Najviše glasova na parlamentarnim izborima, da su održani prošle sedmice, dobila bi Srpska radikalna stranka za koju bi glasalo između 1,4 i 1,55 miliona građana, rezultat je istraživanja koje je predstavio Centar za slobodne izbore i demokratiju.
Najviše glasova na parlamentarnim izborima, da su održani prošle sedmice, dobila bi Srpska radikalna stranka za koju bi glasalo između 1,4 i 1,55 miliona građana, rezultat je istraživanja koje je danas predstavio Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID).
Za listu "Za evropsku Srbiju" glasalo bi između 1,35 i 1,5 miliona, pokazuje terensko istraživanje obavljeno između 30. aprila i 4. maja na uzorku od 1.488 ispitanika iz Srbije bez Kosova. Istraživanje je rađeno u okviru projekta koji finansira ambasada Velike Britanije u Srbiji.
U odnosu na istraživanje rađeno od 14. do 20. aprila, pre potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i memoranduma sa Fijatom, razlika između SRS-a i liste koju predvodi DS smanjena je na ispod 100.000 glasova, rekao je programski direktor CeSID-a Đorđe Vuković.
Prema prethodnom istraživanju SRS je imao 1,48, a DS 1,37 miliona glasova.
Koalicija DSS-NS dobila bi, prema novom istrazivanju, između 450 i 500 hiljada glasova, LDP između 270 i 330 hiljada glasova a koalicija SPS-PUPS-JS između 250 i 320 hiljada glasova.
Za manjinske stranke glasalo bi između 100 i 130 hiljada birača.
Na izbore zakazane za 11. maj će, prema istraživanju CeSID-a, izaći oko 4,5 miliona ljudi, dok 330.000 sigurno neće izaći, a neodlučno je 550.000 birača. Vuković je naveo da je moguća greška u istraživanju "plus-minus jedan odsto" ili odstupanje do 100.000 glasova.
Prema prethodnom istraživanju, za DSS-NS bi glasalo 510.000, za LDP 330.000, za koaliciju SPS-PUPS-JS 290.000, a za manjine 150.000.
Vuković je rekao da je 80 odsto ispitanika navelo da će na parlamentarnim i lokalnim izborima glasati za istu stranku.
Na pitanje "u kog političara imate najviše poverenja", 25 odsto ispitanika odgovorilo je Boris Tadić, sledi Tomislav Nikolić sa 20 odsto i Vojislav Koštunica sa 10 odsto. Funkcioneri SRS-a ukupno uživaju najviše poverenja kod 32 odsto građana, lideri liste "Za evropsku Srbiju" 31 odsto, koalicije DŠ-NS 12 odsto, Čedomir Jovanović pet odsto, a lideri koalicije SPS-PUPS-JS četiri odsto.
Na pitanje "u kog političara imate najmanje poverenja", 30 odsto ispitanika je navelo Čedomira Jovanovića, po sedam odsto Tomislava Nikolića i Borisa Tadića, Vojislava Koštunicu šest odsto, a Ivicu Dačića pet odsto.
Istraživač CeSID-a Srećko Mihajlović rekao je da je glavna tema rascepa na političkoj sceni Srbije odnos prema EU i da je "u poslednje dve, tri nedelje zapažen preokret, pa je sada dominantan evropejski i umereno evropejski stav".
Procenat evropejaca i umerenih evropejaca porastao je sa 30 odsto na 41 odsto, dok je procenat antievropejaca i umerenih evropejaca opao sa 47 odsto na 31 odsto, a Mihajlović je ocenio da se to najverovatnije dogodilo zbog potpisivanja SSP-a i memoranduna sa Fijatom.
Dodao je da stranke demokratskog bloka nisu uspele da "kapitalizuju saglasnost opredeljenja sa biračima".
Istraživač je naveo da je druga tema rascepa na političkoj sceni odnos prema "srpskom neosocijalizmu miloševićevskog tipa", odnosno odnos prema promenama 5. oktobra 2000. godine, a da je Kosovo na trećem mestu.
