Pozitivna vest za državnu zajednicu u protekloj godini bila je početak razgovora sa Evropskom unijom o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, kojima su odškrinuta vrata Evrope: 10. oktobra svečano je proglašen početak pregovora Beograda i Brisela, a prva runda pregovora faktički je počela 7. novembra.
"Ovo je najveći napredak koji je SCG ostvarila na putu svojih evropskih integracija", izjavio je visoki predstavnik EU Havijer Solana, ukazujući da će završetak tog posla prvenstveno zavisiti od spremnosti SCG da se "prilagodi Evropi", odnosno njenim standardima.
"Ovo je najveći napredak koji je SCG ostvarila na putu svojih evropskih integracija", izjavio je visoki predstavnik EU Havijer Solana, ukazujući da će završetak tog posla prvenstveno zavisiti od spremnosti SCG da se "prilagodi Evropi", odnosno njenim standardima.
Haški tribunal
Da bi se evropski standardi postigli, neophodno je da SCG reši pitanje državnog statusa, ali i da izruči preostale optužene za ratne zločine, pre svih Ratka Mladića. ”Potpuna saradnja sa Haškim tribunalom” - poruka je doslovce svih svetskih i evropskih zvaničnika najvišim predstavnicima Beograda.
Početkom 2005. godine, 14 optuženika, medju kojima i visoki bivši zvaničnici Vojske Jugoslavije i MUP-a otputovalo je u Hag - Savo Todović, Vladimir Lazarević, Milan Gvero, Radivoj Miletić, Momčilo Perišić, Mićo Stanišić, Gojko Janković, Drago Nikolić, Vinko Pandurović, Ljubomir Borovčanin, Sreten Lukić, Milorad Trbić, Vujadin Popović i Nebojša Pavković.
Glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte optužila je u decembru, pred Savetom bezbednosti UN, vlasti u Beogradu da ne saradjuju sa Tribunalom ni u oblasti uvida u arhive ni u oblasti hapšenja i izručenja preostalih optuženika.
Početkom 2005. godine, 14 optuženika, medju kojima i visoki bivši zvaničnici Vojske Jugoslavije i MUP-a otputovalo je u Hag - Savo Todović, Vladimir Lazarević, Milan Gvero, Radivoj Miletić, Momčilo Perišić, Mićo Stanišić, Gojko Janković, Drago Nikolić, Vinko Pandurović, Ljubomir Borovčanin, Sreten Lukić, Milorad Trbić, Vujadin Popović i Nebojša Pavković.
Glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte optužila je u decembru, pred Savetom bezbednosti UN, vlasti u Beogradu da ne saradjuju sa Tribunalom ni u oblasti uvida u arhive ni u oblasti hapšenja i izručenja preostalih optuženika.
Državna zajednica
Referendum u Crnoj Gori pitanje je dana u 2006. godini. Vlasti u Podgorici uverene su da će dogodine Crna Gora biti nezavisna, a isto uverenje deli i deo vlasti u Srbiji. “U narednoj godini gradjani Srbije dobiće svoju državu i to voljom gradjana Crne Gore”, izjavio je pred kraj 2005. potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus.
Preporuke Venecijanske komisije (kompetentnog tela Saveta Evrope za izborna pitanja) o referendumu, u Crnoj Gori se različito tumače, pa je medjunarodna zajednica za to da se problem reši dogovorom crnogorske vlasti i opozicije, uz učešće medjunarodnog posrednika.
Neslaganja oko tog pitanja donekle su bacila senku na napredak koji je SCG ostvarila na drugim poljima, pre svega u ekonomiji, što je overeno i "svetskim pečatom". Svetska banka je, upravo u 2005. godini, proglasila SCG svetskim liderom reformi, što je, bez sumnje, važna pozivnica inostranim investitorima, koji još s oprezom gledaju na ovo područje.
Uz to, ostvareno je i poboljšanje odnosa Srbije sa Medjunarodnim monetarnim fondom, čiji je rezultat otpisivanje velikog dela spoljnog duga, kao i sporazum sa NATO, kojim se SCG obavezala da trupama zapadne vojne alijanse dozvoli slobodan prolaz preko SCG.
