Milos Obrenovic se rodio na danasnji dan

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Srbija

Miloš Veliki: Kako je Srbijom vladao seljački sin

Autor mondo.rs
Autor mondo.rs

Miloš Obrenović bio je knez Srbije od 1817 godine. Vladao je u dva navrata. Pamtimo ga kao autokratskog vladara, vođu Drugog srpskog ustanka, jednog od najimućnijih ljudi tog vremena na Balkanu.

Izvor: Mondo/Mario Milojević



Miloš Obrenović je bio sin Višnje Urošević i njenog drugog supruga Teodora Mihailovića, siromašnog seljaka iz Crnogorskog sreza Užičke nahije. Rođen je u selu Gornja Dobrinja kod Požege, oko 1783. godine.

Miloševo prezime je bilo Teodorović. Prezime Obrenović preuzeo je po svom polubratu Milanu, istaknutom vojvodi, koji je imao veliki ugled u narodu.

Vladao je Srbijom od 1815. do 1839. i od 1858. do 1860. godine, a proveo je 19 godina u izgnanstvu, od 1839. do 1858. godine, prvo u Beču a potom na svojim imanjima u Vlaškoj, odakle je davao političku podršku svojim pristalicama u Srbiji.

Obe vladavine obeležili su uspešni pregovori s Turcima u spoljnoj i apsolutistički način vladanja u unutrašnjoj politici.

Učestvovao je u Prvom srpskom ustanku kao borac da bi zbog zasluga dogurao do zvanja vojvode, istakavši se u borbama kod Užica.

Nepismeni vladar

Knez Miloš bio je nepismen, a njegova pisma diktirao je pisaru, koga je uvek vodio sa sobom. Ipak, tokom njegove prve vladavine osnovane su 82 škole, 2 polugimnazije, 1 gimnazija i Liceum Knjažestva serbskog, koji predstavlja temelj visokog obrazovanja.

Posle propasti ustanka, Miloš je bio jedini od istaknutijih vojvoda koji je ostao u Srbiji. Dobio je amnestiju od Turaka i postao obor-knez Rudničke, a zatim Požeške i Kragujevačke nahije.

Vojvoda Miloš, je odlučio da ne napušta zemlju, već se okrenuo na zadatak da spašava narod od terora turskih jedinica koje su imale dozvolu da 21 dan sprovode zulum u znak osvete. I samim turskim zapovednicima je koristilo da imaju, i pored svega, viđenije ljude iz naroda uz sebe kako bi kontrolisali stanje u Srbiji.

Pored toga, Miloš je već bio označen od Turaka da je za vreme ustanka bio u grupi protivnika Karađorđu. Nedugo potom, novopostavljeni beogradski vezir Sulejman-paša Skopljak postavio ga je za kneza Rudničke nahije u Takovu, a sam Miloš nije žalio novaca za takvo poverenje.

Kad je početkom septembra 1814. godine na putu za Rusiju prošao kroz Srem, Karađorđe je bio predmet opšte pažnje, a pogotovo o tome je dospeo glas do njegovih ljudi. Tako su u okolini Čačka ljudi vojvode Hadži Prodana Gligorijevića digli bunu, već sredinom septembra, u nezgodno vreme, početkom jeseni.

Hadži Prodanova buna je krenula bez ranijeg dogovora i priprema. S toga Miloš Obrenović i Stanoje Glavaš, da ne bi došlo do težih zapleta, pristadoše odmah da tu bunu uguše zajedno s Turcima ako se pobunjenicima da amnestija. Hadži Prodan je, videći da ustanak nije našao željenog odziva, prebegao u Austriju, a Miloš je brzo umirio njegov kraj i okolinu Kragujevca, gde se, isto tako, bilo diglo više stotina ljudi. Tu bunu iskoristio je Sulejman-paša da u zemlji uvede teror.

VOĐA DRUGOG SRPSKOG USTANKA

Nakon kraćeg vremena i pojačanog terora Osmanlija stao je na čelo kao izabrani vođa Drugog srpskog ustanka, koji je podigao u Takovu, 1815.

Naime, početkom 1815. godine, Rusija, koja je posle pobedonosnog završetka rata sa Napoleonom vojno i diplomatski ojačala, počela je energično insistirati na Porti da se promeni ponašanje Turaka prema Srbima.

Istovremeno, u zemlji je nezadovoljstvo zbog turskog zuluma i haosa dostiglo ponovo tačku ključanja, pogotovo nakon uspeha Turaka da ubiju Stanoja Glavaša pod optužbom da je pomogao Hadži Prodanu da pobegne u Vojni krajinu.