Mihajlović je istakao da je procenat onih koji podržavaju meku i umereno meku opciju u vezi sa Kosovom porastao sa 50 odsto na 56 odsto, dok je procenat podrške tvrdoj i umereno tvrdoj opciji opao sa 24 na 16 odsto, a neutralnih je 28 odsto ispitanika.
(Beta)
Za listu "Za evropsku Srbiju" glasalo bi između 1,35 i 1,5 miliona, pokazuje terensko istraživanje obavljeno između 30. aprila i 4. maja na uzorku od 1.488 ispitanika iz Srbije bez Kosova. Istraživanje je rađeno u okviru projekta koji finansira ambasada Velike Britanije u Srbiji.
U odnosu na istraživanje rađeno od 14. do 20. aprila, pre potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i memoranduma sa Fijatom, razlika između SRS-a i liste koju predvodi DS smanjena je na ispod 100.000 glasova, rekao je programski direktor CeSID-a Đorđe Vuković.
Prema prethodnom istraživanju SRS je imao 1,48, a DS 1,37 miliona glasova.
Koalicija DSS-NS dobila bi, prema novom istrazivanju, između 450 i 500 hiljada glasova, LDP između 270 i 330 hiljada glasova a koalicija SPS-PUPS-JS između 250 i 320 hiljada glasova.
Za manjinske stranke glasalo bi između 100 i 130 hiljada birača.
Na izbore zakazane za 11. maj će, prema istraživanju CeSID-a, izaći oko 4,5 miliona ljudi, dok 330.000 sigurno neće izaći, a neodlučno je 550.000 birača. Vuković je naveo da je moguća greška u istraživanju "plus-minus jedan odsto" ili odstupanje do 100.000 glasova.
Prema prethodnom istraživanju, za DSS-NS bi glasalo 510.000, za LDP 330.000, za koaliciju SPS-PUPS-JS 290.000, a za manjine 150.000.
Vuković je rekao da je 80 odsto ispitanika navelo da će na parlamentarnim i lokalnim izborima glasati za istu stranku.
Na pitanje "u kog političara imate najviše poverenja", 25 odsto ispitanika odgovorilo je Boris Tadić, sledi Tomislav Nikolić sa 20 odsto i Vojislav Koštunica sa 10 odsto. Funkcioneri SRS-a ukupno uživaju najviše poverenja kod 32 odsto građana, lideri liste "Za evropsku Srbiju" 31 odsto, koalicije DŠ-NS 12 odsto, Čedomir Jovanović pet odsto, a lideri koalicije SPS-PUPS-JS četiri odsto.
Na pitanje "u kog političara imate najmanje poverenja", 30 odsto ispitanika je navelo Čedomira Jovanovića, po sedam odsto Tomislava Nikolića i Borisa Tadića, Vojislava Koštunicu šest odsto, a Ivicu Dačića pet odsto.
Istraživač CeSID-a Srećko Mihajlović rekao je da je glavna tema rascepa na političkoj sceni Srbije odnos prema EU i da je "u poslednje dve, tri nedelje zapažen preokret, pa je sada dominantan evropejski i umereno evropejski stav".
Procenat evropejaca i umerenih evropejaca porastao je sa 30 odsto na 41 odsto, dok je procenat antievropejaca i umerenih evropejaca opao sa 47 odsto na 31 odsto, a Mihajlović je ocenio da se to najverovatnije dogodilo zbog potpisivanja SSP-a i memoranduna sa Fijatom.
Dodao je da stranke demokratskog bloka nisu uspele da "kapitalizuju saglasnost opredeljenja sa biračima".
Istraživač je naveo da je druga tema rascepa na političkoj sceni odnos prema "srpskom neosocijalizmu miloševićevskog tipa", odnosno odnos prema promenama 5. oktobra 2000. godine, a da je Kosovo na trećem mestu.
Mihajlović je istakao da je procenat onih koji podržavaju meku i umereno meku opciju u vezi sa Kosovom porastao sa 50 odsto na 56 odsto, dok je procenat podrške tvrdoj i umereno tvrdoj opciji opao sa 24 na 16 odsto, a neutralnih je 28 odsto ispitanika.
(Beta)
