Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Konuzin izjavio je da uslovi integrisanja Srbije u Evropsku uniju ne smeju da budu u suprotnosti sa interesima zemlje.
"Rusija je uvek smatrala da Evropska unija može da odigra veliku ulogu u pomaganju rešavanju problema Balkana, naročito Srbije", istakao je Konuzin u izjavi Tanjugu.
On je - napominjući da Rusija uviđa značaj koji u političkom životu Srbije ima pitanje o njenom približavanju EU - ukazao da je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov baš o tome govorio na konferenciji za štampu nakon sastanka Rusija- Savet ministara EU u Luksemburgu, kada je ukazao da su mnogi problemi mogli da budu izbegnuti da je Evropa ranije ispoljila inicijativu prema Srbiji.
"Zaista, da je u Briselu ne samo deklarisana evropska perspektiva Srbije, nego i da nije propušteno vreme i da je rešavanje kosovskog problema upisano u tu perspektivu, bili bi izbegnuti i nezakonito proglašenje nezavisnosti pokrajine i nezgrapni pokušaji da se to opravda i nametanje silom ovog protivpravnog rešenja, odnosno direktnog kršenja 'Biblije' savremenih međunarodnih odnosa - Povelje UN", rekao je ruski ambasador, ukazujući na suštinu Lavrovljevog izlaganja u Luksemburgu.
Konuzin je, osvrćući se na to da su Beograd i EU u novembru 2007. godine parafirali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, podsetio da je uzajamno prihvatljivi tekst tog dokumenta, koliko je Rusija shvatila, "bio rezultat napornog, ali ravnopravnog dijaloga, uz uzajamno poštovanje".
On je, međutim, naglasio da se "do trenutka potpisivanja Sporazuma, situacija vidljivo promenila".
"Većina članica EU je priznala jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane Prištine. Predlog o tome da se u tekst unesu ispravke u pravcu podrške teritorijalnog integriteta Srbije bio je ignorisan. I sada je postalo jasno - zašto. Neke države Evropske unije prećutno, a neke i otvoreno polaze od toga da se stavovi SSP ne odnose na Kosovo", rekao je Konuzin.
Da li je takvo shvatanje u skladu sa pristupom Beograda? - zapitao se ruski ambasador i primetio da "o tome treba da odluče sami Srbi".
"Hoću još jednom da naglasim - Rusija nije protiv članstva Srbije u EU. Srećan put! Ali, uslovi integrisanja ne smeju da budu u suprotnosti sa interesima zemlje i da unose podelu u srpsko društvo", zaključio je ambasador Rusije u Beogradu.
Sa druge strane, Španija smatra da potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije i EU ni na koji način ne podrazumeva indirektno priznavanje nezavisnosti Kosova, rečeno je agenciji Beta u Ministarstvu spoljnih poslova u Madridu.
Portparol Ministarstva ukazao je da je Španija u EU podržala potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom "polazeći od punog poštovanja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN".
Ta rezolucija, dodao je "jasno ukazuje na teritorijalni integritet Srbije" i ona je i dalje na snazi.
Naglasivši da "potpisivanje Sporazuma sa Srbijom ni na koji način ne pretpostavlja indirektno priznavanje Kosova" predstavnik španskog ministarstva rekao je i da su potpisivanje sporazuma sa Srbijom "podržale i članice EU koje, kao i Španija, ne priznaju jednoglasno proglašenu nezavisnost Kosova".
"Rusija je uvek smatrala da Evropska unija može da odigra veliku ulogu u pomaganju rešavanju problema Balkana, naročito Srbije", istakao je Konuzin u izjavi Tanjugu.
On je - napominjući da Rusija uviđa značaj koji u političkom životu Srbije ima pitanje o njenom približavanju EU - ukazao da je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov baš o tome govorio na konferenciji za štampu nakon sastanka Rusija- Savet ministara EU u Luksemburgu, kada je ukazao da su mnogi problemi mogli da budu izbegnuti da je Evropa ranije ispoljila inicijativu prema Srbiji.
