Ministar pravde Dušan Petrović izjavio je da će novoizabrani parlament u roku od dva meseca od konstituisanja usvojiti zakon koji će omogućiti zatvorske kazne i zabranu obavljanja javne funkcije za sve političare koji javno ne objave svoju imovinu.
Ministar pravde Dušan Petrović izjavio je da će novoizabrani parlament u roku od dva meseca od konstituisanja usvojiti zakon koji će omogućiti zatvorske kazne i zabranu obavljanja javne funkcije za sve političare koji javno ne objave svoju imovinu.
"Svi funkcioneri koji odmah po stupanju na javnu funkciju ne objave ili lažno prijave šta poseduju od imovine počiniće krivično delo za koje je zaprećena kazna do 10 godina zatvora, a svima koji su pravosnažno osuđeni za to delo biće zabranjeno da u narednih 10 godina bude biran i postavljan na javne funkcije", rekao je Petrović u intervjuu agenciji Beta.
Petrović je kazao da su te mere predviđene zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije koji je izradilo Ministarstvo pravde u poslednjih 10 meseci i koji bi se već našao u skupštinskoj proceduri da nisu raspisani izbori.
On je ocenio da će takve mere, koje mogu da stupe na snagu već na jesen, uneti novo svetlo u javni i politički život Srbije koji sada trpi ogromnu štetu zbog ogromnog nepoverenja koje građani imaju u političare i raširenog uverenja da je jedan broj političara korumpiran.
Prema njegovim rečima, neće biti moguće da se napravi ozbiljan pomak ukoliko ne bude zakonom uređena obaveza političara, oštra kazna i pravna posledica.
"Obaveza da se javno objavljuje šta političar poseduje na početku, tokom, na kraju i još određeno vreme nakon mandata, sigurno će doprineti i građanima da se lakše odlučuju za koga će da glasaju na izborima", kazao je Petrović.
On je rekao da će odmah po konstuisanju novog parlamenta poslanici sa liste "Za evropsku Srbiju - Boris Tadić" glasati i za zakon o zamrzavanju i oduzimanju imovine stečene kriminalom, što je drugi veoma važan zakon za borbu protiv korupcije, a koji je takođe već uradilo Ministarstvo pravde.
Taj zakon će, kako je naveo, omogućiti da se svima koji su optuženi za najteža krivična dela organizovanog kriminala, korupcije i ratnog zločina zamrzne sva imovina koju poseduju, a da sami moraju da dokazuju da li su je stekli na zakonit način, dok će onima koji budu pravosnažno osuđeni, imovina biti oduzeta.
Na pitanje zbog čega u proteklih deset meseci parlament nije usvojio set pravosudnih zakona koje je predvideo Ustavni zakon, Petrović je rekao da nije bilo moguće pronaći prostor u parlamentu zbog vrlo komplikovanih političkih odnosa u Srbiji i seta zakona vezanih za predsedničke i lokalne izbore.
"Ministarstvo pravde je spremno da u vrlo kratkom roku posle konstituisanja novog parlamenta predloži usvajanje zakona o Visokom savetu sudstva, o Državnom veću tužilaca, o sudovima, o sudijama, o tužiocima i o mreži sudova, koji će omogućiti stvaranje potpuno reformisanog pravosudnog sistema", kazao je Petrović i istakao da je uveren da svi zakoni mogu da stupe na snagu tokom godine i da početkom naredne imamo usporavljenu novu mrežu sudova.
Usvajanje tih zakona, kako je naveo, omogućiće da "na čelu piramide pravosudne vlasti" bude Vrhovni kasacioni sud, da apelacioni sudovi odlučuju po žalbama, a da opštinski i okružni sudovi budu prvostepeni, dok će tužilaštva imati odgovarajuću strukturu prema sudovima.
Visoki savet sudstva treba da zameni postojeći Visoki savet pravosuđa i biće centralno mesto sudske vlasti i imaće isključivo pravo da predlaže sudije.
