Paunović je za "Glas Šumadije" rekao da oni hoće da nastave da primaju poslaničku platu, pa zato žele DS van Saveza za Srbiju (SZS) i izlazak na izbore u "proevropskom bloku".
On je istakao da bi ti poslanici bili mnogo iskreniji kada bi rekli da žele i dalje da budu poslanici po svaku cenu, umesto da vrte u krug priču o "nemogućnosti saradnje sa Dverima" ili o "odstupanjima od evropskih vrednosti".
Prema njegovim rečima, to ipak ne znači da svi koji zastupaju takav pravac predstavljaju svesni "Vučićev resurs", već da im se "prosto interesi poklapaju".
Paunović je ocenio da su formalni razlozi neslaganja pitanja da li DS treba da bude deo širokog opozicionog fronta, kakav je SZS, i da izađe na izbore, ali da je suština drugačija.
"Suštinsko pitanje za one koji podižu tenzije je da li će DS imati poslanike i još mnogo, mnogo važnije, da li će baš oni biti ti poslanici", istakao je Paunović.
Dodao je da se problem raspuštanja Demokratske omladine može vrlo brzo razrešiti ako omladina poštuje odluke stranačkih organa.
Demokratska stranka je od svog osnivanja pretrpela mnoge promene. Ovu stranku su vodili razni političari i iz Demokratske stranke potom su najstale razne druge stranke.
Posle ubistva Zorana Đinđića 12. marta 2003. godine, stranku je privremeno vodio Zoran Živković (koji sada vodi svoju stranku), a potom ga je nasledio Boris Tadić (i on danas ima novu stranku), koji je bio lider demokrata od 2004. do 2012. godine. On je potom istupio iz Demokratske stranke. Tadića su optuživali mnogi, između ostalih i Vladimir "Beba" Popović, nekadašnja "desna ruka" Zorana Đinđića, koji je rekao da je Tadić "oduvek mrzeo Đinđića". U vrhu DS bio je i Čedomir Jovanović, koji je odavno napustio stranku i osnovao svoju - Liberalno-demokratsku partiju.
Jedan od Tadićevih savetnika (u Ministarstvu odbrane) bio je Goran Vesić, koji je takođe godinama bio u vrhu Demokratske stranke, a danas je zamenik gradonačelnika i funkcioner Srpske napredne stranke. Svojevremeno je Vesić za Đilasa rekao da mu je prijatelj, a optužio je Tadića da je od DS napravio "privatnu stranku". To je bilo u vreme kada je navijao da Đilas preuzme DS od Borisa Tadića.
Tadić je Demokratsku stranku napustio početkom 2014. godine nezadovoljan idejom da DS stupi u pregovore sa strankom koju je vodio Zoran Živković, ističući da ne želi da bude u istom bloku sa "ljudima koji su nas nazivali mafijašima" i "aferaškom strankom". Živković je tada čak najavio da će tužiti Tadića.
Posle Tadića vođenje stranke preuzeo Dragan Đilas (koji, takođe, danas ima svoju stranku), a tokom njegovog mandata iz DS su isključeni Dušan Petrović i Vuk Jeremić (koji danas ima svoju stranku). Posle Đilasa, predsednik stranke je bio Bojan Pajtić (danas se ne bavi politikom), a od 2016. godine na čelu demokrata bio je Dragan Šutanovac. Zbog loših rezultata demokrata na beogradskim izborima, 2018. godine sprovedeni su izbori, a za novog predsednika izabran je Zoran Lutovac.
U međuvremenu, Demokratska stranka je ušla u blok Savez za Srbije, a Boris Tadić je početkom 2019. godine najavio mogućnost ujedinjenja svoje stranke sa DS.