Izjava lidera radikala Vojislava Šešelja da ubica Zorana Đinđića zaslužuje slavu Gavrila Principa izazvala je buru reagovanja na političkoj sceni Srbije, a većina se svela na pitanje predsedniku DSS-a Vojislavu Koštunici da li čovek takvog stava treba da bude stožer nove Vlade Srbije. Nakon toga, stiglo je saopštenje Vlade Srbije u kom se navodi da je jednoglasno osudila tu izjavu.
U saopštenju posle sednice vlade navodi se da je vlada jednoglasno usvojila Zaključak kojim najoštrije osuđuje "skandaloznu izjavu Vojislava Šešelja datu 21. maja 2008. godine u Hagu o slavljenju ubice pokojnog predsednika Vlade Zorana Đinđića".
Potpredsednik Demokratske stranke Bojan Pajtić izjavio je danas da je ideja nacionalnog pomirenja dobra za svaku zemlju, ali da ne može da se pravi nacionalno pomirenje sa onima koji ubice izjednačavaju sa herojima.
Ne može biti neselektivnog nacionalnog pomirenja u situaciji kada lider SRS Vojislav Šešelj kaže da je Zvezdan Jovanović heroj koji treba da uživa reputaciju Gavrila Principa, rekao je Pajtić Televiziji B92.
On je ocenio da je žalosno što lider DSS Vojislav Koštunica razgovara o vladi s nekim za koga je ubica Zorana Đinđica heroj.
"Sa takvima ne možemo da pravimo nacionalno pomirenje", rekao je Pajtić, ocenivši da je, zbog porodice Đinđić i miliona građana Srbije, koji su bili ojađeni tim groznim zločinom, sramno što Koštunica razgovara sa Šešeljem.
"Sramota je da postoji takva pojava kao što je Vojislav Šešelj i što postoji činjenica da danas Vojislav Koštunica sa tim Vojislavom Šešeljem želi da pravi republičku vladu na platformi toga da su zločinci heroji i da je potpuno legitimno ubijati svoje političke neistomišljenike i da je čak to odraz političke zrelosti", rekao je Pajtić.
Pomirenje bi moglo da bude nadpartijsko i nacionalno da su radikali rekli da su za prisajedinjenje EU, da više nisu šovinisti, da hoće da sve nacionalne zajednice budu ravnopravne, da više neće prizivati nerede, kao što su ih prizivali kada su Mađarska, Hrvatska i druge zemlje priznale Kosovo, pa najavili da će zbog toga nacionalne manjine imati probleme u Vojvodini, kazao je Pajtić.
On je ocenio da "SRS i dalje sprovodi svoju šovinističku i antivropsku politiku".
Pajtić smatra da o pomirenju može da se razgovara sa strankama koje su u potpunosti promenile politiku, i ocenjuje da "SPS nastoji da okrene stranicu" i da se pridruži pokretu za prisajedinjene Srbije EU.
Na primedbu novinara da se SPS nije izvinila zbog ratova i političkih progona, Pajtić je odgovorio "da, ali suština onoga što ta stranka u ovom trenutku zagovara jeste prihvatljiva".
On je istakao da to "ko će se kome na Balkanu izviniti, jeste uvek tema i uvek problem" i da "posipanje pepelom jeste blagorodno i blagotvorno za svaku zemlju i svaku stranku".
"Međutim, u ovom trenutku je važno da se konstituiše većina koja će ovu zemlju zaista da povede napred, a te većine nema bez SPS, koja je spremna da se priključi tom vozu", dodao je Pajtić.
On je istakao da u DS dobijaju usmene garancije ljudi iz SPS da su oni čvrsto ubeđeni da ova zemlja "nema nikakvu budućnost bez ujedinjenja sa drugim evropskim zemljama".
Predsednik Srpskog pokreta obnove (SPO) Vuk Drašković ocenio je da je "opasna" izjava predsednika Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislava Šešelja da ubice Zorana Đinđića "zaslužuju slavu Gavrila Principa".
"To je izjava lidera stranke koja je u prilici da bude stožer nove Vlade Srbije - jedine vlade u Evropi koja bi zločin proglasila za vrlinu", kazao je Drašković agenciji Beta.
