Osmani je za Glas Amerike na albanskom (VOA), na pitanje da prokomentariše navode o"brzom roku koji je postavila međunarodna zajednica od nekoliko meseci ili do sledećeg proleća", rekla da se taj rok ne odnosi na postizanje konačnog sporazuma dve strane, već da najkasnije do tada Beograd i Priština treba da ponovo sednu za pregovarački sto.
"Koliko ja razumem i verujem da sam pravilno razumela sa ovih sastanaka, nije da neko očekuje da će konačni dogovor biti postignut u martu 2020. jer to nije realno očekivanje", kazala je Osmani.
Ona je istakla i da u trenutnim okolnostima ne vidi mogućnost postizanja konačnog sporazuma između Beograda i Prištine, ali je dodala da se verovatno mogu postići dogovori o određenim pitanjima tehničke prirode.
"Radije bih rekla da dijalog do marta 2020. može da reši pitanja primene postojećih sporazuma, može da rešava pitanja vezana za ekonomski razvoj, uklanjanje prepreka slobodnom kretanju, trgovinska pitanja, ali za finalni sporazum je potrebno više vremena, potrebno je više posvećenosti i naravno to zahteva prihvatanje stvarnosti od strane Srbije, što trenutno ne postoji", smatra Osmanijeva.
Ona je, između ostalog, rekla da je njenoj DSK i Samoopredeljenju Aljbina Kurtija zajedničko to što se protive ideji o razmeni teritorija sa Beogradom.
"DSK i Samoopredeljenje se dve godine bore protiv opasne ideje podele, ili razmene teritorija - ove stare rusko-srpske ideje koja je na?alost nedavno na?la saveznike i na Kosovu", rekla je Osmani.
Ona je još dodala da nikako neće dozvoliti da takve ideje, koje, kako je navela, "osporavaju kosovske granice", budu deo dijaloga Beograda i Prištine.
Reakcija Đurića: Sve je to izgovor
"Vjosa Osmani traži izgovore kako bi se ozbiljni razgovori o pitanju koje opterećuje stabilnost čitavog regiona odložili u nedogled, i pritom kupilo još vremena za realizaciju projekta 'velike Albanije' za koji se i ona i Kurti zalažu", rekao je Djurić za Tanjug.