Evropska unija potpisala je sa Srbijom Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Sporazum je u ime Srbije potpisao potpredsednik vlade Božidar Đelić.
Evropska unija potpisala je sa Srbijom Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). Sporazum je u ime Srbije potpisao potpredsednik vlade Božidar Đelić.
POGLEDAJTE FOTO-GALERIJU SA POTPISIVANJA I SLAVLJA U BEOGRADU
U ime EU SSP su potpisali evropski komesar za proširenje Oli Ren i šef diplomatije Slovenije kao predsedavajuće EU Dimitrij Rupel. Potpisivanju su prisustvovali predsednik Srbije Boris Tadić i šef diplomatije Vuk Jeremić. Svečanom činu prisustvovao je i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana i ministri spoljnih poslova 27 članica.
Svi oni složili su se da je danas veliki dan za Srbiju i izrazili nadu da će zemlja istrajati na putu ka evropskim integracijama.
Primena sporazuma, koji je potpisan u formi u kojoj je parafiran, zavisiće od ocene Saveta ministara EU da li je dostignuta puna saradnja s Haškim sudom.
"Savet pozdravlja potpisivanje SSP i Privremenog sporazuma sa Srbijom kao važan korak zemlje na putu ka EU (…) i raduje se intenziviranju saradnje sa Srbijom kroz sveobuhvatan okvir koji pružaju ovi sporazumi i drugi mehanizmi Procesa stabilizacije i pridruživanja", ističe se u zaključcima koje je Savet ministara usvojio na današnjem sastanku u Luksemburgu.
"Savet podseća na članove 2, 4 i 133 SSP i na članove 1 i 54 Privremenog sporazuma i ističe da je puna saradnja s Haškim tribunalom, uključujući sve moguće napore da se uhapse i isporuče optuženici, ključan element ovih sporazuma", dodaje se u tekstu.
"U skladu s tim, ministri su se dogovorili da tekst SSP pošalju svojim parlamentima na ratifikaciju, a Zajednica je odlučila da primeni Privremeni sporazum čim Savet bude konstatovao da Srbija u potpunosti sarađuje s Haškim tribunalom", ističe se u zaključcima.
I Portparol holandskog Ministarstva spoljnih poslova Bart Rijs izjavio je da je Savet ministara doneo odluku da SSP sa Srbijom odmah po potpisivanju praktično automatski bude stavljen van snage sve do ispunjenja uslova pune saradnje s Haškim tribunalom.
“Potpisujemo SSP i prelazni sporazum, ali je Savet upravo doneo odluku da će oba sporazuma biti automatski stavljena van snage”, izjavio je on Tanjugu.
“Ratifikacija i primena sporazuma će početi tek kada Savet bude odlučio da je Srbija ostvarila punu saradnju s Haškim tribunalom”, dodao je holandski portparol.
SSP je parafiran 7.novembra 2007, ali su se njegovom potpisivanju protivile Holandija i Belgija, koje su insistirale da primena sporazuma sa Srbijom bude uslovljena punom saradnjom s Haškim sudom.
Dmitrij Rupel izjavio je uoči potpisivanja SSP-a da je danas srećan dan za EU i Srbiju pošto su se ministri spoljnih poslova EU sporazumeli da potpišu SSP.
On je najveću zahvalnost uputio evropskom komesaru za proširenje Oliju Renu holandskom ministru, čija zemlja je ranije insistirala da se sa Srbijom ne potpiše SSP dok ne završi saradnju sa Haškim tribunalom.
"Iz srca EU poslali smo važan signal Srbiji - potpisivanje sporazuma je korak ka stvaranju EU kakva je zamišljena od samog početka. Ali i Srbija mora pokazati spremnost da sarađuje s Evropom i da se uklopi u evropske standarde, posebno što se tiče saradnje sa Haškim tribunalom", rekao je Rupel i dodao da je "Evropa otvorila vrata i za politčare i za građane Srbije".
Visoki predstavnik EU Havijer Solana izjavio je dan je danas važan dan za Srbiju i srpski narod, ali i za Evropu.
