Hašim Tači izjavio je da na sednici SB UN u Njujorku susreo i pozdravio sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem. Kabinet predsednika Tadića demantuje te navode. I pored demantija, radikali kritikuju Tadića.
Premijer Kosova Hašim Tači izjavio je da se tokom sednice Saveta bezbednosti UN-a u Njujorku susreo i pozdravio sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, piše dnevnik "Expres". Kabinet predsednika Tadića demantuje te navode.
"Na sednici Saveta bezbednosti predsednik Tadić i ja smo se pozdravili i razmenili kratke poruke, ja u svojstvu premijera Republike Kosova, a on u svojstvu predsednika Srbije", kazao je Tači.
Kosovski premijer je rekao da su obojica odaslali "optimističke poruke", kao i da je Beograd postepeno počeo da menja odnos prema Kosovu, "de facto priznaje realnost, ali de jure trebaće još malo vremena" - piše prištinski dnevnik.
Kabinet predsednika Srbije demantovao je da se predsednik Boris Tadić rukovao i komunicirao sa premijerom Kosova Hašimom Tačijem prilikom sednice Saveta bezbednosti UN u Njujorku.
"To je apsolutna neistina. Predsednik se nije ni rukovao, ni komunicirao niti razmenjivao poruke sa Hašimom Tačijem. Tači je sednici Saveta bezbednosti prisustvovao kao privatno lice, na osnovu poslovnika Saveta bezbednosti", saopštio je kabinet predsednika Srbije.
Navodi se i da su predstavnici država koje nisu priznale nezavisnost Kosova tražile da sednica Saveta bezbednosti bude zatvorena za javnost, jer je Tači njoj prisustvovao kao privatno lice.
Kabinet srpskog predsednika takođe je saopštio da je Tadić u sedištu UN razgovarao sa ambasadorima članica Saveta bezbednosti UN.
Srpska radikalna stranka kritikovala je predsednika Srbije Borisa Tadića jer se sreo sa premijerom Kosova Hašimom Tačijem na sednici Saveta bezbednosti UN.
U saopštenju SRS navodi se da građani ne bi znali da je susreta bilo da se Tači, preko prištinskih medija na albanskom, nije "hvalio susretom".
Pozivajući se ne navode prištinske štampe da je Tadić "u srdačnom razgovoru faktički podržao separatističke težnje Albanaca", radikali su ocenili da je reč o najgrubljem rušenju državnog suvereniteta Srbije.
U ponedeljak 21. aprila održana je zatvorena sednica Saveta bezbednosti UN posvećena Kosovu.
Prištinski dnevnik "Zeri" danas piše, pozivajući se na izvore koji su prisustvovali zatvorenoj sednici Saveta bezbednosti UN o Kosovu, da su srpski predsednik i ruski ambašador bili žestoko protiv početka procesa demarkacije granične linije između Kosova i Makedonije, kako je inače predviđeno planom Martija Ahtisarija.
Čurkin je, prema navodima dnevnika, istakao da je početak procesa demarkacije granične linije mešovite komisije Prištine i Skoplja opasan presedan i da se demarkacija granice ne može obavljati bez zvaničnog Beograda, zatraživši da se i Srbija uključi u taj proces.
Tadić je, ocenjuje list, "iskoristio teškoće sa kojima se susreće Makedonija, kao što su problemi sa imenom, odlaganje poziva za priključenje NATO-u... da kaže da je to posledica proglašavanja nezavisnosti Kosova".
List dodaje da je "zvanični Beograd otišao još dalje pošto je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije uputilo notu Ministarstvu inostranih poslova Makedonije, podsećajući da je sporazum o razgraničenju deo međudržavnog sporazuma između SR Jugoslavije i Makedonije i da je samo Beograd ovlašćen da se bavi pitanjem demarkacije.
Delegacije Makedonije i Kosova u mešovitoj komisiji za demarkaciju granice potpisali su prošle nedelje u Skoplju protokol zasnovan na planu Martija Ahtisarija, prema kome obeležavanje granice treba da bude završeno za godinu dana.