Preporuke Venecijanske komisije (kompetentnog tela Saveta Evrope za izborna pitanja) o referendumu, u Crnoj Gori se različito tumače, pa je medjunarodna zajednica za to da se problem reši dogovorom crnogorske vlasti i opozicije, uz učešće medjunarodnog posrednika.
Neslaganja oko tog pitanja donekle su bacila senku na napredak koji je SCG ostvarila na drugim poljima, pre svega u ekonomiji, što je overeno i "svetskim pečatom". Svetska banka je, upravo u 2005. godini, proglasila SCG svetskim liderom reformi, što je, bez sumnje, važna pozivnica inostranim investitorima, koji još s oprezom gledaju na ovo područje.
Uz to, ostvareno je i poboljšanje odnosa Srbije sa Medjunarodnim monetarnim fondom, čiji je rezultat otpisivanje velikog dela spoljnog duga, kao i sporazum sa NATO, kojim se SCG obavezala da trupama zapadne vojne alijanse dozvoli slobodan prolaz preko SCG.
Kosovo…
U 2005. godini počeo je i pregovarački proces o konačnom statusu Kosova i Metohije. U novembru je Marti Ahtisari imenovan za specijalnog izaslanika za pitanje statusa, Skupština Srbije usvojila je 21.novembra rezoluciju za pregovore o budućem statusu Kosova, a tri dana kasnije formiran je pregovarački tim, čiji su kopredsednici Vojislav Koštunica i Boris Tadić.
Na Kosovu je u martu izabran novi premijer, Bajram Kosumi, nakon što se Ramuš Haradinaj 9. marta predao Haškom tribunalu. Haški tribunal je oslobodio Fatmira Ljimaja, bivšeg pripadnika OVK, uprkos obilnoj dokumentaciji o zločinima koje počinio.
U diplomatsku utakmicu o Kosovu vlasti u SCG (Srbiji) ušle su sa čvrstim stavom da sačuvaju teritorijalni integritet zemlje. Pregovarački tim iz Beograda, pozivajući se na medjunarodno pravo i Rezoluciju UN 1244, kojima se isključuje cepanje suverenih, demokratskih država, nudi kosovskim Albancima najviši stepen autonomije, ne prihvatajući njihov zahtev da Kosovo bude nezavisno.
Rasplet se očekuje do sredine 2006. godine, čemu će doprinos, s obzirom na različite pozicije Beograda i Prištine, morati da pruži medjunarodna zajednica u kojoj, zasad, nema jedinstva oko stava kako bi trebalo preseći "kosovski čvor".
Pregovori o budućnosti biće vodjeni pod okriljem UN, ali uz pun angažman EU, Rusije i SAD, čiji predstavnici ukazuju da i Srbija i Kosovo "imaju evropsku perspektivu" i da je najvažnije da Kosovo bude multietnička zajednica za zaštićenim ljudskim i manjinskim pravima.
Na Kosovu je u martu izabran novi premijer, Bajram Kosumi, nakon što se Ramuš Haradinaj 9. marta predao Haškom tribunalu. Haški tribunal je oslobodio Fatmira Ljimaja, bivšeg pripadnika OVK, uprkos obilnoj dokumentaciji o zločinima koje počinio.
U diplomatsku utakmicu o Kosovu vlasti u SCG (Srbiji) ušle su sa čvrstim stavom da sačuvaju teritorijalni integritet zemlje. Pregovarački tim iz Beograda, pozivajući se na medjunarodno pravo i Rezoluciju UN 1244, kojima se isključuje cepanje suverenih, demokratskih država, nudi kosovskim Albancima najviši stepen autonomije, ne prihvatajući njihov zahtev da Kosovo bude nezavisno.
Rasplet se očekuje do sredine 2006. godine, čemu će doprinos, s obzirom na različite pozicije Beograda i Prištine, morati da pruži medjunarodna zajednica u kojoj, zasad, nema jedinstva oko stava kako bi trebalo preseći "kosovski čvor".
Pregovori o budućnosti biće vodjeni pod okriljem UN, ali uz pun angažman EU, Rusije i SAD, čiji predstavnici ukazuju da i Srbija i Kosovo "imaju evropsku perspektivu" i da je najvažnije da Kosovo bude multietnička zajednica za zaštićenim ljudskim i manjinskim pravima.
Afere, transferi…
Ni 2005. godine nisu izostala politička prepucavanja, nove afere, zahtevi za vanrednim izborima, a lansirana je i nova moda - stranački transferi.