On je ocenio i da bi u Srbiji, prema nalogu "stvarnog šefa nove vlade" Vojislava Šešelja bile oslobođene i promovisane ubice sa Ibarske magistrale, ubice Ivana Stambolića, Slavka Ćuruvije i mnogih građana koji su se borili protiv terorizma i političkog režima devedestih godina.
"Ovakav, po pravdu tragični ishod, najavio je nedavno i (zamenik predsednika SRS) Tomislav Nikolić ali ta njegova izjava nije bila nikakva ni civilizacijska ni politička prepreka onima koji su požurili da vode pregovore sa SRS o formiranju nove vlade", kazao je lider SPO-a.
I stranka G 17 plus optužila je premijera Vojislava Koštunicu, jer nije reagovao na izjavu predsednika SRS Vojislava Šešelja u Haškom tribunalu da je Zvezdan Jovanović heroj.
Ta stranka saopštila je da "prećutna podrška sramnoj izjavi Vojislava Šešelja najjasnije govori o moralnom posrnuću i vlastoljublju Vojislava Koštunice, koji je zarad još jedne premijerske fotelje, spreman ne samo da obmanjuje građane, već i da podržava ubistvo kao metod političke borbe ".
G17 ocenjuje da je Koštunica "izgubio svaki kredibilitet" da obavlja bilo koju javnu funkciju, "jer pokušava da, po svaku cenu, napravi antidemokratsku vladu sa čovekom koji veliča ubice".
Ta stranka navela je da, iako, je Koštunica veći deo svoje političke karijere ćutao, "ovaj put njegov muk najviše govori o njemu kao čoveku" .
U saopštenju posle sednice vlade navodi se da je vlada jednoglasno usvojila Zaključak kojim najoštrije osuđuje "skandaloznu izjavu Vojislava Šešelja datu 21. maja 2008. godine u Hagu o slavljenju ubice pokojnog predsednika Vlade Zorana Đinđića".
Potpredsednik Demokratske stranke Bojan Pajtić izjavio je danas da je ideja nacionalnog pomirenja dobra za svaku zemlju, ali da ne može da se pravi nacionalno pomirenje sa onima koji ubice izjednačavaju sa herojima.
Ne može biti neselektivnog nacionalnog pomirenja u situaciji kada lider SRS Vojislav Šešelj kaže da je Zvezdan Jovanović heroj koji treba da uživa reputaciju Gavrila Principa, rekao je Pajtić Televiziji B92.
On je ocenio da je žalosno što lider DSS Vojislav Koštunica razgovara o vladi s nekim za koga je ubica Zorana Đinđica heroj.
"Sa takvima ne možemo da pravimo nacionalno pomirenje", rekao je Pajtić, ocenivši da je, zbog porodice Đinđić i miliona građana Srbije, koji su bili ojađeni tim groznim zločinom, sramno što Koštunica razgovara sa Šešeljem.
"Sramota je da postoji takva pojava kao što je Vojislav Šešelj i što postoji činjenica da danas Vojislav Koštunica sa tim Vojislavom Šešeljem želi da pravi republičku vladu na platformi toga da su zločinci heroji i da je potpuno legitimno ubijati svoje političke neistomišljenike i da je čak to odraz političke zrelosti", rekao je Pajtić.
Pomirenje bi moglo da bude nadpartijsko i nacionalno da su radikali rekli da su za prisajedinjenje EU, da više nisu šovinisti, da hoće da sve nacionalne zajednice budu ravnopravne, da više neće prizivati nerede, kao što su ih prizivali kada su Mađarska, Hrvatska i druge zemlje priznale Kosovo, pa najavili da će zbog toga nacionalne manjine imati probleme u Vojvodini, kazao je Pajtić.
On je ocenio da "SRS i dalje sprovodi svoju šovinističku i antivropsku politiku".
Pajtić smatra da o pomirenju može da se razgovara sa strankama koje su u potpunosti promenile politiku, i ocenjuje da "SPS nastoji da okrene stranicu" i da se pridruži pokretu za prisajedinjene Srbije EU.
