Srbiju na sednici predstavlja predsednik Tomislav Nikolić, a Prištinu ambasadorka Kosova u SAD Fljora Čitaku.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić pozvao je međunarodnu zajednicu da utiče na privremene institucije u Prištini kako bi se formirala Zajednica srpskih opština.

"Još jednom želim da budem jasan - Srbija neće priznati Kosovo šta god da nam se nudi zauzvrat i kakvim god pritiscima bili izloženi. Reč je o odbrani principa i o trajnoj naklonjenosti pravdi. Onaj ko se drži principa i ko se bori za pravdu, uvek je u pravu" poručio je Nikolić u obraćanju na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, na kojoj se raspravlja o situaciji na Kosovu.

Kako je rekao uskoro će se navršiti četiri godine od postizanja prvog Briselskog sporazuma a ključni segment tog Sporazuma, dogovorenog i potpisanog, odnosi se na formiranje Zajednice srpskih opština, koje nažalost još nije ni počelo.

"Predstavnici Prištine sve otvorenije poručuju da njih ova Zajednica i ne zanima i da se neće držati dogovora čiji je garant Evropska unija. Ovu samovolju prištinskih pregovarača neće rešiti tek poneka uzgredna javna kritika upućena Prištini koja stiže sa Zapada" ocenio je Nikolić.

Uspostavljanje ZSO preduslov je za normalan život i održiv opstanak srpskog naroda u Pokrajini.

"Kao takva, zavređuje da joj se posveti daleko veća pažnja i u Izveštaju generalnog sekretara UN čiji je zadatak da brani osnovna ljudska prava, pre svega pravo na život, slobodu kretanja, stanovanja, pravo na rad i obrazovanje, pravo na očuvanje kulturne posebnosti naroda, slobodu veroispovesti" dodao je.

ŠTETNE IZJAVE O VOJSCI KOSOVA

"Reagujući odgovorno i odlučno na sve izazove, državne institucije Srbije uticale su na smirivanje tenzija na Kosovu i Metohiji, koje su pretile da eskaliraju. Poruka koju sa ovog mesta želim da pošaljem svim ekstremistima jeste da mirna rešenja nemaju alternativu" rekao je Nikolić.

On je podvukao štetnost izjava u vezi sa mogućim formiranjem Vojske Kosova, čime bi, podvukao je, ozbiljno bila prekršena rezolucija SB UN 1244, a što bi istovremeno predstavljalo novu, ozbiljnu pretnju naporima u pravcu stabilizacije ne samo KiM već i Zapadnog Balkana.

Govoreći o dijalogu između Beograda i Prištine on je istakao da Srbija nastoji da utre put postepenoj normalizaciji stanja, ali i ukazao da za "iskren i životno sprovodljiv dogovor potrebna je i iskrenost drugog sagovornika".

Prema njegovim rečima činjenica je da je Srbija u okviru dijaloga konstruktivna i realna u predlozima i da je spremna na kompromise koji nisu laki.

O VOZU ZA MITROVICU

"Cilj (Prištine) je da se isprovociraju sukobi: od zabrane isporuka udžbenika na srpskom jeziku, preko konstantnih napada na Srbe i njihovu imovinu, protivpravnog pokušaja konfiskacije rudarsko-metalurško-hemijskog kombinata Trepča, do najnovijih primera zabrane ulaska na KiM voza iz Beograda, što predstavlja najgrublje kršenje osnovnih ljudskih prava i slobode kretanja" upozorio je Nikolić.

Prema njegovim rečima Priština je na voz "odgovorila pretnjama, miniranjem pruge i upotrebom dugih cevi i borbenih vozila".

Kako je naveo takav pristup direktno je suprotstavljen duhu dijaloga koji teži normalizaciji odnosa i predstavlja ozbiljno ugrožavanje mira i stabilnosti u regionu.

On je rekao da ima onih koji kažu da je voz nosio poruku da je Kosovo sastavni deo Srbije i da je to provokacija koju su bili spremni da zaustave silom oružja.

"Ne postoji ni jedna odluka UN po kojoj KiM nije u sastavu Srbije. Za mene, prava provokacija je to što svi predstavnici privremene administracije u Prištini govore da je Kosovo nezavisna država. Da li biste opravdali kada bi Srbija, članica Ujedinjenih nacija, na tu provokaciju odgovorila pretnjom oružjem?" upitao je Nikolić.

Prema Nikoliću čin slanja specijalnih policijskih jedinica apsolutno je neprihvatljiv i "bio je poziv na oružani sukob".

On je dodao da treba pitati kakvo naređenje su imali da se voz pun studenata, kojim slučajem, pojavio na administrativnom prelazu.

"Meni, na sastanku u Briselu, pred Visokom predstavnicom za spoljnu politiku i bezbednost, gospođom Mogerini, nisu znali kako da odgovore. Možda će vama reći" rekao je Nikolić ali i dodao - "ovde sede mnogi zaštitnici njihovog ponašanja".

O SPECIJALNOM SUDU ZA OVK

"Pokazuje se nespremnost Prištine za suočavanje sa odgovornošću u sopstvenim redovima po pitanju ratnih zločina. Ovo naglašavam svestan predstojećeg početka rada Specijalnog suda u čijoj su nadležnosti zločini izvršeni na KiM, a u vezi sa navodima iz Izveštaja Dika Martija o trgovini ljudskim organima otetih Srba, kao i drugi ratni i zločini protiv čovečnosti" precizirao je Nikolić.

On je podsetio i da francusko pravosuđe rešava zahtev za izručenje Ramuša Haradinaja Srbiji zato što je osumnjičen za najteže ratne zločine.

"Taj nečovek, jedan od komandanata terorističke tzv. Oslobodilačke vojske Kosova, u nastojanju da izbegne zadovoljenje pravde, ne preza da i danas, pred očima Evrope i sveta, otvoreno preti novim ratom govoreći da će - Srbija proći kao 1999. godine".

"Ne znam, dakle, zašto nije usledila oštra osuda istupa, rekao bih otvorenih pretnji Ramuša Haradinaja. Nekažnjivost za počinjene zločine ne sme se dozvoliti ni tolerisati. Ovo je civilizacijsko pitanje i ozbiljan test za celokupno članstvo UN, prilika da pokažemo da su pravo i pravda iznad politike i da su sve žrtve jednake u svom stradanju" dodao je.

TANIN: PRESTATI S ZAPALJIVOM RETORIKOM


Nikolić je izrazio svoju zahvalnost specijalnom predstavniku generalnog sekretara UN gospodinu Zahiru Taninu na angažmanu na realizaciji mandata UNMIK, poželeo uspeh u daljem radu novom generalnom sekretaru gospodinu Antoniju Guterešu.

Tanin je rekao da se Beograd i Priština međusobno optužuju zbog zapaljive retorike, a posledica toga je smanjenje poverenja između dve strane.

On je rekao da ne postoji alternativa dijalogu i da obe strane treba da sprovode sporazume postignute u okviru dijaloga u Briselu.

Tanin smatra da će biti potrebno vreme da se proces normalizacije odnosa vrati na kolosek, nakon poslednjih događaja.

U izveštaju koji se razmatra, za period od 16. oktobra 2016. do 15. januara 2017, generalni sekretar UN Antonio Gutereš je izrazio je zabrinutost zbog povećanih tenzija i međusobnih optužbi između Beograda i Prištine u poslednjem tromesečju prošle godine, i pozvao obe strane da poštuju postignute dogovore, a lidere da izbegavaju zapaljivu retoriku.