. Srbija je, naime, u tom sukobu izgubila oko 1,3 miliona ljudi što je činilo trećinu ukupne populacije i više od polovine muškog stanovništva.

Rat se vodio na tri kontinenta: u Evropi, Aziji i Africi. Bilo je oko 70 miliona mobilisanih. U njemu je učestvovala većina velikih svetskih sila, grupisanih u dva sukobljena vojna saveza: Saveznika (okupljenih oko Torjne Antante) i Centralnih sila.

Posledice rata su bile da je ubijeno više od 15 miliona ljudi, 20 miliona ranjeno, a direktne učesnice rata pretrpele su i ogromna razaranja.

Neposredni povod za rat je bio atentat na naslednika autstrougraskog prestola Franca Ferdinanda u Sarajevu 28. juna 1914, koga je ubio Gavrilo Princip.

Objava rata Austrougarske Srbiji aktivirala je niz savezništava koja su pokrenula lančanu reakciju objava rata. Do kraja avgusta 1914. veći deo Evrope se našao ratu.

Neradno u Srbiji: Slavimo Dan primirja

Sam rat okončan je nizom mirovnih sporazuma, od kojih je najvažniji Versajski mir, potpisan 28. juna 1919. godine. Bugarska je prva potpisala primirje 29. septembra 1918. u Solunu, a Osmansko carstvo kapituliralo je 30. oktobra u Mudrosu. Primirje sa Austrougarskom potpisano je 3. novembra u vili Đusti blizu Padove.

Austrija i Mađarska sklopile su poseban sporazum o primirju nakon zbacivanja Habzburške monarhije. U Nemačkoj je izbila revolucija i 9. novembra je proglašena republika, a nemački car Vilhelm II je pobegao u Holandiju, gde je dobio azil.

Dva dana kasnije, 11. novembra, u železničkom vagonu u francuskom mestu Kompijenj blizu Pariza, potpisano je primirje sa Nemačkom. Formalno stanje rata između dve strane trajalo je još oko sedam meseci, sve do potpisivanja Versajskog mira sa Nemačkom. Mirovni sporazumi sa Austrijom, Mađarskom, Bugarskom i Osmanskim carstvom su potpisani kasnije.

Kanadski vojnik Džordž Lorens Prajs, koga je pogodio nemački snajperista u mestu Vile Suren u Belgiji, tradicionalno se smatra poslednjom žrtvom Prvog svetskog rata. Preminuo je u 10:58 časova, dok je mir potpisan u 11:00 časova 11.11.1918. godine.

Stojte galije carske: Krf i Vido,neprežaljene rane

Inače, vagon u kojem je potpisano primirje Adolf Hitler odabrao je 1940. godine, kao mesto gde je Francuska potpisala svoju kapitulaciju. Istorijski vagon uništen je u savezničkom bombardovanju Berlina.

U znak sećanja na potpisivanje sporazuma kojim su prestala ratna dejstva, brojne zemlje potpisnice obeležavaju danas Dan primirja u Prvom svetskom ratu, neke samo svečanostima, a neke, poput Srbije, i kao državni praznik.

To je i dan sećanja na žrtve, vojne i civilne. Dvominutnom tišinom u jedanaest časova u mnogim zemljama odaje se pošta poginulima tokom Velikog rata.

Slava srpskim junacima Velikog rata!