"Mislim da srpski narod sada treba da oseća da je bliži EU, ekonomskom prosperitetu. Za mlade u Srbiji ovo je poruka da znaju da za njih ima mesta u evropskoj porodici", rekao je Solana, koji je čestitao Borisu Tadiću što je omogućio potpisivanje sporazuma.
Evropski komesar za proširenje Oli Ren kazao je da je potpisivanje sporazuma "jak signal Srbima" da imaju evropsku perspektivu, I da su otvorena vrata za buduću kandidaturu srbije u EU.
"Srbija je pokazala da je važan faktor na zapadnom Balkanu. Verujem srpskim građanima da će prihvatiti evropsku perspektivu koja uključuje i napredak u poboljšanju kretanja kroz EU. Sa strane EU, možemo da kažemo da nikada neće biti sami", rekao je Ren.
Đelić je uoči potpisivanja SSP rekao da je u pitanju veliki dan za Srbiju i da će ulaskom u EU Srbija biti mnogo jača. On je naglasio da je Srbija po ko zna koji put na prekretnici i da će narednnih nedelja biti donete važne odluke za njenu budućnost.
"Uveren sam da je Srbija sposobna i voljna da postane kandidat za članstvo EU do kraja godine", rekao je Đelić i izrazio uverenje da će do tada Srbija ispuniti i sve uslove za ukidanje viza.
"Naša je obaveza da narodu obezbedimo bolju budućnost. Ja sam srpski patriota i ubeđen sam da je ovo dobro za Srbiju".
Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je da je očuvanje mira i prosperiteta za građane Srbije najveći razlog zbog kog su njeni predstavnici došli u Luksmeburg na potpisivanje SSP-a.
On je istakao da je za pomirenje na zapadnom Balkanu veoma važno da Srbija završi pruzete obaveze - a to podrazumeva punu saradnju sa Haškim tribunalom.
"5. oktobra u Srbiji su se desile velike demokratske promene. Građani su izabrali demokratske vlasti i od tada je svaka vlada imala obećanje prema građanima da će potpisati ovakav sporazum. Srećan sam što sam danas ovde", rekao je Tadić.
U Srbiji su, posle objavljivanja vesti iz Luksemburga nastavljena sporenja oko SSP-a.POGLEDAJTE FOTO-GALERIJU SA POTPISIVANJA I SLAVLJA U BEOGRADU
U ime EU SSP su potpisali evropski komesar za proširenje Oli Ren i šef diplomatije Slovenije kao predsedavajuće EU Dimitrij Rupel. Potpisivanju su prisustvovali predsednik Srbije Boris Tadić i šef diplomatije Vuk Jeremić. Svečanom činu prisustvovao je i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana i ministri spoljnih poslova 27 članica.
Svi oni složili su se da je danas veliki dan za Srbiju i izrazili nadu da će zemlja istrajati na putu ka evropskim integracijama.
Primena sporazuma, koji je potpisan u formi u kojoj je parafiran, zavisiće od ocene Saveta ministara EU da li je dostignuta puna saradnja s Haškim sudom.
"Savet pozdravlja potpisivanje SSP i Privremenog sporazuma sa Srbijom kao važan korak zemlje na putu ka EU (…) i raduje se intenziviranju saradnje sa Srbijom kroz sveobuhvatan okvir koji pružaju ovi sporazumi i drugi mehanizmi Procesa stabilizacije i pridruživanja", ističe se u zaključcima koje je Savet ministara usvojio na današnjem sastanku u Luksemburgu.
"Savet podseća na članove 2, 4 i 133 SSP i na članove 1 i 54 Privremenog sporazuma i ističe da je puna saradnja s Haškim tribunalom, uključujući sve moguće napore da se uhapse i isporuče optuženici, ključan element ovih sporazuma", dodaje se u tekstu.
"U skladu s tim, ministri su se dogovorili da tekst SSP pošalju svojim parlamentima na ratifikaciju, a Zajednica je odlučila da primeni Privremeni sporazum čim Savet bude konstatovao da Srbija u potpunosti sarađuje s Haškim tribunalom", ističe se u zaključcima.
