Albanski mediji javili su da je Haradinaj uhapšen na osnovu međunarodne poternice koju je izdala Srbija i da se nalazi u pritvoru u Francuskoj.

Srbija tereti Haradinaja zbog ubistava i teških zločina na Kosovu tokom 1998. godine i 1999. godine.

Poslanik Haradinajeve Alijanse za budućnost Kosova Avni Arifi rekao je da je Haradinaj zadržan na aerodromu u Bazelu, na francuskoj strani, a na osnovu zahteva Srbije iz 2004. godine zbog zločina na Kosovu.

"Ono što znamo jeste da je on zadržan od strane francuskih vlasti i da je u iščekivanju odluke", kazao je Arifi za radio Slobodnu Evropu.

Francuske vlasti obavestile su kosovske institucije o hapšenju Haradinaja, piše list "Insajderi", ali dodaje da nema zvaničnu potvrdu ministarstva pravde.

Bazel je na tromeđi Švajcarske sa Nemačkom i Francuskom, pa se gradska zona prostire kroz tri države.

Prethodno je i Haradinajeva porodica za prištinske medije potvrdila da je uhapšen u Francuskoj.

Ministarstvo spoljnih poslova samoproglašenog Kosova potvrdilo je da je Haradinaj priveden u Francuskoj, objavio je prištinski "Zeri".

Na sajtu tog lista se navodi da kosovsko ministarstvo radi na tome da Haradinaj bude uskoro pušten.

"Ministarstvo spoljnih poslova intenzivno radi na tom pitanju od 15 sati, kada je Haradinaj pritvoren. Hapšenje su izvele francuske vlasti na osnovu poternice Srbije iz 2004. godine, što je za nas neprihvatljivo. Ministarstvo je uputilo verbalnu notu preko ambasade u Parizu, a ministar Hodžaj se lično angažuje, koristeći sve diplomatske kanale da Haradinaj bude što je pre moguće pušten", rekao je šef kabineta Hodžaja, Bašmir Džemaj.

Ramuš Haradinaj je bivši vođa OVK i bivši kosovski premijer.

Haradinaj je rođen 3. jula 1968. godine u selu Glođane kod Dečana na Kosovu.

Posle demonstracija kosovskih Albanaca 1989. emigrirao je u Švajcarsku, gde je regrutovan u Narodni pokret Kosova, iz kojeg je nastala Oslobodilačka vojska Kosova.

U Albaniji je 1996. završio obuku i učestvovao u stvaranju terorističkih baza u gradovima Kuks i Tropoja.

Na Kosovo je često dolazio ilegalno, a trajno se vratio sredinom 1997, kada je s braćom Dautom i Škeljzenom organizovao terorističke napade na policiju širom Metohije.

U aprilu naredne godine postao je jedan od regionalnih komandanata OVK.

Na njegovu inicijativu u Glođanu je formirana specijalna jedinica OVK "Crni orlovi", kojoj se pripisuje odgovornost za mučenja i ubijanja više desetina srpskih civila, čija su tela nađena u Radonjićkom jezeru i po seoskim bunarima u opštini Dečani, navodi RTS.

Vlasti u Beogradu optužile su Haradinaja da je odgovoran za mnoge zločine nad Srbima u tom delu Pokrajine i za njim raspisale poternicu.

Optužen je da je za masovno ubistvo Srba na području Glođana, gde je u leto 1998. godine na poljoprivrednoj plantaži nađeno više od 20 leševa.

Posle zvaničnog raspuštanja i demilitarizacije OVK, početkom 2000, formiran je Kosovski zaštitni korpus, u kojem je Haradinaj bio zamenik komandanta Agima Čekua.

Sa te dužnosti se povukao 11. aprila te godine i najavio osnivanje stranke. Nova stranka pod nazivom Alijansa za budućnost Kosova formirana je 29. aprila 2000. i Haradinaj je izabran za njenog predsednika.

Haški tribunal je protiv Haradinaja 4. marta 2005. podigao optužnicu, kojom ga po 37 tačaka tereti za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja, na osnovu individualne krivične odgovornosti počinjene u periodu od 1. marta do 30. septembra 1998. godine, kada je bio komandant tzv. operativne zone Dukađin (Metohija).

Haradinaj je po prijemu optužnice podneo ostavku na mesto kosovskog premijera i dobrovoljno se predao Tribunalu 9. marta 2005.

Haški sud je oslobodio Haradinaja optužbi za ratni zločin 2012. godine. Tada su Haradinaj i njegovi bivši pomoćnici Idriz Baljaj i Lahi Brahimaj pušteni na slobodu.

To je bio drugi put da je Haradinaj oslobođen optužbi.

Prethodno, po okončanju prvog suđenja, po optužnici za zločine na širem području zapadnog Kosova, Haradinaj i Baljaj su oslobođeni optužbi i pušteni na slobodu, dok je Brahimaj bio osuđen na šest godina zatvora.