Eštonova je na Beogradskom bezbednosnom forumu rekla da se od strana nije tražilo da prelaze svoje crvene linije i da je cilj bio da predstavnike strane pokušaju bar da dovedu u istu sobu, za isti sto.
To je bila izuzetna stvar za njih, prisetila se ona početaka razgovora, navodeći da je i fotografija nakon postizanja prvog Briselskog sporazuma sama po sebi slala jaku poruku.
stiče da od predstavnika dve strane ni u jednom trenutku nije traženo da prelaze crvene linije koje su imali - da od Srbije nije traženo da prizna Kosovo, niti od Kosova da sebe negira kao državu.
Govoreći o prvom Briselskom sporazumu i činjenici da je otada prošlo šest godina, a da on nije primenjen, istakla je značaj toga da dogovori budu primenjeni jer treba da olakšaju život običnih ljudi.
"To je bio prvi sporazum, nikako nije bila ideja da bude i poslednji", rekla je Ešton na panelu "Održiva rešenja za Zapadni Balkan" u okviru Beogradskog bezbednosnog foruma.
Ljudima treba govoriti kakva će im biti budućnost, posebno mladima, govoriti im o tome da ovaj region treba da bude mesto gde će želeti da nastave život, koji će se uklopiti u jednu širu, optimističniju sliku.
Upitana da li su predstavnici Beograda i Prištine imali tu svest o hitnosti rešavanja pitanja, kaže da nema sumnje da su na razgovore došli sa ozbiljnošću.
"Sami su rekli da su nervozni i to su i bili i počeli su da pričaju o praktičnim elementima, kako mogu da idu napred da se olakša život ljudima", rekla je ona.