"Zaista, da je u Briselu ne samo deklarisana evropska perspektiva Srbije, nego i da nije propušteno vreme i da je rešavanje kosovskog problema upisano u tu perspektivu, bili bi izbegnuti i nezakonito proglašenje nezavisnosti pokrajine i nezgrapni pokušaji da se to opravda i nametanje silom ovog protivpravnog rešenja, odnosno direktnog kršenja 'Biblije' savremenih međunarodnih odnosa - Povelje UN", rekao je ruski ambasador, ukazujući na suštinu Lavrovljevog izlaganja u Luksemburgu.
Konuzin je, osvrćući se na to da su Beograd i EU u novembru 2007. godine parafirali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, podsetio da je uzajamno prihvatljivi tekst tog dokumenta, koliko je Rusija shvatila, "bio rezultat napornog, ali ravnopravnog dijaloga, uz uzajamno poštovanje".
On je, međutim, naglasio da se "do trenutka potpisivanja Sporazuma, situacija vidljivo promenila".
"Većina članica EU je priznala jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane Prištine. Predlog o tome da se u tekst unesu ispravke u pravcu podrške teritorijalnog integriteta Srbije bio je ignorisan. I sada je postalo jasno - zašto. Neke države Evropske unije prećutno, a neke i otvoreno polaze od toga da se stavovi SSP ne odnose na Kosovo", rekao je Konuzin.
Da li je takvo shvatanje u skladu sa pristupom Beograda? - zapitao se ruski ambasador i primetio da "o tome treba da odluče sami Srbi".
"Hoću još jednom da naglasim - Rusija nije protiv članstva Srbije u EU. Srećan put! Ali, uslovi integrisanja ne smeju da budu u suprotnosti sa interesima zemlje i da unose podelu u srpsko društvo", zaključio je ambasador Rusije u Beogradu.
Sa druge strane, Španija smatra da potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije i EU ni na koji način ne podrazumeva indirektno priznavanje nezavisnosti Kosova, rečeno je agenciji Beta u Ministarstvu spoljnih poslova u Madridu.
Portparol Ministarstva ukazao je da je Španija u EU podržala potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom "polazeći od punog poštovanja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN".
Ta rezolucija, dodao je "jasno ukazuje na teritorijalni integritet Srbije" i ona je i dalje na snazi.
Naglasivši da "potpisivanje Sporazuma sa Srbijom ni na koji način ne pretpostavlja indirektno priznavanje Kosova" predstavnik španskog ministarstva rekao je i da su potpisivanje sporazuma sa Srbijom "podržale i članice EU koje, kao i Španija, ne priznaju jednoglasno proglašenu nezavisnost Kosova".
Jeremić: Kosovo podelilo Evropu
Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić izjavio je u Strazburu da jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije nije rešilo nijedan problem, ali je unelo podele, ne samo u region, nego i u Evropu.
"Jednostrano proglašenje nezavisnosti ništa nije rešilo, nije učinilo stvari boljim, nije učvrstilo vrednosti, nije poboljšalo saradnju, nije doprinelo pomirenju, nije donelo stabilnost i bezbednost", rekao je Jeremić obraćajući se Komitetu ministara Saveta Evrope.
Šef srpske diplomatije je ukazao da je, umesto zajedničkog rada na zbližavanju Beograda i Prištine u okviru zajedničke države uz maksimalnu autonomiju za kosovske Albance, nametnuto rešenje koje razara samu suštinu evropskih vrednosti.
"Koliko je samo ovo štete nanelo Srbiji, Zapadnom Balkanu i Evropi. Da, Evropi. Jednostrano proglašenje nezavisnosti nas je sve podelilo i nema smisla to negirati", rekao je Jeremić.
