U Strazburu je počelo redovno prolećno zasedanje Parlamentarne skupštine Saveta Evrope tokom kojeg će poslanici raspravljati i o posledicama proglašenja nezavisnosti Kosova.
U Strazburu je počelo redovno prolećno zasedanje Parlamentarne skupštine Saveta Evrope tokom kojeg će poslanici raspravljati i o posledicama proglašenja nezavisnosti Kosova.
Ta tema uvrštena je u dnevni red na početku zasedanja, a rasprava je predviđena za sredu, 16. april.
Predsednik Parlamentarne skupštine SE Luis Marija de Puč rekao je na konferenciji za novinare pred početak zasedanja da je Savet Evrope podeljen oko pitanja Kosova, precizirajući da neslaganja postoje ne samo među zemlajma članicama već i unutar poslaničkih grupa.
Rasprava o položaju nacionalnih manjina u Vojvodini i statusu rumunske manjine u Srbiji, koja je u dnevnom redu bila najavljena za četvrtak 17. april odložena je za junsko zasedanje Parlamentarne skupštine SE.
Prema najavama iz Strazbura, u okviru zasedanja koje traje do 18. aprila, poslanicima SE će se obratiti nemačka kancelarka Angela Merkel, slovački predsednik Ivan Gašparovič, premijer Ukrajine Julija Timošenko i francuski ministar spoljnih poslova Bernar Kušner.
Šef slovačke diplomtije Jan Kubiš obratiće se poslanicima u ime Komiteta ministara kojim predsedava i odgovarati na pitanja poslanika, a komesar za ljudska prava SE Tomas Hamarberg predstaviće svoj godišnji izveštaj.
Poslanici u Strazburu će razmotriti i izveštaj posmatrača SE o drugom krugu predsedničkih izbora u Srbiji u kome se ocenjuje da su izbori sprovedeni u skladu sa preporukama SE, iako je bilo nekih problema vezano za zakonodavne okvire i tehničke detalje izbornog procesa.
Parlamenatrna skupština SE poziva srpske vlasti da te nedostatke što pre otklone, a pre narednih izbora.
Ruska delegacija u PS SE pokrenula je inicijativu za utvrđivanje činjenica opisanih u knjizi bivše glavne tužiteljke Haškog suda Karle del Ponte.
Ta delegacija prikupila je potpise lidera svih pet političkih grupacija u PSSE za predaju nacrta rezolucije "O činjenicama nečovečnog postupanja sa ljudima i nelegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu" i predala je Sekretarijatu Skupštine.
Kako je agenciji Itar-Tass u Strazburu izjavio šef ruske delegacije i predsednik spoljnopolitičkog odbora ruske Dume Konstantin Kosačov, radi se o predlogu da se ispitaju činjenice opisane u knjizi bivšeg glavnog tužioca Haškog tribunala Karle del Ponte "Lov: Ja i ratni zločinci".
Ona piše da su ekstremisti "Oslobodilačke vojske Kosova" krajem devedesetih godina oteli stotine stanovnika srpskih enklava u Pokrajini i, kako se pretpostavlja, građana Moldavije, Rusije, Rumunije i drugih zemalja, rekao je Kosačov.
Na severu Albanije u ilegalnoj laboratoriji njima su izvađeni unutrašnji organi radi prodaje klinikama na crnom tržištu, navela je ruska agencija.
"Postoje indicije da su u te zločine umešani najviši rukovodioci Kosova", navodi se u ruskom nacrtu rezolucije.
"Skupština nema osnova da stavi u sumnju kompetenciju i informisanost bivšeg tužioca Haškog tribunala u tom pitanju. Skupština smatra neophodnim da se sprovede detaljna istraga činjenica koje je navela Del Ponteova, sa ciljem utvrđivanja njihove istinitosti, uspostavljanja pravednosti prema žrtvama zločina i pronalaženja krivaca za njihovo izvršenje", navedeno je u tekstu.