Prvi izbor sudija na tri godine biraće parlament na predlog Visokog saveta sudstva, a sva unapređenja sudija, uključujući i izbor na stalne mandate i izbor u više sudove, isključivo Visoki savet sudstva, kazao je Petrović.
On je rekao da će, kada svi ti zakoni budu u skupštinskoj proceduri, biti poznat odgovor i na pitanje reizbora sudija i da postoje razlozi za i protiv toga, a da to pitanje trenutno nije odlučujuće.
Upitan da li to što sudije ne znaju da li će biti reizbora stvara osećaj nesigurnosti, Petrović je rekao da neizvesnosti nema jer će biti izbora sudija za Vrhovni kasacioni sud i za apelacione sudove i da je najvažnije da svako svoj posao radi na savestan način i efikasno.
"Najveći broj sudija i tužilaca su stručni i čestiti ljudi i svako ko dobro radi ne treba da ima brige o tome da li će biti reizbora ili ne", kazao je on.
Petrović, koji je i zamenik predsednika Demokratske stranke, rekao je da će lista "Za evropsku Srbiju - Boris Tadić" formirati postizbornu koaliciju sa strankama koje se suštinski zalažu za evropske integracije zemlje i za odbranu teritorijalnog integriteta.
Svi koji žele da se bore za ta dva ključna principa, sa još tri na kojima je formirana odlazeća vlada, može da učestvuje u vladi, rekao je Petrović i ocenio da će politika evropske koalicije dobiti većinu na izborima 11. maja.
Petrović je ocenio da je moguće da se Demokratska stranka Srbije vrati na evropski put, a da Liberalno demokrtatska partija suštinski promeni politiku prema Kosovu i da "imamo jedan veliki demokratski korupus u okviru kojeg bi mogla da bude napravljena nova vlada".
Cilj evropske koalicije je da građani žive bolje i da imaju posao, a to može da omogući samo evropski put, kazao je on.
Petrović je dodao da je, međutim, politika DSS u ovom trenutku bliža onoj koju zastupaju radikali i da je iz toga moguće zaključiti da postoji dogovor Koštunice i Šešelja, što preti da Srbiju vrati u period devedesetih godina.
(Beta)
"Svi funkcioneri koji odmah po stupanju na javnu funkciju ne objave ili lažno prijave šta poseduju od imovine počiniće krivično delo za koje je zaprećena kazna do 10 godina zatvora, a svima koji su pravosnažno osuđeni za to delo biće zabranjeno da u narednih 10 godina bude biran i postavljan na javne funkcije", rekao je Petrović u intervjuu agenciji Beta.
Petrović je kazao da su te mere predviđene zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije koji je izradilo Ministarstvo pravde u poslednjih 10 meseci i koji bi se već našao u skupštinskoj proceduri da nisu raspisani izbori.
On je ocenio da će takve mere, koje mogu da stupe na snagu već na jesen, uneti novo svetlo u javni i politički život Srbije koji sada trpi ogromnu štetu zbog ogromnog nepoverenja koje građani imaju u političare i raširenog uverenja da je jedan broj političara korumpiran.
Prema njegovim rečima, neće biti moguće da se napravi ozbiljan pomak ukoliko ne bude zakonom uređena obaveza političara, oštra kazna i pravna posledica.
"Obaveza da se javno objavljuje šta političar poseduje na početku, tokom, na kraju i još određeno vreme nakon mandata, sigurno će doprineti i građanima da se lakše odlučuju za koga će da glasaju na izborima", kazao je Petrović.
On je rekao da će odmah po konstuisanju novog parlamenta poslanici sa liste "Za evropsku Srbiju - Boris Tadić" glasati i za zakon o zamrzavanju i oduzimanju imovine stečene kriminalom, što je drugi veoma važan zakon za borbu protiv korupcije, a koji je takođe već uradilo Ministarstvo pravde.
