Ispadi srpskih državnika, ministara, ambasadora i drugih koji nas predstavljaju po inostranstvu, toliko su živopisni, da bi nam sigurno bili smešni, samo kada se ne bi radilo o našoj diplomatiji.
Koliko god nam se čini da je naša politička scena svojevrstan cirkus, izgleda da mi iz Srbije ipak propuštamo njen najzabavniji deo koji se, kako tvrde upućeni u srpske diplomatske aktivnosti, odvija van granica naše države.
Tamo gde srpski ambasadori dočekuju diplomatski kor u bermudama, odnosno odlažu slanje redovnih izveštaja u Beograd jer moraju da peku prasiće i pišu knjige, a srpski ministri razmeću se znanjem stranih jezika pa od njih niko ne može doći do reči...
Ispade koje neki (mnogi?!) predstavnici Srbije prave širom sveta, možda bi trebalo, po onoj staroj diplomatskoj mudrosti da se bruka krije po svaku cenu, držati u tajnosti. Ali, s obzirom na to da su ispadi srpske diplomatije mnogo više pravilo nego izuzetak, nekoliko sagovornika "Pressa", koji su svi odreda insistirali na anonimnosti, rado je pristalo da nam pobroji poznatije skandale, uvereno da srpska javnost ipak ima pravo da zna ko je sve i kako reprezentuje. U to ime: srpska javnosti, izvoli!
Jedan od sagovornika otkriva nam da o ministru spoljnih poslova Vuku Jeremiću među stranim diplomatama vlada mišljenje da „mnogo voli da priča, drži lekcije i da ne mogu da dođu do reči od njega":Tamo gde srpski ambasadori dočekuju diplomatski kor u bermudama, odnosno odlažu slanje redovnih izveštaja u Beograd jer moraju da peku prasiće i pišu knjige, a srpski ministri razmeću se znanjem stranih jezika pa od njih niko ne može doći do reči...
Ispade koje neki (mnogi?!) predstavnici Srbije prave širom sveta, možda bi trebalo, po onoj staroj diplomatskoj mudrosti da se bruka krije po svaku cenu, držati u tajnosti. Ali, s obzirom na to da su ispadi srpske diplomatije mnogo više pravilo nego izuzetak, nekoliko sagovornika "Pressa", koji su svi odreda insistirali na anonimnosti, rado je pristalo da nam pobroji poznatije skandale, uvereno da srpska javnost ipak ima pravo da zna ko je sve i kako reprezentuje. U to ime: srpska javnosti, izvoli!
You talking to me?
"On priča američki engleski, i to brzo. Neki imaju problem da ga isprate i razumeju. Jedan strani ministar mu je rekao: "Stani malo mladiću, pa moraš malo da saslušaš i šta ja tebi imam da kažem". I bivši ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić bio je ponosan na svoje znanje engleskog i imao je neprestane monologe, niko nije mogao da dođe do reči od njega", kaže sagovornik "Pressa".
Bivšem ministru inostranih poslova Vuku Draškoviću prebacivano je da je u podeli ambasadorskih i drugih zavidnih položaja u diplomatskoj službi bio "prekomerno" izdašan prema članovima svoje stranke i ličnim prijateljima. Tako je za ambasadora u Turskoj imenovan Slobodan Vukčević, sin visokog funkcionera SPO-a Vojislava Vukčevića. Za "golobradog" Vukčevića, koji je tada imao samo 27 ili 28 godina, Turska ni posle tri meseca nije dala agreman, odnosno saglasnost, jer je postavljenje diplomate bez iskustva, kako se komentarisalo, shvatila kao neozbiljan postupak srpske diplomatije.
Ministar Drašković bio je na udaru javnosti i kada je za ambasadora u Siriji postavljena Gordana Aničić, navodno lični lekar Danice Drašković. Obrazloženje zašto Aničić treba da ode u Siriju bilo je, kako naš izvor tvrdi, da "ima posebno dobre odnose na Bliskom istoku i da je njena ćerka udata za šefa biroa CNN-a u Bejrutu".
Kauboj u bermudama
Milan St. Protić, bivši ambasador u Vašingtonu, u bermudama je dočekivao predstavnike diplomatskog kora. Čuven je po tome što se ponašao kao kauboj (a ruku na srce, često je nosio kaubojske čizme), nije slušao instrukcije iz Beograda ("nije meni Koštunica šef, pa da moram da ga slušam"), a zvaničan povod za njegovo povlačenje bilo je što je, van svih protokola, doveo sveštenika da osvešta ambasadu.
Mnogi Srbi iz Amerike su, za vreme Protićevog mandata, slali dopise tadašnjem rukovodstvu SRJ i Srbije da pomere iz Vašingtona "podivljalog istoričara, koji pravi mnogo više štete nego koristi".
