On je ocenio da su realno-političke posledice po dve države katastrofalne i da je mnogo potencijalne nestabilnosti u budućnosti.
Han je, u intervjuu agenciji APA, kazao da je otvoreno pitanje da li se radi o trajnom vetu Francuske.
"Iskreno rečeno, nakon odluke Saveta EU, smo, ne želim reći, bespomoćni. Treba uvek imati u vidu proporcije, da se 25 zemalja izjasnilo za", rekao je on, kritikujući princip donošenja jednoglasnih odluka u Savetu EU, pre svega u spoljnoj politici, jer se to, ocenjuje, pokazalo neefektivnim.
Han je ukazao da Emanuel Makron zahteva da se EU mora najpre interno razviti pre daljih koraka i da su taj stav zastupale i pojedine druge članice, ali da je njegov argument uvek bio, u čemu nije jedini, da ove stvari treba da se odvijaju paralelno.
"I jedno i drugo traje godinama i ako bismo sledili Makronovu liniju onda bi jedno išlo za drugim, a to bi u praksi dovelo do toga, po pitanju pristupne perspektive, da će ona uslediti za 30 godina. To, međutim, nije nikakva perspektiva, a ni podsticaj za reforme", poručuje on.
Pre leta je, kako kaže, bio pun nade nakon posete Makrona Beogradu, ali na jesen predsednik Francuske se vratio svom stavu.
"Očigledno Francuska trenutno ne želi nikakvo proširenje", konstatovao je s tim u vezi.
To što će za vreme hrvatskog predsedavanja EU ponovo biti ista tema Han smatra "beskonačnom pričom". "Možeš jednom odložiti, i tada može imati argumente. Može se čak i drugi put obrazložiti, kada su rokovi nemačkom Bundestagu bili pretesni. Ali iskreno rečeno sada više nema argumenata. Poverenje, po ovom pitanju, u EU ekstremno je oštećeno", ukazao je on.
Kaže da je želja za reformom metodologije ispravna, ali dodaje da se ne radi ni o predlogu, već samo "ubačenom pojmu".
Zvaničnom Parizu je poručio i da prijem nije ireverzibilan, ukazujući na Kopenhaške kriterijume. Kao primer je naveo da su pregovori sa Srbijom počeli poglavljima koji se tiču vladavine prava i da će time i biti završeni.
Takođe, dodaje, postoji klauzula koja dozvoljava prekid pregovora, ako se ustanovi nazadovanje.
Upitan da li aktuelni razvoj dalje povećava uticaj Kine, Rusije i Turske u regionu, Han je kazao da tri četvrtine trgovine Zapadni Balkan obavlja sa Evropom, i da se u tome ništa neće promeniti. U Srbiji je, navodi Han, Austrija najveći strani investitor.
"To nije tako spektakularno kao kada Kina kupi železaru. Međutim za razvoj zemalja je novac iz EU održiviji od kredita iz Kine", kazao je on.
Aktuelnom odlukom Saveta EU stvoreno je mnogo potencijalne nestabilnosti u budućnosti, kazao je Han dodajući da je nije radostan što nije mogao da završi svoj rad, posebno zato što se oko Severne Makedonije intenzivno angažovao.
Ocenio je i da prevremeni izbori u Severnoj Makedoniji pokazuju koliko je fragilna unutrašnjopolitička situacija u tim zemljama.
"Za Srbiju i Kosovo je dalje od ogromnog značaja da postoji pozitivan dijalog. U BiH je potrebno ustavno pravilo koje je u saglasnosti sa evropskim pravom, kako bi se omogućila dugoročna pristupna perspektiva. Nažalost je šansa propuštena da se pristupnim pregovorima sa Albanijom i Severnom Makedonijim uputi signal pozitivne motivacije", rekao je on.
O njegovom potencijalnom nasledniku, mađarskom ambasadoru u EU Oliveru Varheliju, Han kaže da je "verzirani diplomata, koji sigurno može ispuniti svoju dužnost".