Na primedbu novinara da se SPS nije izvinila zbog ratova i političkih progona, Pajtić je odgovorio "da, ali suština onoga što ta stranka u ovom trenutku zagovara jeste prihvatljiva".
On je istakao da to "ko će se kome na Balkanu izviniti, jeste uvek tema i uvek problem" i da "posipanje pepelom jeste blagorodno i blagotvorno za svaku zemlju i svaku stranku".
"Međutim, u ovom trenutku je važno da se konstituiše većina koja će ovu zemlju zaista da povede napred, a te većine nema bez SPS, koja je spremna da se priključi tom vozu", dodao je Pajtić.
On je istakao da u DS dobijaju usmene garancije ljudi iz SPS da su oni čvrsto ubeđeni da ova zemlja "nema nikakvu budućnost bez ujedinjenja sa drugim evropskim zemljama".
Predsednik Srpskog pokreta obnove (SPO) Vuk Drašković ocenio je da je "opasna" izjava predsednika Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislava Šešelja da ubice Zorana Đinđića "zaslužuju slavu Gavrila Principa".
"To je izjava lidera stranke koja je u prilici da bude stožer nove Vlade Srbije - jedine vlade u Evropi koja bi zločin proglasila za vrlinu", kazao je Drašković agenciji Beta.
On je ocenio i da bi u Srbiji, prema nalogu "stvarnog šefa nove vlade" Vojislava Šešelja bile oslobođene i promovisane ubice sa Ibarske magistrale, ubice Ivana Stambolića, Slavka Ćuruvije i mnogih građana koji su se borili protiv terorizma i političkog režima devedestih godina.
"Ovakav, po pravdu tragični ishod, najavio je nedavno i (zamenik predsednika SRS) Tomislav Nikolić ali ta njegova izjava nije bila nikakva ni civilizacijska ni politička prepreka onima koji su požurili da vode pregovore sa SRS o formiranju nove vlade", kazao je lider SPO-a.
I stranka G 17 plus optužila je premijera Vojislava Koštunicu, jer nije reagovao na izjavu predsednika SRS Vojislava Šešelja u Haškom tribunalu da je Zvezdan Jovanović heroj.
Ta stranka saopštila je da "prećutna podrška sramnoj izjavi Vojislava Šešelja najjasnije govori o moralnom posrnuću i vlastoljublju Vojislava Koštunice, koji je zarad još jedne premijerske fotelje, spreman ne samo da obmanjuje građane, već i da podržava ubistvo kao metod političke borbe ".
G17 ocenjuje da je Koštunica "izgubio svaki kredibilitet" da obavlja bilo koju javnu funkciju, "jer pokušava da, po svaku cenu, napravi antidemokratsku vladu sa čovekom koji veliča ubice".
Ta stranka navela je da, iako, je Koštunica veći deo svoje političke karijere ćutao, "ovaj put njegov muk najviše govori o njemu kao čoveku" .
"Koštunica podržava veličanje ubica Đinđića"
Potpredsednik Demokratske stranke (DS) Dragan Šutanovac ocenio je je da veličanje ubica premijera Zorana Đinđića, usledilo odmah posle posete Tomislava Nikolića lideru SRS u Haškom tribunalu i da odsustvo reakcije Vojislava Koštunice ocigledno pokazuje da ta izjava ima i njegovu podršku.
Šutanovac je u pisanoj izjavi dostavljenoj medijima pozvao Vojislava Koštunicu da se javno izjasni da li on lično i njegova stranka smatraju da je Zvezdan Jovanović heroj i pitao da li će preimenovati Bulevar Zorana Đindića u Bulevar Ratka Mladića?
"Postavlja se pitanje da li je Koštunica, zarad želje za opstankom na vlasti, konačno javno prihvatio radikalsku politiku i uključio se u prljavu kampanju blaćenja imena prvog demokratskog premijera i da li ovom izjavom počinje proces rehabilitacije ubica Zorana Đinđića kako je Tomislav Nikolić nedavno najavio", naveo je ŠUtanovac.