Inače, na našoj rezidenciji u Vašingtonu do 2006. godine stajala je tabla s natpisom "Ambasada Srbije i Crne Gore". Kada se Crna Gora osamostalila krajem maja pretprošle godine, umesto da se tabla jednostavno zameni novom, sa novim natpisom "Ambasada Republike Srbije", ono "... i Crna Gora" na tabli jednostavno je prelepljeno tamnom izolir trakom. Tamna je bila i slika o našoj diplomatiji koju je taj prizor ostavljao.
Povaljena trava
Vuk Drašković je u svojstvu ministra spoljnih poslova gostovao u Temišvaru, gde su mu se gostoljubivi domaćini sve vreme obraćali sa "Vaša ekselencijo, gospodine ministre". Drašković je zamolio predstavnike rumunskih vlasti: "Nemojte me oslovljavati sa Vaša ekselencijo, zovite me samo Vuk."
A u razgovoru sa jednim predstavnikom EU o odnosima velikih sila prema Srbiji, Drašković se pohvalio da je bio novinar u Africi i da je tamo čuo "pametnu misao" koja na pravi način oslikava taj odnos:
"Kada slonovi vode ljubav ili se tuku, travi je svejedno, ona biva povaljena."
Sagovornici lista tvrde da je Vesna Pešić insistirala da predstavlja Srbiju u Meksiku, ali "iz privatno-ljubavnih razloga".
"Tražila je da ide u Meksiko, jer je imala dečka iz Dominikanske Republike, koji se u Srednjoj Americi bavio trgovinom kafe. Ko bi još išao u Meksiko?! Logično je bilo da kao jedan od vođa petooktobarske revolucije ode u neku prestonicu s velikim uticajem, Vašington ili London, ali ona je iz čisto privatnih razloga zahtevala da je pošalju u Meksiko", otkriva izvor "Pressa".
Valja podsetiti i na čuvenu izjavu bivšeg ambasadora na Kipru, pisca Svetislava Basare, koji je odlazak na tu dužnost shvatio kao mogućnost da "u miru, bez naprezanja i obaveza, napiše knjigu". A kao ambasador u Tursku svojevremeno je poslat Vladimir Ćurguz, koji je u radnoj biografiji naveo da od stranih jezika govori makedonski i - srpski!
Dramski pisac Dušan Kovačević, imenovan za ambasadora u Portugaliji, po dolasku u Lisabon imao je velikih problema. Kako izvor priča, šef obezbeđenja rezidencije bio je Miladin Veruović, brat Milana Veruovića, šefa obezbeđenja pokojnog premijera Zorana Đinđića:
"Šetao je s pištoljima po rezidenciji, mlatarao njima i pretio. Kovačević je bio isprepadan i imao je čitavu dramu da ga pošalje natrag u Srbiju. Posle izvesnog vremena i svakodnevnih Kovačevićevih molbi da se nešto preduzme, interna inspekcija SMIP-a otišla je u Portugaliju i vratila Veruovića nazad.
Pečem prase, ne gori pod nogama
Danilo Ž. Marković je kao blizak saradnik Slobodana Miloševića otišao u Moskvu za ambasadora, ali je nakon dve godine mesto morao da ustupi Borisavu Miloševiću, a on da se preseli u Belorusiju.
On je bio poseban slučaj. Nije znao nijedan strani jezik. Jednom prilikom su ga pozvali iz Beograda da referiše kakav je stepen bilateralnih odnosa, kakva je politička i ekonomska situacija u Rusiji i kakvi su njeni međunarodni nastupi, Marković je u slušalicu, koju je držao domar, viknuo: "Čekaj, tek sam ispekao prase, ne gori pod nogama, to ćemo posle!"
Drugi put je odgovorio: "Recite koje pitanje vas interesuje, ja ću da zapišem, pa da pitam Ruse" - otkriva nekadašnji bliski saradnik bivšeg ambasadora.
Za Markovića je vezana i sledeća anegdota: tada svemoćni Karići, koji su u Rusiji imali razgranat biznis, organizovali su u Moskvi večeru, na koju su „propustili" da pozovu ambasadora Danila (pričalo se da su pećka braća bila sa njim u sukobu, pa su ga eskivirala po svaku cenu); uvređeni Marković im je, za odmazdu, ukinuo dozvolu za korišćenje blindiranih automobila, koja su u to doba, dok je ruskom prestonicom besneo kriminal, bila obavezna prevozna sredstva svakog iole imućnijeg pojedinca.
Tako su Karići nekoliko dana presedeli u hotelu, jer nisu smeli nigde da izađu bez blindiranog vozila, a valjda ih je bilo sramota da ga traže na pozajmicu od nekog od svojih ruskih partnera...
(MONDO)