I Portparol holandskog Ministarstva spoljnih poslova Bart Rijs izjavio je da je Savet ministara doneo odluku da SSP sa Srbijom odmah po potpisivanju praktično automatski bude stavljen van snage sve do ispunjenja uslova pune saradnje s Haškim tribunalom.
“Potpisujemo SSP i prelazni sporazum, ali je Savet upravo doneo odluku da će oba sporazuma biti automatski stavljena van snage”, izjavio je on Tanjugu.
“Ratifikacija i primena sporazuma će početi tek kada Savet bude odlučio da je Srbija ostvarila punu saradnju s Haškim tribunalom”, dodao je holandski portparol.
SSP je parafiran 7.novembra 2007, ali su se njegovom potpisivanju protivile Holandija i Belgija, koje su insistirale da primena sporazuma sa Srbijom bude uslovljena punom saradnjom s Haškim sudom.
Dmitrij Rupel izjavio je uoči potpisivanja SSP-a da je danas srećan dan za EU i Srbiju pošto su se ministri spoljnih poslova EU sporazumeli da potpišu SSP.
On je najveću zahvalnost uputio evropskom komesaru za proširenje Oliju Renu holandskom ministru, čija zemlja je ranije insistirala da se sa Srbijom ne potpiše SSP dok ne završi saradnju sa Haškim tribunalom.
"Iz srca EU poslali smo važan signal Srbiji - potpisivanje sporazuma je korak ka stvaranju EU kakva je zamišljena od samog početka. Ali i Srbija mora pokazati spremnost da sarađuje s Evropom i da se uklopi u evropske standarde, posebno što se tiče saradnje sa Haškim tribunalom", rekao je Rupel i dodao da je "Evropa otvorila vrata i za politčare i za građane Srbije".
Visoki predstavnik EU Havijer Solana izjavio je dan je danas važan dan za Srbiju i srpski narod, ali i za Evropu.
"Mislim da srpski narod sada treba da oseća da je bliži EU, ekonomskom prosperitetu. Za mlade u Srbiji ovo je poruka da znaju da za njih ima mesta u evropskoj porodici", rekao je Solana, koji je čestitao Borisu Tadiću što je omogućio potpisivanje sporazuma.
Evropski komesar za proširenje Oli Ren kazao je da je potpisivanje sporazuma "jak signal Srbima" da imaju evropsku perspektivu, I da su otvorena vrata za buduću kandidaturu srbije u EU.
"Srbija je pokazala da je važan faktor na zapadnom Balkanu. Verujem srpskim građanima da će prihvatiti evropsku perspektivu koja uključuje i napredak u poboljšanju kretanja kroz EU. Sa strane EU, možemo da kažemo da nikada neće biti sami", rekao je Ren.
Đelić je uoči potpisivanja SSP rekao da je u pitanju veliki dan za Srbiju i da će ulaskom u EU Srbija biti mnogo jača. On je naglasio da je Srbija po ko zna koji put na prekretnici i da će narednnih nedelja biti donete važne odluke za njenu budućnost.
"Uveren sam da je Srbija sposobna i voljna da postane kandidat za članstvo EU do kraja godine", rekao je Đelić i izrazio uverenje da će do tada Srbija ispuniti i sve uslove za ukidanje viza.
"Naša je obaveza da narodu obezbedimo bolju budućnost. Ja sam srpski patriota i ubeđen sam da je ovo dobro za Srbiju".
Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je da je očuvanje mira i prosperiteta za građane Srbije najveći razlog zbog kog su njeni predstavnici došli u Luksmeburg na potpisivanje SSP-a.
On je istakao da je za pomirenje na zapadnom Balkanu veoma važno da Srbija završi pruzete obaveze - a to podrazumeva punu saradnju sa Haškim tribunalom.
"5. oktobra u Srbiji su se desile velike demokratske promene. Građani su izabrali demokratske vlasti i od tada je svaka vlada imala obećanje prema građanima da će potpisati ovakav sporazum. Srećan sam što sam danas ovde", rekao je Tadić.