Upravo u tom trenutku Miloš se nalazio u Beogradu i sa zaprepašćenjem ugledao glavu Stanoja Glavaša nabijenu na kolac, ispred Sulejman-pašinog saraja, nakon čega se jedan od ubica obratio Milošu: E, biva, sada je na tvoju red! Ovo će Milošu biti lični motiv za događaje koji će ubrzo uslediti.

U međuvremenu, Sulejman paša, pozvao je sve srpske knezove kod sebe, ali nakon većanja nije hteo da pusti Miloša da se vrati u svoju nahiju. Tada je Miloš predložio paši, za koga je znao da je grabljiv na novac, da otkupi sto Srba, koji su se kod paše nalazili kao robovi. Nakon isplate kapare od 150 dukata, Miloš, se sa otkupljenim robljem uputio u svoju nahiju kako bi od naroda prikupio 50.000 groša i time potpuno isplatio paši dogovorenu cenu za svoju slobodu i slobodu sužnjeva.

Stigavši u selo Crnuće, gde mu se nalazio konak, Miloš je počeo da okuplja viđenije ljude oko sebe, među njima Arsenija Lomu, Lazara Mutapa, Jovana Dobraču, Milića Drinčića i druge i da vrši pripremu ustanka za narodnu slobodu.

Pisma Miloša Obrenovića - do sada neobjavljena

Za praznik Cveti, 11. aprila po starom, odnosno 23. aprila po novom kalendaru 1815. godine, u dubini guste i mračne hrastove šume sa stoletnim stablima pred skrivenom Crkvom brvnarom u Takovu obratio se izabrani veliki vožd Miloš okupljenom narodu popevši se sa zastavom na kamen stožer sa zahtevom da se uzme oružje u ruke uzvikom: “Evo mene, eto vas, rat Turcima!” Predajući zastavu Simi Paštrmcu čime je otpočeo Drugi srpski ustanak.

"Evo mene, eto vas - rat Turcima!"

Miloš je bio svestan da neće moći da pobedi nadmoćnog neprijatelja samo vojnim sredstvima, već je za to bila i potrebna i uporna diplomatska borba.

On je lično vodio pregovore sa Turcima i sklopio je usmeni dogovor sa Marašli Ali-pašom o mešovitoj srpsko-turskoj upravi.

U suštini, usmeni sporazum kneza Miloša i Marašli Ali paše podrazumeva dvovlašće, odnosno da paša ima vlast nad Turcima i njihovim posadama po gradovima gde su njihovi zapovednici muselimi, dok Miloš dobija vlast nad stanovništvom i knezovima, koji će ubirati narodni porez i davati ga Narodnoj kancelariji, a ona isplaćivati Porti.


BOGATI AUTOKRATA

s
Izvor: YouTube

Tokom svoje prve vladavine, knez Miloš je bio najbogatiji čovek u Srbiji i jedan od imućnijih na Balkanu.

U to vreme Srbija je postala autonomna kneževina u okviru Osmanskog carstva i ukinut je feudalizam nakon čega je nastao novi društveni sloj - slobodno seljaštvo.

Knez Miloš je vladao autokratski, stalno odbijajući da ograniči i deli vlast.

Sve odluke u državi donosio je sam, a skupštinu je koristio samo kada je njemu to odgovaralo. Kontrolisao je trgovinu, što mu je omogućilo da stekne veliko bogatstvo, a narod je terao na kuluk (obavezan, besplatan rad).

Po sopstvenoj volji je sudio i određivao kazne, sve do Sretenjskog ustava 1835. Kada je ustanovljena sudska vlast.

Samovolja u upravljanju i nepostojanje zakona izazivalo je nezadovoljstvo u narodu, te je Miloš Obrenović imao i veliki broj protivnika, koje je surovo kažnjavao, a najčešća presuda bila je smrtna kazna. Po njegovom naređenju ubijeni su mnogi viđeni Srbi iz Prvog i Drugog srpskog ustanka.

Tih godina, tačnije 1817. godine, Karađorđe Petrović, kum Miloša Obrenovića, vratio se u Srbiju kako bi podigao novi ustanak koji je trebalo da preraste u opštebalkanski ustanak srpskog, bugarskog i grčkog naroda.

Podizanje novog ustanka nije odgovaralo Milošu Obrenoviću jer je to ugrožavalo njegovu vlast u trenutku kada su Srbi imali određeni stepen autonomije.

Zbog toga je naredio da se Karađorđe Petrović ubije u Radovanjskom lugu, nadomak današnje Velike Plane. Kao dokaz svoje pokornosti Miloš Obrenović je glavu ubijenog Karađorđa odneo beogradskom veziru.

Iste godine u Beogradu je ubijen Sima Marković, bivši predsednik Praviteljstvujuščeg sovjeta, a slična sudbina zadesila je 1823. godine i Mladena Milovanovića, koji je bio blizak Karađorđu.

Zbog njegovog autokratskog vladanja narod je podizao pobune.