Prema njegovim rečima, od sustinske važnosti je da građani Srbije dobiju odgovore na pitanja koja danas uznemiruju javnost.
"Vojislav Koštunica je dužan da biračima koji su za njega glasali objasni koji su to, pored poništenja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, budući pravci njegove politike, i kakvu i koliku cenu građani Srbije treba da plate da bi on sa 11 odsto podršks zadrzao premijersku poziciju", izjavio je Šutanovac.
Građani Srbije, naveo je on, "zaslužuju premijera koji će uvek moći da ih pogleda u oči i javno im se obrati, a ne promotera najmracnijeg radikalskog režima, oličenog u vojvodama Šešelju i Nikoliću".
Šutanovac je u pisanoj izjavi dostavljenoj medijima pozvao Vojislava Koštunicu da se javno izjasni da li on lično i njegova stranka smatraju da je Zvezdan Jovanović heroj i pitao da li će preimenovati Bulevar Zorana Đindića u Bulevar Ratka Mladića?
"Postavlja se pitanje da li je Koštunica, zarad želje za opstankom na vlasti, konačno javno prihvatio radikalsku politiku i uključio se u prljavu kampanju blaćenja imena prvog demokratskog premijera i da li ovom izjavom počinje proces rehabilitacije ubica Zorana Đinđića kako je Tomislav Nikolić nedavno najavio", naveo je ŠUtanovac.
Prema njegovim rečima, od sustinske važnosti je da građani Srbije dobiju odgovore na pitanja koja danas uznemiruju javnost.
"Vojislav Koštunica je dužan da biračima koji su za njega glasali objasni koji su to, pored poništenja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, budući pravci njegove politike, i kakvu i koliku cenu građani Srbije treba da plate da bi on sa 11 odsto podršks zadrzao premijersku poziciju", izjavio je Šutanovac.
Građani Srbije, naveo je on, "zaslužuju premijera koji će uvek moći da ih pogleda u oči i javno im se obrati, a ne promotera najmracnijeg radikalskog režima, oličenog u vojvodama Šešelju i Nikoliću".
Šešelj traži oslobađanje na osnovu Karlinih memoara
Vojislav Šešelj zatražio je u četvrtak od Haškog tribunala da odbaci sve optužbe protiv njega i oslobodi ga zbog toga što je optužnica koju je podigla bivša tužiteljka Karla Del Ponte "politički motivisana".
Tribunal sudi Šešelju po optužnici za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991-93.
U Šešeljevom podnesku sudskom veću oslobađanje se traži "zbog očigledne zloupotrebe postupka od strane Karle Del Ponte, bivšeg tužioca Haškog tribunala, nastale podizanjem optužnice koja je politički motivisana".
Zahtev je zasnovan na navodima iz memoara Del Ponteove, objavljenih nedavno u Italiji. Šešelj iz knjige citira njene reči: Premijer Srbije Zoran "Đinđić mi u vezi sa Šešeljem upućuje samo jedan zahtev: Vodi ga i nemoj više da nam ga vraćaš".
Optuženi tvrdi da je to u direktnoj suprotnosti sa odredbom Statuta suda Hagu koji glasi: "Tužilac deluje nezavisno, kao zasebni organ Međunarodnog suda. On ne sme tražiti, ni primati uputstva od bilo koje vlade, niti od bilo kog izvora".
Procesna zloupotreba Del Ponteove, prema podnesku, "ogleda se ne samo na proizvoljnosti prilikom optuživanja, nego i u činjenici da je optužnica...podignuta ne zato što postoje krivičnopravni razlozi, već zato što je motiv podizanja bilo uklanjanje Vojislava Šešelja sa političke scene u Srbiji", a što je "Del Ponte jasno priznala u svojoj knjizi marta 2008".
"Zoran Đinđić je tražio uklanjanje Vojislava Šešelja iz čisto političkih razloga, jer mu je Šešelj bio politička smetnja u poslu koji je Đinđić radio, a to je služenje stranim interesima i razvijanje poslova sa mafijom", piše u Šešeljevom podnesku.
