Ako bi Vučić bio kandidat, nekadašnji ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić i predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj osvojili bi po 12,1 odsto, rezultati su danas predstavljenog istraživanja agencije Faktor plus.
Ukoliko bi kandidat SNS bio aktuelni predsednik Srbije Tomislav Nikolić, za njega bi glasalo 36,2 odsto, za Jeremića 13, a za Šešelja 12,5 odsto birača.
Lider SPS-a Ivica Dačić bi zauzeo četvrto mesto sa 10. 8 odsto podrške, dok ga na listi u slučaju kandidature Aleksandra Vučića nema, budući da je on sam izjavio da se neće kandidovati ukoliko se kandiduje aktuelni premijer.
Politčki analitičar Dejan Vuk Stanković je objasnio da Vučićevih 55,2 odsto podrazumeva podršku SPS-a, jer je lider socijalista Ivica Dačić najavio podršku Vučiću kao kanididatu.
Aktuelni zaštitnik građana Saša Janković, zavisno od toga ko bi bio kandidat SNS-a, dobio bi podršku 8,1 ili 8,9 odsto birača.
Ako bi izbori bili održani u nedelju 50 odsto građana bi glasalo, 25 odsto je reklo da ne bi, dok je 25 odsto i dalje neodlučno.
Za razliku od predsedničkih izbora koji su neizvesni i trka uzbudljivija, za parlamentarne izbore građani nisu toliko zainteresovani.
Na pitanje da li biste izašli na parlamentarne izbore da se održavaju u nedelju "da" je odgovorilo 47 odsto, "ne" 29, a "ne znam" 24 odsto ispitanika.
Ova razlika u izlaznosti na predsedničke u odnosu na parlamentarne izbore se objašnjava time da su predsednički očekivani, a da parlamentarni nisu, kao i da je odnos snaga stranaka na političkoj sceni jasan.
Kada je reč o predsedničkim izborima, zainteresovanost i izlaznost bi trebalo da bude i veća jer je na predsedničkim izborima ulog veliki.
"Kada pogledamo unazad i setimo se 2000. kao i 2012. godine vidimo da je promena političke nomenklature bila povezana sa predsedničkim izborima. Takođe, to je i jedina institucija koju građani direktno biraju, pa se stvara svest da bi trebalo da učestvuju. Ipak, treba uzeti u obzir da izbori nisu raspisani i da se ne znaju sva imena na glasačkom listiću", istakao je Dejan Vuk Stanković.
Prema istraživanju rejting SNS-a je trenutno 51,2 odsto, Socijalistička partija Srbije dobila bi 10,5 odsto podrške, SRS-a 8,7 odsto, Pokret Dosta je bilo sedam odsto, Demokratske stranke 6,8 odsto, dok su ostali ispod cenzusa.
Na predstavljanju istraživanja je rečeno da stranke drže poziciju bez većih promena.
"Napredovala je SRS u odnosu na izborni rezultat iz aprila 2016. godine, kao i Dosta je bilo, a konsolidovala se i DS , kako unutar stranke, tako i u biračkom telu, nakon dolaska novog čoveka na čelo stranke. Dveri su u ovom trenutku na četiri odsto i imaju šansu da sami pređu cenzus", pojasnio je politički analitičar Dejan Vuk Stanković.
Jedno od pitanja je glasilo i "Da li po vašem mišljenju ishod predsedničkih izbora može dovesti do krupnih promena na političkoj sceni?"
Većina je rekla "ne" (48 odsto), dok je 19 odsto reklo da će do promena doći ukoliko pobedi kandidat opozicije, a osam odsto ukoliko pobedi kandidat vladajuće koalicije. Njih 19 odsto je odgovorilo sa "ne znam."
Ključni problemi kojima bi po mišljenju građana političari trebalo da se bave su i dalje životni standard i nezaposlenost (čak 88 odsto), pokretanje privrede i otvaranje novih radnih mesta(87 odsto), kao i visok nivo korupcije i postojanje organizovanog kriminala (78 odsto.)
Istraživanje je rađeno od 24. do 31. januara, a učestvovalo je oko 1.200 ispitanika bez Kosova i Metohije.