Vređanje i blaćenje protivnika, rat plakatima, afere i optužbe za korupciju, bili su obrazac ponašanja političara u Srbiji i pre Drugog svetskog rata
Vređanje i blaćenje protivnika, rat plakatima, afere i optužbe za korupciju, bili su obrazac ponašanja političara u Srbiji i pre Drugog svetskog rata
Istoričar Momčilo Pavlović za agenciju Beta rekao je da pre Drugog svetskog rata nisu postojali mediji preko kojih bi se političari obračunavali, ali je tada "rat" vodjen plakatima kojima je bio oblepljivan ceo Beograd.
Prema njegovim rečima, "rat plakatima" je dominantan obrazac u političkoj borbi u čitavom periodu Kraljevine Jugoslavije pa sve do pedesetih godina prošlog veka i vladavine komunista.
"Pred izbore su su sva sredstava dozvoljena. Politički protivnik se omalovažava, naružuje i uglavnom se svi optužuju za korupciju i lopovluk", kazao je Pavlović dodajući da se u tom periodu i dotadašnja vlast ponaša kao opozicija a da svi kritikuju i obećavaju.
Pred izbore 1935. i 1938. godine "rat plakatima" se razbuktao, pa je čak jednom poslaniku napakovana seksualana aferu nakon čega je ceo Beograd bio oblepljen plaktima.
"Navodno je neka žena dolazila kod tog poslanika da traži posao za svog muža. On joj je dao mirišljave sapunčiće da pomiriše i onda je ona posle dala izjavu da ne zna šta je bilo sa njom, ali da se našla sa njim u krevetu. To je iskoristila opozicija, napravila plakat sa njenom izjavom. Poslanik ih je tužio i gradska policija je donela odluku da se ti plakati unište zbog vredjanja javnog morala"
rekao je istoričar Pavlović.
Takodje, i tada su stranke koristile poruke da će se desiti nešto loše ako gradjani budu glasali za njihove političke oponente.
"Na izborima u novembru 1945. godine pojavljuju se plakati protiv kralja i protiv opozicije kao najvećeg zla, dobrovoljnih sluga medjunarodnih centara moći, agenata i izdajnika", naglasio je on dodajući da su ti izbori pretvoreni u referendumsko pitanje: "Za Tita ili za kralja".
Istakao je da nije bilo plakata protiv Tita jer bi njihovo objavljivanje "vodilo direktno u zatvor".
U Narodnoj biblioteci Srbije Dejan Vukićević je 2005. godine priredio izložbu predizbornih plakata i letaka iz perioda izmedju dva rata.
Na njima se moglo pročitati da su politički protivnici zaštitnici kokošara, falsifikatori, ubice, izdajnici, stare krvopije, mrcine, ratni zabušanti, kukavice, zelenaši, izelice, trovači, kartaroši, secikese, narodne pijavice.
Pristalice Ljube Davidovića delile su letak u kome su Beogradjani pozivani da ne glasaju za listu Nikole Pašića jer je "u vreme dok su naši vojnici ginuli na front udavao kćer, a sina oženio jednom Grkinjom milionerkom", jer ima 172 rudarske koncesije, bio je siromah pre 30 godina a sada ima devet trospratnica u Beogradu, jer je najveći akcionar Borskog rudnika, zaštitnik korupcionaša i bio je umešan u sve kradje i afere.
(Beta)
Istoričar Momčilo Pavlović za agenciju Beta rekao je da pre Drugog svetskog rata nisu postojali mediji preko kojih bi se političari obračunavali, ali je tada "rat" vodjen plakatima kojima je bio oblepljivan ceo Beograd.
Prema njegovim rečima, "rat plakatima" je dominantan obrazac u političkoj borbi u čitavom periodu Kraljevine Jugoslavije pa sve do pedesetih godina prošlog veka i vladavine komunista.
"Pred izbore su su sva sredstava dozvoljena. Politički protivnik se omalovažava, naružuje i uglavnom se svi optužuju za korupciju i lopovluk", kazao je Pavlović dodajući da se u tom periodu i dotadašnja vlast ponaša kao opozicija a da svi kritikuju i obećavaju.
Pred izbore 1935. i 1938. godine "rat plakatima" se razbuktao, pa je čak jednom poslaniku napakovana seksualana aferu nakon čega je ceo Beograd bio oblepljen plaktima.
"Navodno je neka žena dolazila kod tog poslanika da traži posao za svog muža. On joj je dao mirišljave sapunčiće da pomiriše i onda je ona posle dala izjavu da ne zna šta je bilo sa njom, ali da se našla sa njim u krevetu. To je iskoristila opozicija, napravila plakat sa njenom izjavom. Poslanik ih je tužio i gradska policija je donela odluku da se ti plakati unište zbog vredjanja javnog morala"
rekao je istoričar Pavlović.
Takodje, i tada su stranke koristile poruke da će se desiti nešto loše ako gradjani budu glasali za njihove političke oponente.
"Na izborima u novembru 1945. godine pojavljuju se plakati protiv kralja i protiv opozicije kao najvećeg zla, dobrovoljnih sluga medjunarodnih centara moći, agenata i izdajnika", naglasio je on dodajući da su ti izbori pretvoreni u referendumsko pitanje: "Za Tita ili za kralja".
Istakao je da nije bilo plakata protiv Tita jer bi njihovo objavljivanje "vodilo direktno u zatvor".
U Narodnoj biblioteci Srbije Dejan Vukićević je 2005. godine priredio izložbu predizbornih plakata i letaka iz perioda izmedju dva rata.
Na njima se moglo pročitati da su politički protivnici zaštitnici kokošara, falsifikatori, ubice, izdajnici, stare krvopije, mrcine, ratni zabušanti, kukavice, zelenaši, izelice, trovači, kartaroši, secikese, narodne pijavice.
Pristalice Ljube Davidovića delile su letak u kome su Beogradjani pozivani da ne glasaju za listu Nikole Pašića jer je "u vreme dok su naši vojnici ginuli na front udavao kćer, a sina oženio jednom Grkinjom milionerkom", jer ima 172 rudarske koncesije, bio je siromah pre 30 godina a sada ima devet trospratnica u Beogradu, jer je najveći akcionar Borskog rudnika, zaštitnik korupcionaša i bio je umešan u sve kradje i afere.
(Beta)