Zahtev koji je Đinđić uputio Del Ponteovoj, ocenjuje odbrana, "nema uporišta ni u pravu, ni u pravdi, ni u Statutu i Pravilniku suda", što "automatski znači da se radi o nelegalnom činu koji je prouzrokovao nelegalnu proceduru protiv Šešelja".
"Drugim rečima, od trenutka kada se Karla Del Ponte nije ogradila od zahteva ili naloga Zorana Đinđića - nije ga denuncirala, ni preduzela bilo kakvu meru kako bi taj neprimereni pritisak bio kažnjen, već mu je udovoljila - i podignuta optužnica i sve istražne radnje...sva veštačenja i svedočenja koje je Tužilaštvo pripremilo i prezentiralo - u potpunosti su ništavni", naglašava se u zahtevu.
Po Šešeljevoj odbrani, "svaki nastavak suđenja značio bi samo nepravdu u smislu zloupotrebe postupka".
Optužnicu protiv Šešelja, Tribunal je obelodanio u februaru 2003, a Šešelj se odmah zatim dobrovoljno predao sudu 24. februara te godine. Premijer Srbije Zoran Đinđić ubijen je 12. marta 2003.
(MONDO/agencije)
Tribunal sudi Šešelju po optužnici za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991-93.
U Šešeljevom podnesku sudskom veću oslobađanje se traži "zbog očigledne zloupotrebe postupka od strane Karle Del Ponte, bivšeg tužioca Haškog tribunala, nastale podizanjem optužnice koja je politički motivisana".
Zahtev je zasnovan na navodima iz memoara Del Ponteove, objavljenih nedavno u Italiji. Šešelj iz knjige citira njene reči: Premijer Srbije Zoran "Đinđić mi u vezi sa Šešeljem upućuje samo jedan zahtev: Vodi ga i nemoj više da nam ga vraćaš".
Optuženi tvrdi da je to u direktnoj suprotnosti sa odredbom Statuta suda Hagu koji glasi: "Tužilac deluje nezavisno, kao zasebni organ Međunarodnog suda. On ne sme tražiti, ni primati uputstva od bilo koje vlade, niti od bilo kog izvora".
Procesna zloupotreba Del Ponteove, prema podnesku, "ogleda se ne samo na proizvoljnosti prilikom optuživanja, nego i u činjenici da je optužnica...podignuta ne zato što postoje krivičnopravni razlozi, već zato što je motiv podizanja bilo uklanjanje Vojislava Šešelja sa političke scene u Srbiji", a što je "Del Ponte jasno priznala u svojoj knjizi marta 2008".
"Zoran Đinđić je tražio uklanjanje Vojislava Šešelja iz čisto političkih razloga, jer mu je Šešelj bio politička smetnja u poslu koji je Đinđić radio, a to je služenje stranim interesima i razvijanje poslova sa mafijom", piše u Šešeljevom podnesku.
Zahtev koji je Đinđić uputio Del Ponteovoj, ocenjuje odbrana, "nema uporišta ni u pravu, ni u pravdi, ni u Statutu i Pravilniku suda", što "automatski znači da se radi o nelegalnom činu koji je prouzrokovao nelegalnu proceduru protiv Šešelja".
"Drugim rečima, od trenutka kada se Karla Del Ponte nije ogradila od zahteva ili naloga Zorana Đinđića - nije ga denuncirala, ni preduzela bilo kakvu meru kako bi taj neprimereni pritisak bio kažnjen, već mu je udovoljila - i podignuta optužnica i sve istražne radnje...sva veštačenja i svedočenja koje je Tužilaštvo pripremilo i prezentiralo - u potpunosti su ništavni", naglašava se u zahtevu.
Po Šešeljevoj odbrani, "svaki nastavak suđenja značio bi samo nepravdu u smislu zloupotrebe postupka".
Optužnicu protiv Šešelja, Tribunal je obelodanio u februaru 2003, a Šešelj se odmah zatim dobrovoljno predao sudu 24. februara te godine. Premijer Srbije Zoran Đinđić ubijen je 12. marta 2003.
(MONDO/agencije)
Pridruži se MONDO zajednici.