Taj zakon će, kako je naveo, omogućiti da se svima koji su optuženi za najteža krivična dela organizovanog kriminala, korupcije i ratnog zločina zamrzne sva imovina koju poseduju, a da sami moraju da dokazuju da li su je stekli na zakonit način, dok će onima koji budu pravosnažno osuđeni, imovina biti oduzeta.
Na pitanje zbog čega u proteklih deset meseci parlament nije usvojio set pravosudnih zakona koje je predvideo Ustavni zakon, Petrović je rekao da nije bilo moguće pronaći prostor u parlamentu zbog vrlo komplikovanih političkih odnosa u Srbiji i seta zakona vezanih za predsedničke i lokalne izbore.
"Ministarstvo pravde je spremno da u vrlo kratkom roku posle konstituisanja novog parlamenta predloži usvajanje zakona o Visokom savetu sudstva, o Državnom veću tužilaca, o sudovima, o sudijama, o tužiocima i o mreži sudova, koji će omogućiti stvaranje potpuno reformisanog pravosudnog sistema", kazao je Petrović i istakao da je uveren da svi zakoni mogu da stupe na snagu tokom godine i da početkom naredne imamo usporavljenu novu mrežu sudova.
Usvajanje tih zakona, kako je naveo, omogućiće da "na čelu piramide pravosudne vlasti" bude Vrhovni kasacioni sud, da apelacioni sudovi odlučuju po žalbama, a da opštinski i okružni sudovi budu prvostepeni, dok će tužilaštva imati odgovarajuću strukturu prema sudovima.
Visoki savet sudstva treba da zameni postojeći Visoki savet pravosuđa i biće centralno mesto sudske vlasti i imaće isključivo pravo da predlaže sudije.
Prvi izbor sudija na tri godine biraće parlament na predlog Visokog saveta sudstva, a sva unapređenja sudija, uključujući i izbor na stalne mandate i izbor u više sudove, isključivo Visoki savet sudstva, kazao je Petrović.
On je rekao da će, kada svi ti zakoni budu u skupštinskoj proceduri, biti poznat odgovor i na pitanje reizbora sudija i da postoje razlozi za i protiv toga, a da to pitanje trenutno nije odlučujuće.
Upitan da li to što sudije ne znaju da li će biti reizbora stvara osećaj nesigurnosti, Petrović je rekao da neizvesnosti nema jer će biti izbora sudija za Vrhovni kasacioni sud i za apelacione sudove i da je najvažnije da svako svoj posao radi na savestan način i efikasno.
"Najveći broj sudija i tužilaca su stručni i čestiti ljudi i svako ko dobro radi ne treba da ima brige o tome da li će biti reizbora ili ne", kazao je on.
Petrović, koji je i zamenik predsednika Demokratske stranke, rekao je da će lista "Za evropsku Srbiju - Boris Tadić" formirati postizbornu koaliciju sa strankama koje se suštinski zalažu za evropske integracije zemlje i za odbranu teritorijalnog integriteta.
Svi koji žele da se bore za ta dva ključna principa, sa još tri na kojima je formirana odlazeća vlada, može da učestvuje u vladi, rekao je Petrović i ocenio da će politika evropske koalicije dobiti većinu na izborima 11. maja.
Petrović je ocenio da je moguće da se Demokratska stranka Srbije vrati na evropski put, a da Liberalno demokrtatska partija suštinski promeni politiku prema Kosovu i da "imamo jedan veliki demokratski korupus u okviru kojeg bi mogla da bude napravljena nova vlada".
Cilj evropske koalicije je da građani žive bolje i da imaju posao, a to može da omogući samo evropski put, kazao je on.
Petrović je dodao da je, međutim, politika DSS u ovom trenutku bliža onoj koju zastupaju radikali i da je iz toga moguće zaključiti da postoji dogovor Koštunice i Šešelja, što preti da Srbiju vrati u period devedesetih godina.
(Beta)