Srbija: Istorijski trenutak ili izdaja
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica ocenio je da predsednik Republike Boris Tadić "svojim potpisom na Solaninom sporazumu neće obrukati Srbiju, već isključivo samoga sebe" i poručio da će ga nova vlada i skupština odmah poništiti.
"Boris Tadić svojim potpisom na Solaninom sporazumu neće obrukati Srbiju, već isključivo samoga sebe", ocenio je Koštunica u izjavi Tanjugu.
Prema njegovim rečima, taj potpis je "protivustavan i antidržavni čin i samim tim je protivpravan i potpuno nelegitiman".
"Poručujemo NATO paktu i svim državam EU koje su priznale lažnu državu Kosovo da ovaj Tadićev protivpravan potpis ne mogu tumačiti kao potpis Srbije na nezavisnost Kosova", navedeno je u izjavi premijera dostavljenoj Tanjugu.
"Nova Vlada Srbije i nova Skupština Srbije će odmah poništiti nelegitimni Tadićev potpis. Nikada i nikome nećemo dozvoliti da u ime Srbije potpiše nezavisnost Kosova i zato ni današnji Tadićev potpis ne vredi apsolutno ništa", zaključio je Koštunica.
Parlamentarne stranke u Srbiji različito su ocenile najavljeno potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije EU. Najoštriji u kritici bili su predstavnici radikala i Demokratske stranke Srbije ocenama da će Tadić potpisivanjem sporazuma izdati Srbiju i priznati nezavisno Kosovo.
Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić, sa druge strane, ocenio je kao "istorijski trenutak" odluku ministara EU da potpišu SSP sa Srbijom.
Jeremić je naglasio da je EU time otvorila vrata za članstvo Srbije, "što treba da potvrde i srpski građani na izborima 11. maja".
Zamoljen da objasni kako gleda na to što sporazum neće odmah biti i primenjen, jer je za to naknadno potrebna ocena EU, srpski ministar je objasnio da je "najvažnije da će sporazum biti potpisan i da stupa na snagu".
"Puna primena tog sporazuma, što predstavlja sastavni deo naših evropskih integracija, u svakom slučaju će biti odlučena na izborima 11.maja", rekao je Jeremić.
Zamoljen da kaže kakvi su izgledi da Srbija ispuni uslove saradnje s Haškim sudom, na način kako to traži Holandija, Jeremić je odgovorio da su srpske vlasti i do sada u punoj meri sarađivale sa tim sudom.
"Srbija će sve uslove ispuniti ukoliko se potvrdi sadašnja politika vlade, a to je da, pored očuvanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta zemlje, kao vrhunskog nacionalnog interesa, bude nastavljena evropska integracija zemlje, za šta je saradnja s Haškim sudom jasan politički uslov", rekao je Jeremić.
Tu saradnju će Srbija nastaviti "i pored toga što nam se uopšte ne dopada ono što se tamo dešava", rekao je Jeremić i podsetio na oslobađanje od optužnice Ramuša Haradinaja.
"Mi politički ostajemo posvećeni toj saradnji, ne samo zbog uslovljavanja, već zbog nas samih i odnosa u regionu i nastavka evropskih integracija naše zemlje", rekao je šef diplomatije Srbije.
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da će poručiti Evropi da ne odustaje od odbrane Kosova i Metohije i nastavka pregovaračkog procesa.
"Za mene je u SSP, pored otvaranja 200.000 novih radnika mesta u naredne četiri godine, posebno važno da se potvrđuje Rezolucija 1244, kao jedini osnov za očuvanje integriteta Srbije i na Kosovu i Metohiji", istakao je Tadić na Prvomajskoj konvenciji u organizaciji Ujedinjenih granskih sindkata "Nezavisnost".
Tadić je rekao i da će se založiti da se iskoriste sva moguća rešenja da se ponovo otvori pregovarači proces.
"Nećemo odustati od našeg interesa i nećemo odustati od Kosova i Metohije", poručio je Tadić.
