Prvu posetu Beogradu otkad je stupio na dužnost glavnog haškog tužioca, Serž Bremerc je iskoristio da podseti srpske vlasti na značaj hapšenja četvorice preostalih optuženika, a njegovi sagovornici - da ukažu na problematičnu oslobađajuću presudu za Ramuša Haradinaja.
Prvu posetu Beogradu otkad je u januaru stupio na dužnost glavnog haškog tužioca, Serž Bremerc je iskoristio da podseti srpske vlasti na značaj hapšenja četvorice preostalih optuženika, a njegovi sagovornici - da ukažu na problematičnu oslobađajuću presudu za Ramuša Haradinaja.
Bramerc je istakao da je hapšenje preostale četvorice haških optuženika od "kitične važnosti" i da je potrebno više napretka u svim oblastima saradnje Srbije sa Haškim tribunalom.
Nakon susreta sa tužiocem za ratne zločine Vladimirom Vukčevićem, Bramerc je rekao da je insistirao na potrebi hapšenja Ratka Mladića, Radovana Karadžića, Stojana Župljanina i Gorana Hadžića i da je "od kritične važnosti da (oni) budu što pre izvedeni pred lice pravde".
Bramerc je rekao da ga je Akcioni tim upoznao sa merama u cilju hapšenja Stojana Župljanina, ali je istakao da je "još više napretka potrebno u svim oblastima".
Haški tužilac je dodao da je razgovarano o oslobadajućoj presudi Haradinaju i istakao da haško tužilaštvo proučava ovu presudu, kako bi odredilo moguće osnove za ulaganje žalbe: "Posebno me brine činjenica da moje tužilaštvo nije bilo u stanju da predstavi sve dokaze sudu usled činjenice da se neki svedoci nisu pojavili uprkos svim našim naporima."
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica naglasio je da odluka Tribunala da se ratni zločinac Ramuš Haradinaj oslobodi i proglasi nevinim otvara pitanje legitimiteta tog suda.
Vladina Kancelarija za saradnju s medijima je saopštila da je premijer rekao da bi presuda haškog suda da se Haradinaj osudi makar na jedan dan bila teška nepravda, a da odluka da je nevin predstavlja potpuno izvrgavanje ruglu svake pravde.
Koštunica je istakao da je Srbija pružila više nego dovoljno dokaza za zločine koje je počinio Haradinaj i da bi ga svaki pravi sud na osnovu tih dokaza pravedno kaznio.
Pošto je Haški tribunal utvrdio da je Haradinaj nevin, onda Srbija sa pravom traži da se utvrdi da li Haški tribunal ima legitimitet institucije koja može pravedno da sudi, naglasio je Koštunica i dodao da je utvrđivanje legitimiteta haškog suda obaveza Srbije prema nevinim žrtvama koje su stradale od Haradinaja.
Koštunica je pokrenuo i pitanje trgovine ljudskim organima otetih Srba na Kosovu i Metohiji.
Bramerc je rekao da Haški tribunal nije pronašao dokaze za pokretanje istrage o trgovini ljudskim oganima otetih Srba, i da smatra da nadležni organi Kosova i Albanije treba da istraže ove slučajeve.
Predsednik Srbije Boris Tadić istakao je da Srbija radi sve što je u njenoj moći da uspešno završi saradnju sa Haškim tribunalom.
"Potpuno je jasno opredeljenje Srbije da svi koji su počinili ratne zločine sa prostora bivše Jugoslavije moraju biti procesuirani u Hagu bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost", rekao je Tadić u razgovoru sa glavnim haškim tužiocem.
Povodom oslobađajuće presude bivšem komandantu OVK Ramušu Haradinaju, Tadić je rekao da je ta presuda nepravedna, da je javnost u Srbiji opravdano nezadovoljna i izrazio očekivanje da će Tužilaštvo Haškog tribunala uložiti žalbu na takvu presudu.
Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić takođe je preneo Bramercu nezadovoljstvo zbog oslobađajuće presude Haradinaju, ali je i naglasio da će Beograd nastaviti saradnju sa Tribunalom, jer je to pre svega interes Srbije.Bramerc je istakao da je hapšenje preostale četvorice haških optuženika od "kitične važnosti" i da je potrebno više napretka u svim oblastima saradnje Srbije sa Haškim tribunalom.
Nakon susreta sa tužiocem za ratne zločine Vladimirom Vukčevićem, Bramerc je rekao da je insistirao na potrebi hapšenja Ratka Mladića, Radovana Karadžića, Stojana Župljanina i Gorana Hadžića i da je "od kritične važnosti da (oni) budu što pre izvedeni pred lice pravde".
Bramerc je rekao da ga je Akcioni tim upoznao sa merama u cilju hapšenja Stojana Župljanina, ali je istakao da je "još više napretka potrebno u svim oblastima".
Haški tužilac je dodao da je razgovarano o oslobadajućoj presudi Haradinaju i istakao da haško tužilaštvo proučava ovu presudu, kako bi odredilo moguće osnove za ulaganje žalbe: "Posebno me brine činjenica da moje tužilaštvo nije bilo u stanju da predstavi sve dokaze sudu usled činjenice da se neki svedoci nisu pojavili uprkos svim našim naporima."
