Prema rezultatima istraživanje agencije Faktor plus, 38 odsto ispitanih građana smatra da Srbija ne bi trebalo da bude član EU, 35 odsto je odgovorilo da Srbija treba da postane članica EU, dok čak 27 odsto nema stav po ovom pitanju.
Komentarišući te rezultate, Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije kaže da nije problem to što je podrška evropskim integracijama toliko niska, koliko ga brine negativna razlika u korist onih koji više ne veruju da je rešenje ulazak Srbije u EU. On je u razgovoru za Tanjug rekao da su takvi rezultati posledica nekoliko faktora.
“Prvo, EU je u krizi i mislim da naši građani to vide. Drugi faktor je sigurno i to što odnos EU prema pristupanju Srbije, koji je postao toliko komplikovan da naši građani više ni ne veruju da on može da ima neki pozitivan ishod i treća stvar jeste odnos prema nacionalnim interesima Srbije, a pre svega prema Kosovu”, objašnjava Zečević.
On ocenjuje da u našem društu vlada utisak da ulazak u EU podrazumeva odricanje od suvereniteta nad Kosovom, što je izuzetno neprihvatljiva ideja za naše građane. Upitan da oceni koliko na protivljenje evropskim integracijama utiče, ne samo kosovsko pitanje, već i usporavanje proširenja, što proističe iz nove metodologije koju predlaže francuski predsednik Makron, kao i Bregzit, mada još nije okončan, Zečević kaže da je teško proceniti, ali napominje da je zanimljivo što među onima koji su protiv postoje oni koji kažu da bi Srbija ipak trebalo da se približi EU.
“Većina njih smatra da bi trebalo ići u pravcu EU, približiti se EU, verovatno u nekom norveškom ili švajcarskom modelu, a samo jedan manji deo smatra da bi trebalo da imamo neki savez sa Rusijom, na primer”, naglašava Zečević i dodaje da je to interesantan pristup. On je zaključio da ovaj trend u Srbiji govori o tome da građani razočarenje u EU doživljavaju više zbog njenog odnosa prema Srbiji, nego što je to pitanje nepoverenja u samu ideju evropske zajednice država i njen značaj.