Tribunal je Petra Jojića, Vjericu Radetu i Jova Ostojića optužio da su uticali na svedoke u procesu protiv njihovog partijskog vođe Vojislava Šešelja, tako što su ih pretnjama, ucenama i mitom nagovarali da promene iskaze ili da ne svedoče.

 "Tražim podršku Saveta bezbednosti...da se obezbedi da Srbija poštuje svoje obaveze po statutu Tribunala", rekao je sudija Ađijus podnoseći redovan izveštaj Savetu bezbednosti.

Ađijus je kazao da "Tribunal shvata političku osetljivosti koja, u nekim slučajevima, može proisteći iz saradnje sa tim sudom".

"To, međutim, ne može predstavljati izgovor za propust da se sa Tribunalom sarađuje, kada je ta saradnja odgovornost koja proizlazi iz statuta samog Tribunala", kazao je sudija Ađijus.

On je naglasio da "ranija saradnja Srbije ne može predstavljati izgovor za sadašnju nesaradnju".

Podsećajući da su nalozi za hapšenje troje radikala izdati pre 22 meseca, Ađijus je naznačio da je Srbija propustila da ih do danas sprovede.

BRAMERC: RATNI ZLOČINCI SE I DALJE SLAVE

Glavni tužilac haškog tribunala Serž Bramerc izrazio je danas zabrinutost Tužilaštva zbog toga što političari i vladini zvaničnici u regionu "potkopavaju poverenje" u pravosudno pozivanje na odgovornost za ratne zločine i obavestio Savet bezbednosti UN da se ratni zločinci i dalje slave.

Bramerc je pozvao Hrvatsku da uskladi svoju politiku sa svojim obavezama.

Tužilac je svoje obraćanje započeo napominjući da se trenutno iznose završne reči u predmetu Ratka Mladića, poslednjem suđenju pred MKSJ i jednom od, kako je rekao, najvažnijih predmeta u istoriji tog suda.

Izvestio je da se očekuje da i prvostepena presuda u predmetu Mladić i presuda u predmetu Prlić i drugima, poslednja drugostepena presuda MKSJ, budu izrečene do kraja novembra 2017.

Tužilac je pred Savetom bezbednosti takođe izneo najnovije informacije o statusu prvostepenih i žalbenih postupaka koji se vode pred MMKS, uključujući informacije o podnošenju žalbenih podnesaka u predmetima Radovana Karadžić i Vojislaa Šešelj.

Što se tiče krivičnog gonjenja za ratne zločine na nacionalnom nivou u bivšoj Jugoslaviji, tužilac je odao priznanje pozitivnim rezultatima Tužilaštva Bosne i Hercegovine.

Međutim, napomenuo je da je došlo do značajnog nazadovanja u pravosudnoj saradnji zbog toga što, kako je rekao, srpske vlasti nisu izvršile kaznu dosuđenu za ratne zločine u predmetu Đukić.

Pored toga, Bramerc je rekao:

"Dokle god politička atmosfera i stanje svesti ne idu u prilog pravdi za ratne zločine, biće izuzetno teško ispuniti legitimna očekivanja javnosti za smislenim pozivanjem na odgovornost".

Napomenuo je i da ima vrlo malo dokaza da Srbija ispunjava svoje obaveze da pruža podršku krivičnim gonjenjima za ratne zločine.