Najznačajnija je bila Miletina buna koja je za posledicu imala donošenje kratkotrajnog liberalnog Sretenjskog ustava koji je postavio temelje pravnog poretka u zemlji.

Pod pritiskom stranih sila, Sretenjski ustav je povučen, ali su neke njegove tekovine ostale: podela vlasti između kneza i Državnog sovjeta, pravo na ličnu svojinu i oslobađanje seljaka od feudalnih obaveza.



PAD SA VLASTI

Knez Miloš (u sredini) sa decom Mihailom i Petrijom
Knez Miloš (u sredini) sa decom Mihailom i Petrijom
Izvor: Mondo/ dr Tatjana Brzulović Stanisavljević

Ipak, kneževi protivnici i dalje su bili nezadovoljni i tražili su da se donese novi ustav koji bi ograničio kneževu vlast.

Pod pritiskom boraca za ustav ustavobranitelja, koje je podržala Rusija, knez Miloš pristao je da donese ustav.

Novi ustav napisan je u Carigradu i npredstavljao je zajednički rad Turaka, Srba i Rusa, a u Srbiju je stigao u obliku hatišerifa 1838. godine. Pošto je stigao iz Carigrada, Ustav iz 1838. dobio je naziv Turski ustav.

Njime je, između ostalog, ostvarena ruska namera, koju Miloš uz Engleze nije uspeo da spreči, da se osnuje Savet (Sovjet) od sedamnaest doživotnih članova u koji je ušlo dosta kneževih protivnika.

Tako je, u Srbiji, došlo do paradoksa gde su liberalna Engleska i Francuska podržavale "autokratskog" kneza, a konzervativne carevine Rusija, Austrija i Turska su stale na strani "demokratskog"  tela Državnog saveta.


Ustav iz 1838. godine, kao i izvesni zakoni doneti tada, prouzrokovali su nemire u Kneževini.

Ustavobraniteljska opozicija je u prvoj polovini 1839. godine toliko ojačala da je knez Miloš potražio rešenje radi njenog kršenja u podizanju tzv. Jovanove bune, koja je bila loše pripremljena, ustavobranitelji su uspeli lako da je uguše, a njihov predvodnik Toma Vučić Perišić je u Kragujevcu sakupio predstavnike 12 okruga i izvršio "izbor" narodnih poslanika za predstojeću skupštinu.

Ustavobraniteljski prvaci su iskoristili ovakvu skupštinu da izvrše pritisak na kneza i primoraju ga da podnese ostavku 13. juna 1839. godine.

Potom je na jednoj proširenoj sednici Saveta (Sovjeta) izabrano Prvo namesništvo (Avram Petronijević, Jevrem Obrenović i Toma Vučić-Perišić) da umesto teško bolesnog kneza Milana Obrenovića II upravlja Kneževinom Srbijom.

Dva dana posle abdikacije knez Miloš je sa sinom Mihailom napustio Srbiju i nastanio se na svom imanju u Heretešu u Kneževini Vlaškoj, ali tu nije dugo ostao.

Otomanska carevina i ruska carevina, u sporazumu s austrijskim dvorom, odredili su mu za mesto Beč, kojim je vladao knez Meternih, a sa kojim će knez Miloš brzo ući u netrpeljivost i politički sukob. U Beču, gde mu je kretanje bilo ograničeno, smeo je ići na sever ili prema Češkoj ili Moravskoj ali nikako na jug.

Ubrzo je i njegov sin Mihailo, koji ga je nasledio, prognan iz Srbije, pa su njih dvojica tih 50-ih godina zajedno pripremali povratak u Srbiju.



POVRATAK I KRATKA VLADAVINA


U međuvremenu u Srbiji je dolazilo sve do većeg jaza između kneza Aleksandra Krađorđevića i članova Saveta, koji se oličavao u tome ko će kontrolisati državnu upravu.

Vrhunac ove krize je dostignut kada se postavilo pitanje ko će kontrolisati vojsku, a knez je po prirodi stvari zahtevao da vojska bude pod njegovim vrhovnim zapovedništvom. Produbljivanju sukoba između kneza i Saveta doprinela je i činjenica da je knez postavljao najbliže rođake svoje žene, knjeginje Perside, i odane prijatelje na visoka mesta u državnoj upravi.

Na Svetoandrejskoj skupštini, u decembru 1858, pristalice Miloša Obrenovića primorale su kneza Aleksandra Karađorđevića da se povuče s vlasti u Kneževini Srbiji. Posle povlačenja, on je otišao na svoje imanje u Rumuniju. Za novog kneza na Svetoandrejskoj skupštini izglasan je Miloš Obrenović.

Ostareli knez stigao je iz Beča u Beograd početkom 1859. godine i preuzeo vlast. Tako počinje njegova druga vladavina u Kneževini Srbiji.