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica naglasio je da odluka Tribunala da se ratni zločinac Ramuš Haradinaj oslobodi i proglasi nevinim otvara pitanje legitimiteta tog suda.
Vladina Kancelarija za saradnju s medijima je saopštila da je premijer rekao da bi presuda haškog suda da se Haradinaj osudi makar na jedan dan bila teška nepravda, a da odluka da je nevin predstavlja potpuno izvrgavanje ruglu svake pravde.
Koštunica je istakao da je Srbija pružila više nego dovoljno dokaza za zločine koje je počinio Haradinaj i da bi ga svaki pravi sud na osnovu tih dokaza pravedno kaznio.
Pošto je Haški tribunal utvrdio da je Haradinaj nevin, onda Srbija sa pravom traži da se utvrdi da li Haški tribunal ima legitimitet institucije koja može pravedno da sudi, naglasio je Koštunica i dodao da je utvrđivanje legitimiteta haškog suda obaveza Srbije prema nevinim žrtvama koje su stradale od Haradinaja.
Koštunica je pokrenuo i pitanje trgovine ljudskim organima otetih Srba na Kosovu i Metohiji.
Bramerc je rekao da Haški tribunal nije pronašao dokaze za pokretanje istrage o trgovini ljudskim oganima otetih Srba, i da smatra da nadležni organi Kosova i Albanije treba da istraže ove slučajeve.
Predsednik Srbije Boris Tadić istakao je da Srbija radi sve što je u njenoj moći da uspešno završi saradnju sa Haškim tribunalom.
"Potpuno je jasno opredeljenje Srbije da svi koji su počinili ratne zločine sa prostora bivše Jugoslavije moraju biti procesuirani u Hagu bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost", rekao je Tadić u razgovoru sa glavnim haškim tužiocem.
Povodom oslobađajuće presude bivšem komandantu OVK Ramušu Haradinaju, Tadić je rekao da je ta presuda nepravedna, da je javnost u Srbiji opravdano nezadovoljna i izrazio očekivanje da će Tužilaštvo Haškog tribunala uložiti žalbu na takvu presudu.
Prvi izveštaj u maju
Ljajić je glavnom tužiocu Haškog tribunala ukazao na moguće negativne posledice oslobađajuće presude Haradinaju na politička zbivanja u Srbiji i kredibilitet Tribunala. Ta presuda, kazao je, "može predstavljati ozbiljan osnov za sumnju javnosti u Srbiji prema nepristrasnosti Tribunala i njegovoj političkoj neutralnosti".
Kako je saopšteno posle razgovora u Beogradu, Ljajić je istakao da Srbija "nastoji da ispuni u potpunosti sve aspekte saradnje".
Bramerc je Ljajića obavestio da saradnja podrazumeva "dostavljanje dokumentacije po zahtevima Tužilaštva, oslobađanje svedoka dužnosti čuvanja tajne, program zaštite svedoka i pristup arhivama državnih organa, kao i aktivnosti koje se odnose na lociranje i prebacivanje u Tribunal preostalih optuženih koji su u bekstvu".
Ljajić je izneo podatak da je od poslednjih 165 zahteva Tužilaštva koji se odnose na dostavljanje dokumentacije i oslobađanje svedoka dužnosti čuvanja tajne u potpunosti odgovoreno na 143 zahteva, dok će preostali zahtevi "biti rešeni u najskorijoj budućnosti", navodi se u saopaštenju.
Bramerc, koji je došao u veoma delikatnom trenutku za Srbiju i za EU, pred dolazak u Beograd nije želeo da daje nikakve izjave, a prema najavama, njegovo jedino obraćanje novinarima, bez mogućnosti postavljanja pitanja, jeste posle razgovora sa tužiocem Vukčevićem u Specijalnom sudu.
Portparolka Tužilaštva Olga Kavran navela je ranije u izjavi Tanjugu da činjenica da će Bramerc posetiti Srbiju "ne mora da bude povezana sa iznošenjem nove procene" o saradnji naše zemlje, koja je jedan od uslova za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Visoki funkcioneri EU, medju kojima prednjači komesar za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana, zalažu se za što skorije potpisivanje tog sporazuma sa Srbijom. Ovakav plan, medjutim, trenutno koče pojedine države, a pre svega Holandija, koja insistira na prethodnom potpunom ispunjavanju saradnje Beograda sa Haškim tribunalom, mada bi prema poslednjim, nepotvrdjenim izveštajima, ta zemlja mogla da pribegne nekoj vrsti solomonskog rešenja tako da ne odustane od svog stava, ali da ne koči potpisivanje sporazuma.
Od Bramercove procene zavisi da li će Tribunal dati pozitivan izveštaj, za razliku od poslednjeg takvog izveštaja, koji je podnela njegova prethodnica Karla del Ponte, lane u decembru, u kojem je navedeno da Srbija ne zadovoljava uslove za pozitivnu ocenu, te da ne treba žuriti ni sa potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Svoj prvi izveštaj SB UN, tužilac Bramerc će u pisanom obliku podneti sredinom maja.
Bramerc je već posetio Zagreb, krajem februara, i Sarajevo, početkom marta.
(agencije/MONDO)