Oli Ren je izjavio SSP sa Srbijom "neutralan" kad je reč o statusu Kosova, optužujući one koji se protive tom dokumentu da to čine iz "čisto političkih razloga".
"Imam poteškoća da razumem podrivanje SSP zbog pitanja teritorijalnog integriteta... Vlada Srbije je prihvatila mandat znajući da u članu 135 Sporazuma veoma jasno stoji da on ne uključuje Kosovo. U njemu stoji da se pitanjem Kosova bavi Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN i da Sporazum ne prejudicira budući status Kosova", izjavio je Ren na konferenciji za štampu po završetku ceremonije potpisivanja SSP.
"Oni koji dovode u pitanje ovaj Sporazum čine to iz čisto političkih razloga. Ovaj Sporazum je statusno neutralan, a svi koji govore drugačije, ne govore istinu", rekao je Ren.
Prvi formalni korak ka EU
Današnjim potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU Srbija, posle dve i po godine, čini prvi institucionalni korak ka kandidaturi i punopravnom članstvu u Evropskoj uniji (EU).
Pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju Srbija je, u okviru državne zajednice sa Crnom Gorom, počela još 10. oktobra 2005, ali su 3. maja 2006. pregovori suspendovani zbog nedovoljne saradnje sa Haškim tribunalom.
Beograd je nastavio pregovore sa Briselom 13. juna 2007, a Sporazum je parafiran 7. novembra iste godine.
Od pet zemalja zapadnog Balkana obuhvaćenih istim procesom na putu do Brisela najdalje je stigla Hrvatska koja pregovora o punopravnom članstvu, dok je BIH jedina zemlja regiona koja još nije potpisala Sporazum.
Proces stabilizacije i pridruživanja, kao strategiju prema zapadnom Balkanu, EU je usvojila još 1999, u želji da učvrsti mir, podstakne stabilnost i demokratiju i ponudi evropsku perspektivu svakoj od zemalja regiona.
Reč je o posebnoj vrsti regionalnog pristupa kojim je tada pet država Zapadnog Balkana - Albanija, BiH, Hrvatska, Makedonija i SCG - dobilo priliku da ka EU krenu svaka za sebe prilagođenim putem, uz obavezu jačanja regionalne saradnje i podršku kroz program CARDS.
Pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju prve su počele i završile Makedonija i Hrvatska.
Makedonija je sporazum potpisala u aprilu 2001, a u decembru 2005.
potvrđena joj je kandidatura za članstvo.
Hrvatska je Sporazum potpisala u oktobru 2001, u leto 2004. potvrđena joj je kandidatura za članstvo, a u oktobru 2005, posle odlaganja od šest meseci zbog nedovoljne saradnje sa Haškim tribunalom, počela je i pristupne pregovore što je poslednja faza na putu do punopravnog članstva u EU.
Albanija je pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju počela u januaru 2003, sporazum je parafiran u februaru 2006, a potpisan 12. juna iste godine.
Srbija i Crna Gora pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU počele su zajedno, kao državna zajednica SCG, 10.
oktobra 2005, ali su oni suspendovani 3. maja 2006, zbog nedovoljne saradnje sa Haškim tribunalom.
Pregovori sa Crnom Gorom su nastavljeni nakon proglašenja samostalnosti, 26. septembra 2006, a sporazum je potpisan u martu 2007.
U proces Stabilizacije i pridruživanja EU poslednja je krenula BiH, 25. novembra 2005. Usvajanjem zakona o reformi policije, 16. aprila ove godine, BIH je otklonila poslednju prepreku za potpisivanje Sporazuma koje se očekuje tokom maja.
Država potpisnica Sporazumom dobija podršku i pomoć EU, ali on stupa na snagu tek pošto ga ratifikuje svaka od zemalja članica EU.
Naredna faza u približavanju EU podrazumeva podnošenje kandidature za članstvo, a ona se obično podnosi u toku sprovođenja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Šta SSP donosi Srbiji pročitajte OVDE.
(agencije/MONDO)