On je ukazao da je jedini način da se ta podela prevaziđe, jedini način da se ostane privržen evropskim vrednostima i postigne održivo rešenje - povratak za pregovarački sto sve dok se ne nađe obostrano prihvatljivo rešenje.
"Pregovori koji će biti uspešni, vođeni u dobroj nameri i duhu kompromisa, na osnovu naših zajedničkih vrednosti i poštovanju međunarodnog prava, moraju sada postati fokus naših napora, naših nada i naše odlučnosti", napomenuo je ministar spoljnih poslova.
Jeremić je rekao da je Srbija posvećena saradnji sa svim zemljama članicama Saveta Evrope u cilju unapređivanja prosperitetne, bezbedne Evrope bez linija podele.
"Veliko mi je zadovoljstvo što je takva posvećenost ojačana nedavnim potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i Evropske unije. Verujem da moja zemlja može ponosno i samouvereno potvrditi, istinski prvi put, da su konture naše evropske budućnosti čvrsto ucrtane", rekao je on.
Jeremić je, međutim, napomenuo da na tom putu postoji još jedna prekretnica - izbori 11. maja na kojim će građani Srbije imati priliku da potvrde svoj osećaj pripadanja Evropi ili da izaberu povratak u samoizolaciju.
"Iako će rezultati izbora biti tesni, ja verujem da će moja zemlja izabrati da korača jedinim putem koji može transformisati naše sadašnje nade u buduću realnost", rekao je šef srpske diplomatije u obraćanju Komitetu ministara Saveta Evrope u Strazburu.
(agencije/MONDO)
"Jednostrano proglašenje nezavisnosti ništa nije rešilo, nije učinilo stvari boljim, nije učvrstilo vrednosti, nije poboljšalo saradnju, nije doprinelo pomirenju, nije donelo stabilnost i bezbednost", rekao je Jeremić obraćajući se Komitetu ministara Saveta Evrope.
Šef srpske diplomatije je ukazao da je, umesto zajedničkog rada na zbližavanju Beograda i Prištine u okviru zajedničke države uz maksimalnu autonomiju za kosovske Albance, nametnuto rešenje koje razara samu suštinu evropskih vrednosti.
"Koliko je samo ovo štete nanelo Srbiji, Zapadnom Balkanu i Evropi. Da, Evropi. Jednostrano proglašenje nezavisnosti nas je sve podelilo i nema smisla to negirati", rekao je Jeremić.
On je ukazao da je jedini način da se ta podela prevaziđe, jedini način da se ostane privržen evropskim vrednostima i postigne održivo rešenje - povratak za pregovarački sto sve dok se ne nađe obostrano prihvatljivo rešenje.
"Pregovori koji će biti uspešni, vođeni u dobroj nameri i duhu kompromisa, na osnovu naših zajedničkih vrednosti i poštovanju međunarodnog prava, moraju sada postati fokus naših napora, naših nada i naše odlučnosti", napomenuo je ministar spoljnih poslova.
Jeremić je rekao da je Srbija posvećena saradnji sa svim zemljama članicama Saveta Evrope u cilju unapređivanja prosperitetne, bezbedne Evrope bez linija podele.
"Veliko mi je zadovoljstvo što je takva posvećenost ojačana nedavnim potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i Evropske unije. Verujem da moja zemlja može ponosno i samouvereno potvrditi, istinski prvi put, da su konture naše evropske budućnosti čvrsto ucrtane", rekao je on.
Jeremić je, međutim, napomenuo da na tom putu postoji još jedna prekretnica - izbori 11. maja na kojim će građani Srbije imati priliku da potvrde svoj osećaj pripadanja Evropi ili da izaberu povratak u samoizolaciju.
"Iako će rezultati izbora biti tesni, ja verujem da će moja zemlja izabrati da korača jedinim putem koji može transformisati naše sadašnje nade u buduću realnost", rekao je šef srpske diplomatije u obraćanju Komitetu ministara Saveta Evrope u Strazburu.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.