undefined Godišnjica ubistva Đinđića

   Porodica nekadašnjeg premijera i predsednika DS Zorana Đinđića, ubijenog 12. marta 2003, položila je danas vence i cveće na njegov grob u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.

Venac su položili supruga Zorana Đinđića, Ružica Đinđić i sin Luka.

U delegaciji DS-a, koja je položila venac i odala počast Đinđiću, bili su predsednik DS-a Dragan Šutanovac, Branislav Lečić, Nada Kolundžija, Tamara Tripić, Balša Božović, Radoslav Milojičić, Miroslav Vasin i Slobodan Milosavljević.

Venac je prethodno položio i predsednik Nove stranke, bivši premijer i lider DS-a Zoran Živković.

Na grob Zorana Đinđića tokom prepodneva vence i cveće polažu i brojni građani.

Prošlo je 14 godina: Ovako je govorio Zoran Đinđić

Članovi Liberalno-demokratske partije (LDP) obeležili su godišnjicu tradicionalnom "Šetnjom za Zorana".

Kolona je krenula od sedišta te stranke do Vlade Srbije i Aleje velikana na Novom groblju, a predvodili su je predsednici LDP i Lige socijaldemokrata Vojvodine Čedomir Jovanovic i Nenad Čanak.

Čanak je izjavio da se i 14 godina posle ne zna ko su bili politički nalogodavci ubistva Đinđića.

Navodeći da je pre četrnaest godina ubijen je njegov prijatelj i saborac i čovek koji je koji je položio život na oltar evropske Srbije, Čanak kaže da su politički nalodavci su ostali nedostupni pravdi, navedeno je u saopštenju.

"Nedostupni, da se sazna prava istina o razlozima ubistva ovog čoveka. Ako se to ne otkrije i ako se ne izvedu pred lice pravde, to će zauvek biti prepreka na evropskom putu Srbije", poručio je Čanak.

Članovi Vlade iz vremena kada je na njenom čelu bio Đinđić odali su mu poštu i na mestu gde je ubinjen ispred Vlade.

I premijer Aleksandar Vučić i članovi Vlade Srbije položili su danas venac na spomen-ploču Zoranu Djinđiću u dvorištu Vlade.

ŽIVKOVIĆ: UBIO GA "KLAN MILOŠEVIĆ"

Srbija ima obavezu da vrati sebe na pravi put, ne zbog Zorana Đinđića, već zbog svoje budućnosti, a šansa za to su predstojeći izbori, izjavio je danas nekadašnji premijer Zoran Živković, koji je sa članovima svoje Vlade odao poštu Đimnđiću na mestu gde je ubijen.

Živković je novinarima, u dvorištu zgrade Vlade Srbije, izjavio novinarima da se ova, 14. godišnjica ubistva Đinđića poklapa sa izborima, a da su se bar tri predsednička kandidata radovala na današnji dan 2003. godine, kada je Đinđić ubijen.

On je napomenuo da je za sledeću godinu planirano otkrivanje spomenika Đinđiću u Beogradu, i poručio da građani i stanovnici Beograda ne bi trebalo da dozvole da ga otkriju oni koji su se zbog njegovog ubistva radovali.

"Građani, a naročito mi političari, imamo dovoljno prilike do tada da sprečimo tu zlu sudbinu", konstatovao je Živković, koji je predsednik Nove stranke.

On je istakao da od 2005. - 2006. do danas vlasti nisu učinile ništa da se produbi istraga o pozadini ubistva premijera Srbije i izneo svoj lični stav da je za to odgovoran "klan Milošević".

"Moje mišljenje, koje ne mogu da potkrepim dokazima, jeste da je to uradio "klan Milošević", on (Slobodan) lično, njegova porodica i ljudi oko njega. Oni su imali motiv, direktne veze sa dokazanim ubicama, i imali su dovoljno sredstava za to", zaključio je Živković.

UBISTVO PREMIJERA


Zoran Đindić ubijen je 12. marta 2003. godine ispred ulaza u zgradu Vlade Srbije.

Kao izvršioci odmah su osumnjičeni pripadnici zemunskog kriminalnog klana, a uvedeno je vanredno stanje, koje je trajalo do 22. aprila.

U policijskoj akciji "Sablja", uhapšeno je 11.665 osoba, među kojima je bilo partijskih funkcionera, visokih vojnih oficira, nosilaca pravosudnih funkcija i estradnih zvezda, a neki od njih su proveli određeno vreme u pritvoru.

Osumnjičeni kao glavni u organizovanju ubistva premijera bili su nekadašnji komandant raspuštene Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek Legija i pripadnici zemunskog klana koji su ubijeni u policijskoj akciji, Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum.

U "Sablji" je uhapšen neposredni izvršilac ubistva Zvezdan Jovanović.

Avgusta 2003. podignuta je optužnica protiv 44 osobe za učešće u organizovanju ubistva, suđenje je trajalo od decembra 2003. godina a maja 2007. godine proglašeni su krivim i osuđeni na višegodišnje zatvorske kazne.

Legija se skrivao 14 meseci, predao se maja 2004. godine i osuđen na 40 godina zatvora, koliko je dobio i Jovanović.

undefined Đinđić

Politička pozadina ubistva Zorana Đinđića još nije otkrivena.

Đinđić je rođen 1. avgutsa 1952. u Bosanskom Šamcu. Bio je doktor filozofije i jedan od osnivača i dugogodišnji predsednik Demokratske stranke.

Funkciju gradonačelnika Beograda obavljao je 1997. godine, a predsednika Vlade Srbije od 2001. do ubistva 2003. godine.

Odigrao je važnu ulogu u predsedničkim izborima SRJ septembra 2000, i u petooktobarskim demonstracijama koje su dovele do svrgavanja sa vlasti Slobodana Miloševića.

Predvodio je DOS koji je činilo 18 stranaka. Ta koalicija pobedila je na parlamentarnim izborima decembra 2000. godine i zatim januara 2001. postao premijer Srbije.