Devetoro poslanika Srpskog pokreta obnove (SPO) osnovalo je 14. maja novu partiju - Srpski demokratski pokret obnove (SDPO) i ostali u poslaničkom klubu sa Novom Srbijom. Socijaldemokratska partija (SDP) prešla je u septembru u opoziciju i u novembru potpisala sporazum o saradnji sa Pokretom snaga Srbije (PSS). Srpsku radikalnu stranku napustila su dvojica poslanika - jedan je prešao u PSS i u decembru se našao u poslaničkom klubu sa dvoje poslanika SDP-a i po jednim SPO-a i SDPO-a. Dvojica poslanika Lista za Sandžak, izabranih na listi Demokratske stranke ušli su u vladajuću koaliciju, a DS je 5. oktobra odlučila da bojkotuje skupštinu. Čedomir Jovanović, koji je u januaru isključen iz DS-a u novembru je osnovao Liberalno demokratsku partiju. Demokratsku stranku Srbije u junu je napustio biznismen Zoran Drakuklić.
Ministar odbrane SCG Prvoslav Davinić podneo je 8. septembra zahtev da bude razrešen sa te funkcije, nakon što je isključen iz članstva G17 plus i nakon što je ministar finansija Mladjan Dinkić optužio vojsku i ministarstvo za potpisivanje štetnih ugovora sa firmom Mile Dragić. Istraga o toj aferi još nije završena. Za novog ministra je 21. oktobra izabran general u penziji, patolog i bivši načelnik VMA Zoran Stanković. Vrhovni savet odbrane penzionisao je 6. oktobra načelnika Generalštaba Vojske SCG generala Dragana Paskaša. Za novog načelnika izabran je Ljubiša Jokić iz Crne Gore.
U oktobru je skraćen vojni rok - Skupština SCG usvojila je izmene Zakona o Vojsci SCG, kojima je vojni rok skraćen sa devet na šest meseci, a služenje civilnog vojnog roka sa 13 na devet meseci.
Devetoro poslanika Srpskog pokreta obnove (SPO) osnovalo je 14. maja novu partiju - Srpski demokratski pokret obnove (SDPO) i ostali u poslaničkom klubu sa Novom Srbijom. Socijaldemokratska partija (SDP) prešla je u septembru u opoziciju i u novembru potpisala sporazum o saradnji sa Pokretom snaga Srbije (PSS). Srpsku radikalnu stranku napustila su dvojica poslanika - jedan je prešao u PSS i u decembru se našao u poslaničkom klubu sa dvoje poslanika SDP-a i po jednim SPO-a i SDPO-a. Dvojica poslanika Lista za Sandžak, izabranih na listi Demokratske stranke ušli su u vladajuću koaliciju, a DS je 5. oktobra odlučila da bojkotuje skupštinu. Čedomir Jovanović, koji je u januaru isključen iz DS-a u novembru je osnovao Liberalno demokratsku partiju. Demokratsku stranku Srbije u junu je napustio biznismen Zoran Drakuklić.
Ministar odbrane SCG Prvoslav Davinić podneo je 8. septembra zahtev da bude razrešen sa te funkcije, nakon što je isključen iz članstva G17 plus i nakon što je ministar finansija Mladjan Dinkić optužio vojsku i ministarstvo za potpisivanje štetnih ugovora sa firmom Mile Dragić. Istraga o toj aferi još nije završena. Za novog ministra je 21. oktobra izabran general u penziji, patolog i bivši načelnik VMA Zoran Stanković. Vrhovni savet odbrane penzionisao je 6. oktobra načelnika Generalštaba Vojske SCG generala Dragana Paskaša. Za novog načelnika izabran je Ljubiša Jokić iz Crne Gore.
U oktobru je skraćen vojni rok - Skupština SCG usvojila je izmene Zakona o Vojsci SCG, kojima je vojni rok skraćen sa devet na šest meseci, a služenje civilnog vojnog roka sa 13 na devet meseci.
Sudjenja za organizovani kriminal
Medijski atraktivna sudjenja nastavljena su i 2005. godine, a pravosudje je potreslo nekoliko slučajeva unutar njegovih redova.
