U Srbiji vlada neprijateljsski odnos prema nacionalnim, verskim ili etničkim manjinama, uključujući Rome. Ovakvu klimu podstiče jedan broj medijskih kuća i političara, tvrdi se u izveštaju Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije
U Srbiji trenutno postoji klima neprijateljstva prema nacionalnim ili etničkim manjinama, uključujući Rome, kao i prema verskim grupama, koju podstiče jedan broj medijskih kuća i političara, tvrdi se u izveštaju Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije, objavljenom u utorak u Strazburu.
U izveštaju ovog tela Saveta Evrope, koji je usvojen 14. decembra prošle godine, navodi se da je Srbija preduzela odredjeni broj mera u borbi protiv rasizma i netolerancije, kao što je potpisivanje Konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije, usvajanje novog Ustava i Krivičnog zakonika i izbor ombudsmana, ali da je potrebno da uradi mnogo više.
Kritikuju se pojedine odredbe ustava, poput one u članu broj 1, kojim se predvidja da je Srbija država srpskog naroda i svih gradjana koji žive u njoj, čime se, prema ovom telu, "posredno pravi razlika" izmedju Srba i drugih državljana.
Navodi se i da je Zakon o crkvama i verskim zajednicama "doprineo stvaranju negativne klime prema takozvanim 'netradicionalnim' verskim zajednicama, kao što su Jehovini svedoci i odredjene evangelističke grupe".
"Pojedini predstavnici Srpske pravoslavne crkve, koja igra važnu ulogu u društvenom i političkom životu zemlje, imaju udela u podsticanju neprijateljstava prema ovim grupama (…), koje nazivaju ´sektama´, a njihove pripadnike optužuju da su sledbenici ´satanizma´", navodi se u izveštaju.
Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije preporučuje srpskim vlastima da obezbede da svi učenici u školama imaju predmet gradjanskog vaspitanja, koji je trenutno izborni predmet sa veronaukom.
Ovo telo SE preporučuje i da obrazovanje o ljudskim pravima bude sastavni deo školskog programa na svim nivoima i u svim disciplinama, kao i da se u tom smislu sprovede i obuka profesora, ali, u širem društvenom kontekstu, i pripadnika policije i pravosudnih organa.
U izveštaju se kritikuje "rasna diskriminacija prema Romima i drugim manjinama", kao što su madjarska manjina u Vojvodini i albanska manjina u Srbiji, a posebno u oblasti Preševa, Bujanovca i Medvedje, "gde ova manjina trpi diskriminaciju u oblastima kao što su pristup obrazovanju i državnoj administraciji, a naročito policiji i pravosudju".
Navode se primeri neefikasnog reagovanje policije i pravosudja na rasističke napade i skrnavljenje verskih spomenika i nadgrobnih ploča i zaključuje da oni "nisu preduzeli neophodne korake za kažnjavanje počinilaca ovih dela".
Komisija govori i o postojanju antisemitizma, koji se "ispoljava kroz rasprostranjenu i neometanu prodaju antisemitskih knjiga i drugih izdanja, kao i kroz akte vandalizma, uključujući skrnavljenje grobova i ispisivanje grafita na zidovima sinagoga i jevrejskih spomenika".
Klimu neprijateljstva prema verskim manjinama naročito proizvode odredjeni mediji i političari, zaključak je ovog tela Saveta Evrope.
"Razvoj demokratije takodje je doveo do povećanja broja tabloida, koji često negativno izveštavaju, izmedju ostalog, o etničkim i verskim manjinama", ocenjuje se u tekstu.
Zaključuje se da u Srbiji još uvek ne postoji nezavisno telo koje bi razmatralo pritužbe na medije i izricalo kazne novinarima koji se ogreše o zakonske propise o pozivanju na rasnu mržnju, zbog čega Komisija preporučuje srpskim vlastima da obezbede da se zakonske odredbe protiv govora mržnje obavezno primenjuju na novinare koji ih prekrše.
(Tanjug)
U izveštaju ovog tela Saveta Evrope, koji je usvojen 14. decembra prošle godine, navodi se da je Srbija preduzela odredjeni broj mera u borbi protiv rasizma i netolerancije, kao što je potpisivanje Konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije, usvajanje novog Ustava i Krivičnog zakonika i izbor ombudsmana, ali da je potrebno da uradi mnogo više.
Kritikuju se pojedine odredbe ustava, poput one u članu broj 1, kojim se predvidja da je Srbija država srpskog naroda i svih gradjana koji žive u njoj, čime se, prema ovom telu, "posredno pravi razlika" izmedju Srba i drugih državljana.
Navodi se i da je Zakon o crkvama i verskim zajednicama "doprineo stvaranju negativne klime prema takozvanim 'netradicionalnim' verskim zajednicama, kao što su Jehovini svedoci i odredjene evangelističke grupe".
"Pojedini predstavnici Srpske pravoslavne crkve, koja igra važnu ulogu u društvenom i političkom životu zemlje, imaju udela u podsticanju neprijateljstava prema ovim grupama (…), koje nazivaju ´sektama´, a njihove pripadnike optužuju da su sledbenici ´satanizma´", navodi se u izveštaju.
Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije preporučuje srpskim vlastima da obezbede da svi učenici u školama imaju predmet gradjanskog vaspitanja, koji je trenutno izborni predmet sa veronaukom.
Ovo telo SE preporučuje i da obrazovanje o ljudskim pravima bude sastavni deo školskog programa na svim nivoima i u svim disciplinama, kao i da se u tom smislu sprovede i obuka profesora, ali, u širem društvenom kontekstu, i pripadnika policije i pravosudnih organa.
U izveštaju se kritikuje "rasna diskriminacija prema Romima i drugim manjinama", kao što su madjarska manjina u Vojvodini i albanska manjina u Srbiji, a posebno u oblasti Preševa, Bujanovca i Medvedje, "gde ova manjina trpi diskriminaciju u oblastima kao što su pristup obrazovanju i državnoj administraciji, a naročito policiji i pravosudju".
Navode se primeri neefikasnog reagovanje policije i pravosudja na rasističke napade i skrnavljenje verskih spomenika i nadgrobnih ploča i zaključuje da oni "nisu preduzeli neophodne korake za kažnjavanje počinilaca ovih dela".
Komisija govori i o postojanju antisemitizma, koji se "ispoljava kroz rasprostranjenu i neometanu prodaju antisemitskih knjiga i drugih izdanja, kao i kroz akte vandalizma, uključujući skrnavljenje grobova i ispisivanje grafita na zidovima sinagoga i jevrejskih spomenika".
Klimu neprijateljstva prema verskim manjinama naročito proizvode odredjeni mediji i političari, zaključak je ovog tela Saveta Evrope.
"Razvoj demokratije takodje je doveo do povećanja broja tabloida, koji često negativno izveštavaju, izmedju ostalog, o etničkim i verskim manjinama", ocenjuje se u tekstu.
Zaključuje se da u Srbiji još uvek ne postoji nezavisno telo koje bi razmatralo pritužbe na medije i izricalo kazne novinarima koji se ogreše o zakonske propise o pozivanju na rasnu mržnju, zbog čega Komisija preporučuje srpskim vlastima da obezbede da se zakonske odredbe protiv govora mržnje obavezno primenjuju na novinare koji ih prekrše.
(Tanjug)
