Organizacija za zaštitu ljudskih prava "Hjuman rajts voč" poseduje dodatne informacije koje u velikoj meri podupiru tvrdnje bivše tužiteljke Haškog tribunala Karle Del Ponte o otmicama, prekograničnim prebacivanjima sa Kosova u Albaniju i vađenju i prodaji ljudskih organa kosovskih Srba.
Organizacija za zaštitu ljudskih prava "Hjuman rajts voč" (Human Rights Watch - HRW) poseduje dodatne informacije koje u velikoj meri podupiru tvrdnje bivše tužiteljke Haškog tribunala Karle Del Ponte, koje je objavila u knjizi "Lov: Ja i ratni zlocinci".
HRW u saopštenju ističe da bi kosovske i albanske vlasti trebalo da otvore "nezavisnu i transparentnu istragu" u cilju rasvetljivanja sudbine skoro 400 Srba koji se, posle rata 1998. i 1999, vode kao nestali.
Kako je saopštio HRW, dodatne informacije su se pojavile koje podupiru tvrdnje o otmicama, prekograničnim prebacivanjima sa Kosova u Albaniju i vađenju i prodaji ljudskih organa.
"Ozbiljne i pouzdane tvrdnje pojavile su se o užasnim zlostavljanjima na Kosovu i u Albaniji posle rata," rekao je istraživač HRW-a zadužen za vanredne situacije Fred Abrahams, koji je ispitivao kršenja ljudskih prava na Kosovu i u Albaniji od 1993. do 2000. godine.
Abrahams je rekao da "vlasti Prištine i Tirane mogu da pokažu svoju predanost pravdi i vladavini prava sprovodenjem potpunih istraga".
HRW je dobio, kako se navodi, "nezavisnu informaciju i dokumentaciju koje daje kredibilitet i potkrepljuju mnogo toga o čemu Del Ponteova piše o posleratnim zlostavljenjima na Kosovu".
HRW je poslao pisma premijeru Kosova Hašimu Tačiju i premijeru Albanije Saliju Beriši 4. aprila, zahtevajući da otvore istrage o tim tvrdnjama, ali do 2. maja ni jedna vlada nije odgovorila, saopštila je ta organizacija sa sedištem u Njujorku.
Karla del Ponte je navela da je Haški trubunal dobio informacije od "pozdanih novinara" da su kosovski Albanci oteli i transportovali izmedu 100 i 300 osoba sa Kosova u severni deo Albanije posle 12. juna 1999, kada su NATO snage došle na Kosovo.
HRW je video informacije koje je Haški tribunal prikupio od novinara i smatra da su dobro istražene i pouzdane: sedam etničkih Albanaca koji su služili u Oslobodilačkoj vojsci Kosova, ispitani odvojeno, dali su detalje o učestvovanju ili prisustvovanju prebacivanju otetih Srba i drugih zatvorenika iz Kosova u Albaniju posle rata.
Kako navodi HRW, većina navodnih žrtava su bili Srbi koji su nestali posle dolaska UN i NATO snaga na Kosovo, dok su ostali zatvorenici bile žene sa Kosova, iz Albanije, Rusije i drugih slovenskih zemalja".
"Informacija o trgovini organima je sugestivna, ali daleko od potpune... Ali, činjenica je da se hiljade ljudi, većinom Srba, vode kao nestali posle rata", rekao je Abrahams.
On smatra da bi "vlasti Kosova i Albanije trebalo da pokušaju da otkriju sudbine tih ljudi, tako sto će pokrenuti ozbiljne istrage sa adekvatnom zaštitom svedoka".
HRW je razgovarao odvojeno sa dvoje ljudi koji su bili prisutni tokom posete istražitelja Haškog tribunala i UNMIK-a kući u blizini Burela i oboje su potvrdili tvrdnje iz knjige Karle del Ponte.
HRW je, takođe, dobio kopiju UNMIK-ovog zvaničnog izveštaja o istraživanju od 4. i 5. februara 2004. pod naslovom "Sudsko ispitivanje i utvrdivanje u Albaniji", a koji potvrduje tvrdnje Del Ponteove.
"Prikupljanje pouzdanih dokaza da bi se pokrenulo krivično gonjenje i prikupljanje dokaza koji daju na težini tvrdnji različite su stvari... mandat Tribunala samo pokriva zločine koji su počinjeni tokom oružanog sukoba koji se završio 12. juna 1999. Navodna kidnapovanja i drugi zlocini desili su se posle ovog datuma, pa je to bila dodatna prepreka u sprovodenju istrage", rekao je Abrahams.
Povodom izjave albanskog ministra spoljnih poslova Ljuljzima Baše da su tvrdnje Del Ponteove "nemoralne" i "klevetničke", Abrahams je rekao da bi trebalo da prihvati te tvrdnje ozbiljnije, jer zna iz sopstvenog iskustva da postoji pouzdan dokaz o prekograničnim prebacivanjima.
"On (Baša) je radio za Tribunal i u odeljenju za pravosude u UNMIK-u posle rata i lično je istraživao izveštaje o pritvorskim objektima u severnoj Albaniji", dodao je Abrahams.
HRW je, takođe, pozvao vlasti u Srbiji da pomognu da se rasvetle sudbine nestalih Albanaca.