Bivšem komandantu ”crvenih beretki” Miloradu Ulemeku Legiji, kojem se sudilo u četiri procesa za najteža krivična dela, izrečena je prva presuda 29. juna, pred Okružnim sudom za učešće u atentatu na Ibarskoj magistrali. Za ubistvio četiri pripadnika SPO i ranjavanje Vuka Draškovića, Ulemek i pet bivših pripadnika JSO osudjeni su na po 15 godina zatvora. Ulemek i još trojica pripadnika rasformirane jedinice za specijalne operacije (Branko Berček, Dušan Maričić i Nenad Bujošević) osudjeni su 18. jula na po 40 godina zatvora zbog ubistva Ivana Stambolića i pokušaja ubistva Vuka Draškovića u Budvi.
Grčke vlasti su 2. februara izručile Dejana Milenkovića Bagzija, pripadnika zemunskog klana, optuženog za učešće u ubistvu Zorana Djindjića.
Specijalnog tužioca Jovana Prijića, 27. jula je na toj funkciji zamenio Slobodan Radovanović. Prijić je postao zamenik tužioca. Drugi zamenik tužioca, Milan Radovanović uhapšen je 15. septembra zbog sumnje da je odao podatke o prisluškivanju nepravosnažno osudjenih članova "kruševačke grupe". Uhapšen je i sudija Vrhovnog suda Ljubomir Vučković, optužen da je za novac trebalo da izdejstvuje oslobadjajuću presudu članovima kriminalne grupe. Vrhovni sud je krajem septembra potvrdio višegodišnje zatvorske kazne kruševačkoj grupi, i krajem oktobra poništio oslobadjajuću presudu optuženima za ubistvo policijskog generala Boška Buhe i vratio predmet na ponovno sudjenje.
Bivšem komandantu ”crvenih beretki” Miloradu Ulemeku Legiji, kojem se sudilo u četiri procesa za najteža krivična dela, izrečena je prva presuda 29. juna, pred Okružnim sudom za učešće u atentatu na Ibarskoj magistrali. Za ubistvio četiri pripadnika SPO i ranjavanje Vuka Draškovića, Ulemek i pet bivših pripadnika JSO osudjeni su na po 15 godina zatvora. Ulemek i još trojica pripadnika rasformirane jedinice za specijalne operacije (Branko Berček, Dušan Maričić i Nenad Bujošević) osudjeni su 18. jula na po 40 godina zatvora zbog ubistva Ivana Stambolića i pokušaja ubistva Vuka Draškovića u Budvi.
Grčke vlasti su 2. februara izručile Dejana Milenkovića Bagzija, pripadnika zemunskog klana, optuženog za učešće u ubistvu Zorana Djindjića.
Specijalnog tužioca Jovana Prijića, 27. jula je na toj funkciji zamenio Slobodan Radovanović. Prijić je postao zamenik tužioca. Drugi zamenik tužioca, Milan Radovanović uhapšen je 15. septembra zbog sumnje da je odao podatke o prisluškivanju nepravosnažno osudjenih članova "kruševačke grupe". Uhapšen je i sudija Vrhovnog suda Ljubomir Vučković, optužen da je za novac trebalo da izdejstvuje oslobadjajuću presudu članovima kriminalne grupe. Vrhovni sud je krajem septembra potvrdio višegodišnje zatvorske kazne kruševačkoj grupi, i krajem oktobra poništio oslobadjajuću presudu optuženima za ubistvo policijskog generala Boška Buhe i vratio predmet na ponovno sudjenje.
Suočavanje sa zločinima, ...
Vlasti u Srbiji u 2005. godini pokazale su i spremnost da se suoče sa ratnim zočinima koje su pripadnici srpskog naroda počinili nad gradjanima drugih nacionalnosti tokom rata u ex-YU.
Policija je 1. juna, odmah nakon što je u Haškom tribunalu prikazan snimak pogubljenja šest srebreničkih Muslimana, uhapsila petoricu pripadnika "Škorpiona", osumnjičenih za taj zločin.
Sudjenje "Škorpionima" počelo je 20. decembra pred Specijalnim sudom u Beogradu.
Sudjenje za Ovčaru završeno je 12. decembra - osmorica iz grupe od 16 pripadnika Teritorijalne odbrane Vukovara osudjeni su na maksimalne kazne od po 20 godina. Četvorica pripadnika paravojne formacije "Osvetnici" osudjeni su 15. jula za ratni zločin otmice i ubistva 16 građana muslimanske nacionalnosti iz mesta Sjeverin na ukupno 75 godina zatvora.