"Deputati su uvereni da takvi čudovišni akti treba da dobiju najoštriju ocenu od strane predstavnika naroda Evrope, ujedinjenih u Savetu Evrope zajedničkim zadatkom zaštite jedinstvenih vrednosti i ideala", navedeno je u nacrtu.
(agencije/MONDO)
Ta tema uvrštena je u dnevni red na početku zasedanja, a rasprava je predviđena za sredu, 16. april.
Predsednik Parlamentarne skupštine SE Luis Marija de Puč rekao je na konferenciji za novinare pred početak zasedanja da je Savet Evrope podeljen oko pitanja Kosova, precizirajući da neslaganja postoje ne samo među zemlajma članicama već i unutar poslaničkih grupa.
Rasprava o položaju nacionalnih manjina u Vojvodini i statusu rumunske manjine u Srbiji, koja je u dnevnom redu bila najavljena za četvrtak 17. april odložena je za junsko zasedanje Parlamentarne skupštine SE.
Prema najavama iz Strazbura, u okviru zasedanja koje traje do 18. aprila, poslanicima SE će se obratiti nemačka kancelarka Angela Merkel, slovački predsednik Ivan Gašparovič, premijer Ukrajine Julija Timošenko i francuski ministar spoljnih poslova Bernar Kušner.
Šef slovačke diplomtije Jan Kubiš obratiće se poslanicima u ime Komiteta ministara kojim predsedava i odgovarati na pitanja poslanika, a komesar za ljudska prava SE Tomas Hamarberg predstaviće svoj godišnji izveštaj.
Poslanici u Strazburu će razmotriti i izveštaj posmatrača SE o drugom krugu predsedničkih izbora u Srbiji u kome se ocenjuje da su izbori sprovedeni u skladu sa preporukama SE, iako je bilo nekih problema vezano za zakonodavne okvire i tehničke detalje izbornog procesa.
Parlamenatrna skupština SE poziva srpske vlasti da te nedostatke što pre otklone, a pre narednih izbora.
Ruska delegacija u PS SE pokrenula je inicijativu za utvrđivanje činjenica opisanih u knjizi bivše glavne tužiteljke Haškog suda Karle del Ponte.
Ta delegacija prikupila je potpise lidera svih pet političkih grupacija u PSSE za predaju nacrta rezolucije "O činjenicama nečovečnog postupanja sa ljudima i nelegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu" i predala je Sekretarijatu Skupštine.
Kako je agenciji Itar-Tass u Strazburu izjavio šef ruske delegacije i predsednik spoljnopolitičkog odbora ruske Dume Konstantin Kosačov, radi se o predlogu da se ispitaju činjenice opisane u knjizi bivšeg glavnog tužioca Haškog tribunala Karle del Ponte "Lov: Ja i ratni zločinci".
Ona piše da su ekstremisti "Oslobodilačke vojske Kosova" krajem devedesetih godina oteli stotine stanovnika srpskih enklava u Pokrajini i, kako se pretpostavlja, građana Moldavije, Rusije, Rumunije i drugih zemalja, rekao je Kosačov.
Na severu Albanije u ilegalnoj laboratoriji njima su izvađeni unutrašnji organi radi prodaje klinikama na crnom tržištu, navela je ruska agencija.
"Postoje indicije da su u te zločine umešani najviši rukovodioci Kosova", navodi se u ruskom nacrtu rezolucije.
"Skupština nema osnova da stavi u sumnju kompetenciju i informisanost bivšeg tužioca Haškog tribunala u tom pitanju. Skupština smatra neophodnim da se sprovede detaljna istraga činjenica koje je navela Del Ponteova, sa ciljem utvrđivanja njihove istinitosti, uspostavljanja pravednosti prema žrtvama zločina i pronalaženja krivaca za njihovo izvršenje", navedeno je u tekstu.
"Deputati su uvereni da takvi čudovišni akti treba da dobiju najoštriju ocenu od strane predstavnika naroda Evrope, ujedinjenih u Savetu Evrope zajedničkim zadatkom zaštite jedinstvenih vrednosti i ideala", navedeno je u nacrtu.
(agencije/MONDO)
