Iako je pretrpeo debakl na predsedničkim izborima, lider radikala Vojislav Šešelj ostaje u politici. Da li radikalima preti marginalizacija u političkom životu?
Pre 26 godina Vojislav Šešelj je osnovao Srpsku radikalnu stranku, ultranacionalistički pokret koji je "jahao" na talasu povampirenog šovinizma, kao uvod u težak rat na prostoru bivše Jugoslavije, od koga se zemlje nastale cepanjem zajedničke države još nisu (potpuno) oporavile.
Više od dve decenije kasnije, Šešelj je pretpreo debakl na predsedničkim izborima (ovo su mu bili šesti). Do nogu ga je potukao njegov "politički sin" Aleksandar Vučić, koji je dobio 12 puta više glasova od Šešelja, pošto je za Vučića glasalo 55 odsto izašlih na izbore. Ali, ne samo Vučić, nego i neki koji su se prvi put kandidovali za predsednika Srbije.
Jedan od dvojice onih koji su Vučića "odgajili" u političkom smislu - Tomislav Nikolić - više neće biti u političkom životu, bar ne na dnevnoj osnovi. Onaj drugi "otac" Vojislav Šešelj se još "koprca". Odlučio je da se ne povuče sa mesta predsednika Srpske radikalne stranke, kako se o tome danas špekulisalo u pojedinim medijima.
U izbornoj noći 2. aprila, Šešelj se, mimo običaja, nije pojavio pred novinarima u izbornom štabu SRS. I ranije je dobijao udarce, uspevala je Srpska radikalna stranka da se oporavi i nakon velikog cepanja i odlaska pomenutih Nikolića i Vučića, koji su osnovali Srpsku naprednu stranku.
U svim sličnim situacijama, Šešelj se nije skrivao od javnosti, umeo je da "nađe reči" opravdanja. Sada smo ga čekali nekoliko dana... Šešelj je, kako voli da kaže, "pobedio i Haški tribunal", ali ono što mu se dogodilo na predsedničkim izborima u nedelju, nije mogao tek tako da "prežvaće i svari".
Zato se tek danas pojavio pred novinarima da bi saopštio: "Ne povlačim se, analiziramo razloge našeg neuspeha, ima indicija da su neki naši potkupljeni u izbornom procesu. Kampanja je bila neravnopravna, bili smo u podređenom položaju u odnosu na Vučića".
Šešelj: Ne povlačim se, podržavam proteste
Ko je "oteo" glasove Šešelja na izborima u nedelju?
Šešelj odgovara da na to "nema odgovor".
"Niko mi nije oteo glasove. Glasači nisu ovce. Na jednim izborima glasaju ovako, na drugim nekako drugačije. Ja glasačima ništa ne zameram. Ako nisam bio dovoljno ubedljiv, onda je problem u meni i mojim argumentima, a moj osnovni argument i poruka su bili da sva vlast ne sme da bude u rukama istog čoveka. Desilo se šta se desilo, šta sad, idemo dalje", rekao je lider radikala.
Činjenica je da političke parole Šešelja, i dalje obojene nacional-šovinizmom, nisu našle plodno tle u 2017. godini. Njegova čuvena ideja, mantra koju ponavlja od kraja rata u bivšoj Jugoslaviji - "granica Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica" - više ne može da se "primi" u ogromnom delu biračkog tela u Srbiji.
Njegove "vrcave" i jeftine poruke, pre svega usmerene ka Hrvatskoj, pa čak i posle glasanja ("naravno da ću ići u Hrvatsku, pa ta zemlja neće postojati za 20 godina"), bile su "lepak" samo za one koji su ostali u prošlosti. U rezultatskom smislu to je ovoliko - 4,49% ukupnog broja izašlih na predsedničke izbore. Da ne pominjemo "performanse" - paljenje zastava Hrvatske (što jeste krivično delo) i izazvalo je razne diplomatske tenzije.
Srbija, ali i region, umorni su od konstantnih pretnji, povišenih tenzija, "zveckanja oružjem", prepucavanja, "teških reči". Ljudi bi "samo" da bolje žive.
Šešelj bi pomilovao Đinđićevog ubicu
Njegova ideja o potpunom okretanju Rusiji, bez Evropske unije, što je bila jedna od osnovnih poruka u kampanji (a i uopšte delovanju SRS), nije se baš "primila" van okoline Magistrata u Zemunu (sedište SRS), jer, htela-ne htela, Srbija je potpuno upućena na Evropsku uniju i saradnji sa zemljama u okruženju, koje već jesu deo evropske zajednice naroda. To ne mora da znači da će Srbija jednog dana i postati deo EU, ali da ne može tek tako da bude "prst u oku" Uniji i zemljama na koje je prirodno i geografski upućena.