Krajem 2005. godine javnost je potresao dogadjaj u Novom Sadu kada je grupa pripadnika neregistrovane neonacističke organizacije Nacionalni stroj prekinula je antifaštističku tribinu u Novom Sadu. Narednih dana uhapšeno je 20 pripadnika te organizacije, osumnjičenih za širenje verske, nacionalne i rasne mržnje. Istraga je završena i očekuje se podizanje optužnice. U pritvoru su zadržana četvorica.
MUP Srbije dostavio je u decembru Odboru za bezbednost Skupštine Vojvodine informaciju po kojoj u Srbiji postoji nekoliko ekstremističkih organizacija. Neonacističke grupe su "Nacionalni stroj", "Krv i čast" i skinhedi, rasistička je "Rasni nacionalisti - rasonalisti", a klerofašistička "Otačastveni pokret Obraz".
April 2005. godine ostaće upamćen po katastrofalnim poplavama u Banatu u kojima je srušena ili teško oštećena većina kuća u selima Jaša Tomić i Medja, u opštini Sečanj. Ljudskih žrtava nije bilo, ali su cela sela evakuisana. Stradalo je na hiljade grla stoke. Isušivanje vode, popravka kuća i zgradnja novih počeli su u maju. Tačan iznos štete i prikupljene pomoći nisu saopšteni.
Poslednjih dana 2005. Vlada Srbije donela je i odluku da oduzme Mobtelu licencu za opetareta mobilne telefonije zbog toga što je Mobtel sklopio ugovor sa kosovskim Mobikosom Ekrema Luke koji je sklopljen bez znanja vlasti i ocenjen kao štetan po državu i njene interese.
(Beta/Tanjug/Mondo)
Policija je 1. juna, odmah nakon što je u Haškom tribunalu prikazan snimak pogubljenja šest srebreničkih Muslimana, uhapsila petoricu pripadnika "Škorpiona", osumnjičenih za taj zločin.
Sudjenje "Škorpionima" počelo je 20. decembra pred Specijalnim sudom u Beogradu.
Sudjenje za Ovčaru završeno je 12. decembra - osmorica iz grupe od 16 pripadnika Teritorijalne odbrane Vukovara osudjeni su na maksimalne kazne od po 20 godina. Četvorica pripadnika paravojne formacije "Osvetnici" osudjeni su 15. jula za ratni zločin otmice i ubistva 16 građana muslimanske nacionalnosti iz mesta Sjeverin na ukupno 75 godina zatvora.
Krajem 2005. godine javnost je potresao dogadjaj u Novom Sadu kada je grupa pripadnika neregistrovane neonacističke organizacije Nacionalni stroj prekinula je antifaštističku tribinu u Novom Sadu. Narednih dana uhapšeno je 20 pripadnika te organizacije, osumnjičenih za širenje verske, nacionalne i rasne mržnje. Istraga je završena i očekuje se podizanje optužnice. U pritvoru su zadržana četvorica.
MUP Srbije dostavio je u decembru Odboru za bezbednost Skupštine Vojvodine informaciju po kojoj u Srbiji postoji nekoliko ekstremističkih organizacija. Neonacističke grupe su "Nacionalni stroj", "Krv i čast" i skinhedi, rasistička je "Rasni nacionalisti - rasonalisti", a klerofašistička "Otačastveni pokret Obraz".
April 2005. godine ostaće upamćen po katastrofalnim poplavama u Banatu u kojima je srušena ili teško oštećena većina kuća u selima Jaša Tomić i Medja, u opštini Sečanj. Ljudskih žrtava nije bilo, ali su cela sela evakuisana. Stradalo je na hiljade grla stoke. Isušivanje vode, popravka kuća i zgradnja novih počeli su u maju. Tačan iznos štete i prikupljene pomoći nisu saopšteni.
Poslednjih dana 2005. Vlada Srbije donela je i odluku da oduzme Mobtelu licencu za opetareta mobilne telefonije zbog toga što je Mobtel sklopio ugovor sa kosovskim Mobikosom Ekrema Luke koji je sklopljen bez znanja vlasti i ocenjen kao štetan po državu i njene interese.
(Beta/Tanjug/Mondo)
Pridruži se MONDO zajednici.