Miloš Obrenović vladao je apsolutistički i nije vodio računa o mišljenju ministara i Državnog saveta, čak ni o zakonima i propisima. Državni savet, uspostavljen Ustavom iz 1838. godine, postojao je jer knez nije mogao da ga ukine, ali je ostao bez uticaja na unutrašnju politiku države.

ŽENSKAROŠ

Osmoro vanbračne dece Miloš je imao sa osam žena. Prvu takvu vezu je imao sa prelepom Petrijom, ženom Hadži-Prodanovog brata Mihaila, koju je u poslednjem trenutku spasao odlaska u tursko ropstvo, nakon što su u vreme Hadži-Prodanove bune Turci zarobili celu Hadži-Prodanovu porodicu. Miloš je Petriju doveo u svoj dom "da se nađe kneginji" ali, pre svega, radi zadovoljenja svojih strasti. Tako je početkom 1819. godine Petrija Milošu rodila kćer, kojoj su ljubavnici dali ime Velika.

Miloš je promenio sve članove saveta i postavio je svoje, uglavnom neškolovane saradnike iz vremena prve vladavine.

Knez Miloš Obrenović ženio se samo jednom sa osam godina mlađom Ljubicom Vukomanović.

Prema zvaničnim podacima Miloš i Ljubica rodili su: Petra, Petriju, Jelisavetu (Savku), Anu, Milana, Mihaila i Teodora. Četvoro dece je umrlo. Samo dva sina čuvenoga knjaza vladala su Srbijom, Milan i Mihailo.

Preminuo je 14. septembra po starom, odnosno 26. septembra po novom kalendaru 1860. godine, u svojoj 80. godini, u Dvoru u Topčiderskom parku.

Sahranjen je u kripti Saborne crkve Svetog Arhanđela Mihaila u Beogradu.

Kuća Miloša Obrenovića u Gornjoj Crnući, iz koje je Miloš dve godine upravljao Srbijom i u kojoj je doneta odluka o podizanju Drugog srpskog ustanka, je proglašena za spomenik kulture od izuzetnog značaja.

Njegovo ime nosi Ulica Kneza Miloša u Beogradu, duž koje se nalaze brojne državne institucije i ambasade, te ulice u brojnim drugim srpskim gradovima.


s
Izvor: youutbe






Komentari 13

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

yyy

Kolika je velicina onog koji ubije kuma?Karadjordja.Zbog cega je nosio turban?Bio je autokrata i sve odluke donosio sam.Botovi osim sendvica postoji i istorija.Procitajte kakva je bila uloga Karadjordja u prvom srpskom ustanku i kolika je bila njegova uloga.

yyy

Seljacki sin je ubio vencanog kuma Karadjordja da bi dosao na vlast.Naredio je da mu odseku glavu da bi dosao na vlast.Glavu je poslao u Carígrad da bi ga turci ismejavali.Glavu vraca u Bg skidaju mu kozu.To je taj veliki M?

Zornjaca

Globalisti danas insistiraju na obrazovanju za vodjenje poslova.A to je zato da bi odsekli narod i radnike od vlasti.Zato imamo otudjene tehnokrate od naroda,koji vladaju za svoj i tudj interes.ZATO DANAS SRBIJA POD VLASCU "EKSPERATA"DUGUJE KAO "GRCKA",A NAROD BEDUJE.ZA VREME KNEZA MILOSA,ROTSILDI SU DOLAZILI KOD NJEGA DA ZAJME NOVAC.COVEK NEPISMEN A ZNA DA STVARA NOVAC!?MA JE LI TO MOGUCE?PO OVOJ GLOBALISTICKOJ OLOS "ELITI",NIJE MOGUCE.A ETO ZIVOT TO DEMANTUJE I KAZE DA JE MOGUCE.KADA SI DOMACIN I SLUZIS NARODU,JE MOGUCE.KADA NISI DOMACIN I SLUZIS SEBI,NIJE MOGUCE.ZATO DANAS JE SRBIJI POTREBAN "NOVI"MILOS.ALI UBISTVO KARADJORDJA MU NE SLUZI NA CASTI.HRIST JE REKAO:,,DOSAO SAM DA SLUZIM NARODU!"IMAO JE ZA APOSTOLE NEPISMENE RIBARE,STOCARE A PRONELI SU NJEGOVO UCENJE SVETU.IMALI SU CISTO SRCE I DUSU.A TO CINI SVAKOGA COVEKOM.A NE FAKULTET.EVO GDE JE SRBIJA SA "EKSPERTIMA!"JAD I BEDA I MATERJALNA I MORALNA.

special-image

PRODAVNICA

MONDO REPORTAŽE

MONDO & EU

Inicijalizacija u toku...
loader