Opšta ocena analitičara je da je Šešelj za predsedničke izbore vodio "limunada" kampanju. Nije preterano napadao Vučića, već je oštricu, pre svega, usmerio kao, kako on voli da kaže, "dosmanlijskim kandidatima". Očekivano je da opozicioni kandidati napadaju upravo one koji su na vlasti, a ne druge opozicione rivale (ako oni na vlasti jesu rivali, podrazumeva se).
To je, vrlo moguće, zbunilo njegovo biračko telo, koje je važilo za "disciplinovano". Ili to tvrdo radikalsko biračko telo više ne postoji.
Lider radikala se, međutim, ne slaže sa ocenama da je bio mlak prema Vučiću.
"Nisam bio mek prema vlastima, ja suštinski kritikujem Vučića i njegovu vladu već 2,5 godine. Baš zbog moje kritike odustao je od predaje 'Sartida' (smederevske železare) Amerikancima i kasnije je našao varijantu sa Kinezima. Ja sam ga zatekao ovde kako vodi kampanju da je najbolje da se 'Sartid' preda Amerikancima i držao sam tri konferencije za štampu gde sam izneo ogroman broj argumenata iz kojih je bilo vidljivo da se sprema velika pljačka Sartida. Od tada naovamo sam ga neprekidno kritikovao. Nisam ga psovao, niti sam mu napadao porodicu, niti je napadam sad. I dalje ću da ga napadam iskjučivo političkim argumentima", kaže Šešelj.
Njegovo zapažanje je čak da Vučić "uspeva u politici, jer se pridržava određenih radikalskih smernica", poput odnosa sa Rusijom.
"Njemu (Vučiću) je u završnici kampanje najviše doprinelo to što je putovao u Moskvu, što je srdačno primljen kod predsednika Putina, ali mi se zbog toga odlaska u Moskvu ne ljutimo. Mi ne zameramo ni Rusima, ni predsedniku Putinu, ni Vučiću što je tamo putovao. Mi bismo voleli da on promeni to njegovo sedenje na dve stolice - stolice Evropske unije i stolice prijateljstva sa Rusijom. Neće moći još dugo toliko, verujte mi. Moraće uskoro da se opredeli, e onda kako se bude opredelio...", rekao je Šešelj.
Šešelj: Rusi da razmeste vojne baze po Srbiji
Šešelj: Minskim poljem protiv migranata!
Čak je i novoizabranom predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću u izbornoj noći bilo žao Šešelja, rekavši da bi "on sigurno postigao bolji rezultat da je imao bolje finansijske uslove za kampanju" i da bi rezultat Šešelja bio bolji da su održani parlamentarni izbori.
Iako je u svom političkom delovanju svojevremeno čak vadio pištolje na studente, sada kaže da je saglasan sa dobrim delom zahteva koji su profilisani na protestima koji se dešavaju u više gradova u Srbiji.
Pravio je Šešelj i pravio razne scene i "akrobacije" u parlamentima, čupao mikrofone u znak protesta, kao suprotstavljao se režimu Slobodana Miloševića, ali nikad nije ni hteo da ga pobedi (dva puta su radikali optuživali Miloševića za krađu izbora kada je Šešelj bio kandidat - prvi protiv Zorana Lilića, a potom protiv Milana Milutinovića. Za, ali samo na tome je ostalo). Potom je postao deo Miloševićevog režima - bio je potpredsednik Vlade Srbije od 1998. do 2000. godine.
Šešelj i radikali su sada "nokautuirani", što i sami priznaju. Šešelj kaže da je pred velikim iskušenjem, ali i da je ceo njegov politički život bio takav.
Pojedine analitičke ocene su da je ovo, na neki način, jeste bio referendum - za i protiv Vučića - kao i da bi nešto drugačiji rezultati pojedinih stranaka (ličnosti) bili da su održani parlamentarni izbori.
Međutim, činjenica je da je "vojvoda" politički dotučen (osvojio je tek desetak hiljada glasova više nego njegova supruga na prethodnim predsedničkim izborima!), ali i dalje nema nameru da menja politiku. Ako se ovaj trend nastavi, radikali bi mogli da budu svedeni na margine u političkom životu Srbije, baš kao tokom njegovog boravka u Hagu.