"Vlasti u Srbiji se sa pravom žale zbog otmica i prebacivanja Srba u Albaniju... ali vlasti u Srbiji nisu uspele da pruže neophodnu saradnju da bi se rasvetlila sudbina čak većeg broja nestalih kosovskih Albanaca".
(Beta)
HRW u saopštenju ističe da bi kosovske i albanske vlasti trebalo da otvore "nezavisnu i transparentnu istragu" u cilju rasvetljivanja sudbine skoro 400 Srba koji se, posle rata 1998. i 1999, vode kao nestali.
Kako je saopštio HRW, dodatne informacije su se pojavile koje podupiru tvrdnje o otmicama, prekograničnim prebacivanjima sa Kosova u Albaniju i vađenju i prodaji ljudskih organa.
"Ozbiljne i pouzdane tvrdnje pojavile su se o užasnim zlostavljanjima na Kosovu i u Albaniji posle rata," rekao je istraživač HRW-a zadužen za vanredne situacije Fred Abrahams, koji je ispitivao kršenja ljudskih prava na Kosovu i u Albaniji od 1993. do 2000. godine.
Abrahams je rekao da "vlasti Prištine i Tirane mogu da pokažu svoju predanost pravdi i vladavini prava sprovodenjem potpunih istraga".
HRW je dobio, kako se navodi, "nezavisnu informaciju i dokumentaciju koje daje kredibilitet i potkrepljuju mnogo toga o čemu Del Ponteova piše o posleratnim zlostavljenjima na Kosovu".
HRW je poslao pisma premijeru Kosova Hašimu Tačiju i premijeru Albanije Saliju Beriši 4. aprila, zahtevajući da otvore istrage o tim tvrdnjama, ali do 2. maja ni jedna vlada nije odgovorila, saopštila je ta organizacija sa sedištem u Njujorku.
Karla del Ponte je navela da je Haški trubunal dobio informacije od "pozdanih novinara" da su kosovski Albanci oteli i transportovali izmedu 100 i 300 osoba sa Kosova u severni deo Albanije posle 12. juna 1999, kada su NATO snage došle na Kosovo.
HRW je video informacije koje je Haški tribunal prikupio od novinara i smatra da su dobro istražene i pouzdane: sedam etničkih Albanaca koji su služili u Oslobodilačkoj vojsci Kosova, ispitani odvojeno, dali su detalje o učestvovanju ili prisustvovanju prebacivanju otetih Srba i drugih zatvorenika iz Kosova u Albaniju posle rata.
Kako navodi HRW, većina navodnih žrtava su bili Srbi koji su nestali posle dolaska UN i NATO snaga na Kosovo, dok su ostali zatvorenici bile žene sa Kosova, iz Albanije, Rusije i drugih slovenskih zemalja".
"Informacija o trgovini organima je sugestivna, ali daleko od potpune... Ali, činjenica je da se hiljade ljudi, većinom Srba, vode kao nestali posle rata", rekao je Abrahams.
On smatra da bi "vlasti Kosova i Albanije trebalo da pokušaju da otkriju sudbine tih ljudi, tako sto će pokrenuti ozbiljne istrage sa adekvatnom zaštitom svedoka".
HRW je razgovarao odvojeno sa dvoje ljudi koji su bili prisutni tokom posete istražitelja Haškog tribunala i UNMIK-a kući u blizini Burela i oboje su potvrdili tvrdnje iz knjige Karle del Ponte.
HRW je, takođe, dobio kopiju UNMIK-ovog zvaničnog izveštaja o istraživanju od 4. i 5. februara 2004. pod naslovom "Sudsko ispitivanje i utvrdivanje u Albaniji", a koji potvrduje tvrdnje Del Ponteove.
"Prikupljanje pouzdanih dokaza da bi se pokrenulo krivično gonjenje i prikupljanje dokaza koji daju na težini tvrdnji različite su stvari... mandat Tribunala samo pokriva zločine koji su počinjeni tokom oružanog sukoba koji se završio 12. juna 1999. Navodna kidnapovanja i drugi zlocini desili su se posle ovog datuma, pa je to bila dodatna prepreka u sprovodenju istrage", rekao je Abrahams.
Povodom izjave albanskog ministra spoljnih poslova Ljuljzima Baše da su tvrdnje Del Ponteove "nemoralne" i "klevetničke", Abrahams je rekao da bi trebalo da prihvati te tvrdnje ozbiljnije, jer zna iz sopstvenog iskustva da postoji pouzdan dokaz o prekograničnim prebacivanjima.
"On (Baša) je radio za Tribunal i u odeljenju za pravosude u UNMIK-u posle rata i lično je istraživao izveštaje o pritvorskim objektima u severnoj Albaniji", dodao je Abrahams.
HRW je, takođe, pozvao vlasti u Srbiji da pomognu da se rasvetle sudbine nestalih Albanaca.
"Vlasti u Srbiji se sa pravom žale zbog otmica i prebacivanja Srba u Albaniju... ali vlasti u Srbiji nisu uspele da pruže neophodnu saradnju da bi se rasvetlila sudbina čak većeg broja nestalih kosovskih Albanaca".
(Beta)
