Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić izjavio da po postignutom sporazumu u Briselu Kosovo neće dobiti samostalan međunarodni pozivni broj, jer se u tom slučaju ne bi tražila saglasnost Srbije koja se sad traži.
Ljajić je za Radio-televiziju Vojvodine rekao da i u ovom slučaju preporuka Međunarodne unije za telekomunikacije govori o definiciji telefonskog koda za određenu geografsku oblast.
"Da je Kosovo dobilo samostalan međunarodni pozivni broj, ne bi se uopšte tražila saglasnost Srbije. Ja sam učestvovao u razgovorima u Ženevi na kojima je jasno rečeno da to nije moguće bez saglasnosti Srbije", rekao je Ljajić.
On je kazao da će u slučaju Kosova pozivni broj biti omogućen na zahtev iz Austrije i uz saglasnost Srbije, koja će biti data onog trenutka kad "Telekom Srbije" počne legalno da radi na Kosovu.
"'Telekom' sada ima 22 bazne stanice na Kosovu, ranije ih je bio 70, ali su porušene. Mi ne možemo da ih čuvamo. A sad će morati da se čuvaju, a 'Telekom' će dobiti i osam novih kako bi mogle da se pokriju i ostale enklave na Kosovu", naveo je Ljajić.
Beograd i Priština postigli su sinoć sporazum o telekomunikacijama koji uključuje i nesmetan rad "Telekoma Srbije" na Kosovu, a imovina "Telekoma" prenosi se na "MTS d.o.o", ćerku firmu "Telekoma" na KiM. Sporazum osigurava i trocifreni pozivni broj za geografsku oblast Kosova i Metohije koji će zatražiti Srbija, dok će pozivi između mesta u centralnoj Srbiji i onih na Kosovu i Metohiji biti tretirani kao međugradski.
Po rečima Ljajića, pozivi između centralne Srbije i Kosova tretiraće se kao međugradski i u tom saobraćaju neće biti pozivnog broja.
On je rekao da za mobilnu telefoniju "Telekomu" privremena licenca za poslovanje na Kosovu ističe za dve godine, kao i za druga dva operatera koja tamo posluju.
Ljajić je rekao da se u sredu nastavljaju razgovori u Briselu o implementaciji ovog dogovora, odnosno "o vrlo komplikovanim tehničkim detaljima koje treba sprovesti", dodavši da je Srbija spremna da to sprovede.
On je naveo i da je u ovim pregovorima Srbija htela da napravi model koji bi važio i za sve ostale oblasti kad je reč o pitanjima imovine na Kosovu, jer, kako je ukazao, "da smo ovde popustili oko imovine 'Telekoma', onda bi se kosovski Albanci pozivali na to u narednim slučajevima". ;