(agencije/MONDO)
"Na sednici Saveta bezbednosti predsednik Tadić i ja smo se pozdravili i razmenili kratke poruke, ja u svojstvu premijera Republike Kosova, a on u svojstvu predsednika Srbije", kazao je Tači.
Kosovski premijer je rekao da su obojica odaslali "optimističke poruke", kao i da je Beograd postepeno počeo da menja odnos prema Kosovu, "de facto priznaje realnost, ali de jure trebaće još malo vremena" - piše prištinski dnevnik.
Kabinet predsednika Srbije demantovao je da se predsednik Boris Tadić rukovao i komunicirao sa premijerom Kosova Hašimom Tačijem prilikom sednice Saveta bezbednosti UN u Njujorku.
"To je apsolutna neistina. Predsednik se nije ni rukovao, ni komunicirao niti razmenjivao poruke sa Hašimom Tačijem. Tači je sednici Saveta bezbednosti prisustvovao kao privatno lice, na osnovu poslovnika Saveta bezbednosti", saopštio je kabinet predsednika Srbije.
Navodi se i da su predstavnici država koje nisu priznale nezavisnost Kosova tražile da sednica Saveta bezbednosti bude zatvorena za javnost, jer je Tači njoj prisustvovao kao privatno lice.
Kabinet srpskog predsednika takođe je saopštio da je Tadić u sedištu UN razgovarao sa ambasadorima članica Saveta bezbednosti UN.
Srpska radikalna stranka kritikovala je predsednika Srbije Borisa Tadića jer se sreo sa premijerom Kosova Hašimom Tačijem na sednici Saveta bezbednosti UN.
U saopštenju SRS navodi se da građani ne bi znali da je susreta bilo da se Tači, preko prištinskih medija na albanskom, nije "hvalio susretom".
Pozivajući se ne navode prištinske štampe da je Tadić "u srdačnom razgovoru faktički podržao separatističke težnje Albanaca", radikali su ocenili da je reč o najgrubljem rušenju državnog suvereniteta Srbije.
U ponedeljak 21. aprila održana je zatvorena sednica Saveta bezbednosti UN posvećena Kosovu.
Zeri: Tadić i Čurkin protiv demarkacije granice
Predsednik Srbije Boris Tadić i ambasador Rusije pri UN Vitalij Čurkin usprotivili su se dogovoru Prištine i Skoplja za demarkaciju srpsko-makedonske granične linije u delu prema Kosovu, ističući da se radi o državnom pitanju Srbije.Prištinski dnevnik "Zeri" danas piše, pozivajući se na izvore koji su prisustvovali zatvorenoj sednici Saveta bezbednosti UN o Kosovu, da su srpski predsednik i ruski ambašador bili žestoko protiv početka procesa demarkacije granične linije između Kosova i Makedonije, kako je inače predviđeno planom Martija Ahtisarija.
Čurkin je, prema navodima dnevnika, istakao da je početak procesa demarkacije granične linije mešovite komisije Prištine i Skoplja opasan presedan i da se demarkacija granice ne može obavljati bez zvaničnog Beograda, zatraživši da se i Srbija uključi u taj proces.
Tadić je, ocenjuje list, "iskoristio teškoće sa kojima se susreće Makedonija, kao što su problemi sa imenom, odlaganje poziva za priključenje NATO-u... da kaže da je to posledica proglašavanja nezavisnosti Kosova".
List dodaje da je "zvanični Beograd otišao još dalje pošto je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije uputilo notu Ministarstvu inostranih poslova Makedonije, podsećajući da je sporazum o razgraničenju deo međudržavnog sporazuma između SR Jugoslavije i Makedonije i da je samo Beograd ovlašćen da se bavi pitanjem demarkacije.
Delegacije Makedonije i Kosova u mešovitoj komisiji za demarkaciju granice potpisali su prošle nedelje u Skoplju protokol zasnovan na planu Martija Ahtisarija, prema kome obeležavanje granice treba da bude završeno za godinu dana.
(agencije/MONDO)
